Ovih 7 tema ne zanimaju inteligentne ljude: Obratite pažnju na sagovornika i sami ćete zaključiti

Koliko puta ste izašli iz razgovora s osećajem da ste iscrpljeni, neshvaćeni ili jednostavno - "prazni"? Svi smo bili u situacijama kada komunikacija nekako ne ide, kada se priča vrti u krug ili ostane na površini, bez prave suštine.

Australijski autor i osnivač portala "Hack Spirit", Laklan Braun, dugo se pitao zašto su neki razgovori toliko frustrirajući. Tek kada je, kako kaže, dublje zakoračio u svet psihologije, shvatio je da se sve svodi na obrasce — teme koje otkrivaju mnogo više o sagovorniku nego što on sam misli.

U radu s različitim ljudima - piscima, akademicima, preduzetnicima - Braun je uvideo da se određene teme ponavljaju upravo kod osoba koje ne razvijaju svoje emocionalne i intelektualne kapacitete. One nisu nužno loše, ali način i učestalost s kojom se javljaju mogu biti pokazatelj površnosti u komunikaciji.

U nastavku otkriva 7 tema koje najčešće ukazuju na manjak dubine u razgovoru — i kako da ih prepoznate kod sebe ili drugih. 

1. Trač

Svi smo ponekad skloni tračevima. Ali, ako razgovori redovno počinju i završavaju pričom o drugima, to može biti znak da izbegavamo prave teme.

Psiholozi smatraju da je preterano ogovaranje često način da se uspostavi povezanost bez napora — bez razmišljanja, bez emocionalne dubine. Takvi razgovori mogu delovati bezazleno, ali dugoročno stvaraju toksičnu atmosferu i narušavaju odnose.

Pametni i empatični ljudi obično biraju teme koje stimulišu razmišljanje, umesto da pričaju o tuđim životima.

2. Konstantno žaljenje

Svi imamo loše dane, ali ako razgovor s nekim uvek ima ton kuknjave — o poslu, vremenu, životu — to iscrpljuje i sagovornika i samog govornika.

Braun podseća na reči psihologa Roberta Holdena: "Čuvajte se zavisnosti od budućnosti — ideje da je sreća u sledećem poslu, sledećem partneru, sledećem mestu. Dok god mislite da je sreća negde drugde, nikada neće biti tu gde ste."

Neprestano žaljenje, kaže Braun, otkriva nesposobnost da cenimo sadašnji trenutak. Umesto toga, vredi razgovore usmeriti ka rešenjima, zahvalnosti i onome što možemo promeniti.

3. Pričanje samo o sebi

Svi volimo da podelimo nešto o svom životu, ali ako svaka tema završi našom pričom — vreme je za samorefleksiju.

Braun navodi primer prijatelja koji je umeo da razgovor pretvori u monolog o sopstvenim uspesima. U početku je to delovalo inspirativno, ali ubrzo je postalo zamorno.

Previše pričanja o sebi, kaže on, ne znači samopouzdanje, već manjak emocionalne inteligencije — nesposobnost da se zaista čuje i razume drugi. Balans između govora i slušanja ključan je za kvalitetnu komunikaciju.

4. Opsesija materijalnim stvarima

"Ljudi s manjom emocionalnom zrelošću često ističu ono što poseduju", kaže Braun.

To može biti auto, garderoba, najnoviji telefon... Iako naizgled bezazleno, istraživanja pokazuju da osobe koje često pričaju o novcu i stvarima zapravo imaju niže samopouzdanje i manje su zadovoljne svojim životom. Materijalne stvari tada postaju način da se prikrije osećaj praznine. Prava vrednost, dodaje Braun, ne meri se onim što imamo, već onim o čemu umemo da razgovaramo.

5. Negativno pričanje o drugima

Ovo prevazilazi običan trač — reč je o umanjivanju tuđih vrednosti i isticanju mana.

Braun se priseća kolege koji je u svakoj rečenici pronalazio nešto loše u drugima. Takvi razgovori ne samo da su teški, već su i pokazatelj nedostatka emocionalne inteligencije. Zreli ljudi znaju da konstruktivna kritika nije isto što i ogorčenost — i da je podrška drugima daleko moćnija od kritike.

6. Teorije zavere

Svi volimo dobru misteriju, ali opsesivno bavljenje teorijama zavere često ukazuje na nedostatak kritičkog mišljenja. Braun navodi prijatelja koji je mogao satima da priča o "skrivenim istinama" i "tajnim planovima". U početku zanimljivo, ali ubrzo iscrpljujuće.

Verovanje u takve priče, kaže on, često proizilazi iz potrebe da se pronađe red u haosu — ali to istovremeno pokazuje manjak logičkog razmišljanja i spremnosti da se suočimo sa činjenicama.

7. Izbegavanje dubokih tema

Paradoksalno, mnogi ljudi beže od ozbiljnih, emotivnih razgovora — kao da im je neprijatno da se otvore.

Ali, izbegavanje iskrenih tema o emocijama, strahovima, vrednostima i životnim iskustvima često je znak nesigurnosti, a ne stabilnosti. Prava inteligencija i emocionalna zrelost ogledaju se u sposobnosti da govorimo o stvarima koje nisu lake — o onome što nas pokreće, boli, menja. Svako od nas ponekad upadne u razgovore koji su površni, ispunjeni žaljenjem ili tračevima. Ključ je u tome da ih prepoznamo i pokušamo da ih preoblikujemo.

"Svesnost je prvi korak", zaključuje Braun. "Kad postanemo svesni kako pričamo, postajemo i bolji sagovornici — a time i bolji ljudi."

(Ona.rs/experteditor)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.