5 stvari koje pametni, ali lenji ljudi rade: Evo šta možete da naučite od njih

Većina nas želi na izvestan način da shvati recept i oponaša uspešne ljude — da saznamo njihovu jutarnju rutinu, kako ostaju organizovani i motivisani. Ali, njihove strategije ne funkcionišu kod svih. A šta je sa suprotnom stranom? Možemo li pronaći skrivene lekcije na neočekivanim mestima?

Lenji ljudi možda nisu idealni uzori, ali često, nesvesno, pružaju korisne uvide, a ovo je pet najboljih lekcija koje možemo da naučimo od njih. Bar tako tvrdi autor teksta Šon Kernar, objavelj na "Yahoo".

1. Postavljaju jasne granice

"Ljudi generalno nisu vešti u postavljanju granica, a to može stvoriti konflikte i smanjiti efikasnost. Ovo je posebno problematično u radnim okruženjima gde postoje nejasne hijerarhije i nerazrešeni odnosi moći.

Jedan moj kolega, talentovani grafički dizajner, bio je pravi majstor u zaštiti svog vremena i energije – koristeći stratešku lenjost. Kada bi mu menadžer pokušao nametnuti nerealan rok (što bi značilo da mora da radi prekovremeno), on bi mirno odgovorio: „Žao mi je, ali ne može. Već smo pretrpani ovim, ovim i ovim.“

Istina je da nije bio pretrpan.

Ali, mora mu se odati priznanje. Nije imao visoku platu, a korporacije nemaju problem da iscrpe radnike do kraja pre nego što ih zamene. Retrospektivno, ti rokovi i nisu bili toliko važni.

Naravno, ovakav pristup ima svoje granice. U većini korporativnih poslova, ako želite da napredujete, od vas će se očekivati da radite i više od 40 sati nedeljno."

2. Pojednostavljuju život

"Minimalizam je i umetnost i način života. Istraživanja pokazuju da smanjuje stres, povećava energiju i poboljšava kvalitet života.

Jedan primer minimalizma je mala garderoba – nošenje istih odevnih kombinacija iznova. Ovo često praktikuju i oni koji nisu naročito motivisani.

Lično, držim se nekoliko osnovnih kombinacija. Tako mi je jednostavnije – ne trošim vreme razmišljajući o odeći svakog dana. A iskreno, i previše sam škrt da bih pratio modne trendove. Uostalom, preterana posvećenost modi često vodi ka tome da izgledate smešno na starim fotografijama.

Moja devojka, na primer, ima relativno malu garderobu – desetak pari cipela i jedan skroman ormar. Većina mojih prethodnih devojaka imala je zaseban ormar samo za cipele.

Manje stvari znači i manje brige. Nema potrebe za stalnim popunjavanjem kesa za donacije odećom koja je skupo plaćena, a nikad nošena.

Svaka stvar koju posedujete zauzima prostor u vašoj glavi i zahteva pažnju.

Bacanje nepotrebnih stvari donosi ogroman osećaj olakšanja."

3. Drže se ustaljenih obrazaca

"Lenjost se često povezuje sa izležavanjem na kauču i besciljnim skrolovanjem po telefonu. I nekad je to tačno.

Ali, minimalizam se može koristiti i kao alat za prioritizaciju. Ako ne volite besmislene razgovore, ne upuštajte se u njih. Ako ne želite da vam neko šalje poruke s glupostima, ignorišite ih. Krivite to na lenjost.

Većinu vremena provodim za računarom, fokusirajući se na dve ključne aktivnosti koje mi donose najviše koristi: pisanje i istraživanje za pisanje.

Ipak, često se zateknem kako tonem u beskorisne internet rupe, opsednut temama koje se retko nađu u mojim člancima.

Kad bih bio pametniji s vremenom, radio bih ono što moram i završavao s tim."

4. Problem rešavaju samo jednom

"Bil Gejts je jednom rekao: „Za težak posao izabrao bih lenju osobu, jer će pronaći najlakši način da ga obavi.“

Ova izjava je detaljno analizirana i često pogrešno shvaćena.

Gejts je govorio o visokom nivou efikasnosti – recimo, o programeru koji napiše kod koji automatizuje posao koji bi inače morao ručno da obavlja. Takođe, Gejtsova definicija lenjosti verovatno podrazumeva nekoga ko „samo“ radi 50 sati nedeljno.

Ali, poenta ostaje. Vrednost postoji u prepoznavanju jednostavnih rešenja i pronalaženju najefikasnijeg puta do cilja, umesto da dopustite da vas radna etika iscrpi do kraja.

Pametna, ali lenja osoba zna da, ako nešto uradi kako treba prvi put, neće morati da se vraća na to i ponovo prolazi kroz isti proces."

5. Ne brinu previše

Kortizol, hormon stresa, često se demonizuje u svetu zdravlja i wellnessa – i to s dobrim razlogom. Dugoročno, može biti opasan.

Međutim, umereni nivoi kortizola zapravo su korisni za mozak, jer poboljšavaju fokus, povećavaju svest i pomažu u formiranju sećanja.

Problem nastaje kada nivo stresa pređe određenu granicu – tada umesto poboljšanja, dolazi do blokade kognitivnih funkcija.

Najbolji menadžeri i lideri koje sam upoznao znali su kako da ostanu pribrani čak i pod velikim pritiskom.

Jedan od mojih kolega, bivši specijalac s tri borbene misije iza sebe, bio je primer toga. Kada bi na sastancima atmosfera postala napeta (npr. zbog loših rezultata), on bi odgovarao smireno, bez ikakvog traga nervoze na licu.

Jednom sam ga pitao kako uspeva da ostane tako pribran. Njegov odgovor mi je ostao urezan u pamćenje:

„Vodio sam vojnike u borbi i bio na ivici smrti nekoliko puta. Na kraju dana, ako nas otpuste, bićemo dobro. Moći ćemo da odemo kući, zagrlimo svoju decu. Moći ćemo da pozovemo majku.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.