Nauka stavila tačku na pitanje da li su pametniji ranoranioci ili noćne sove - niste ovo očekivali

Svi znamo onu izreku ko rano rani, dve sreće grabi. Ali ko uopšte želi rano da rani ili samo dve sreće? Ja sigurno ne. Veći deo života sam sebe smatrala noćnom pticom, onom koja iz kreveta ustaje što je kasnije moguće i ne „grabi dan“, već mu se nevoljno prepušta.

Ipak, poslovna kultura baš i nije naklonjena noćnim sovama. Više ceni direktore koji ustaju u 4 ujutro i pre posla istrče maraton, dok ostatak nas pritiska dugme za odlaganje alarma. Ipak, uvek sam se tešila mišlju da su noćne sove zapravo inteligentnije i kreativnije od svojih ranoranioca. Franc Kafka i Tomas Vulf pisali su noću; Bob Dilan je snimao svoje pesme kasno. Čak su i naučna istraživanja to navodno potvrđivala.

Međutim, nešto čudno se dogodilo. Zbog kombinacije egzistencijalne teskobe, prestanka konzumiranja alkohola i činjenice da imam malo dete koje me budi u bezbožno rano doba, počela sam da idem na spavanje sve ranije. Ovih dana odlazak u krevet u 21h mi deluje kao savršenstvo. Sama pomisao da ponovo ostajem budna do sitnih sati – kao nekada – sada me užasava.

Ova promena me navela da se zapitam: da li je uopšte moguće da se naš unutrašnji sat promeni? Da li zaista postajem ranoranilac ili sam samo primorana da živim po detetovom ritmu? I ako jesam ranoranilac – da li to znači da sam „manje kul“? Odlučila sam da jednom zauvek rešim večnu dilemu: sova protiv ševe.

Šta određuje da li ste ranoranilac ili noćna sova?

Moje prvo otkriće bilo je da – ne možete baš da birate. Vaše idealno vreme za spavanje „ugrađeno“ je u vas.

„Svi imamo unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, koji kontroliše brojne fiziološke procese – nivo budnosti, spavanje, hormone i krvni pritisak“, objašnjava Kristen Knutson, vanredna profesorka na Univerzitetu Nortvestern i istraživač spavanja.

Vaš hronotip je, pak, vaša cirkadijalna sklonost – naučni način da se kaže da li ste jutarnji ili večernji tip. Osoba sa ranijim hronotipom prirodno će lakše zaspati rano nego neko sa kasnijim. Iako je teško fundamentalno promeniti hronotip, on se menja s godinama. Svako ko ima malo dete zna zašto mu više ne treba budilnik – moj četvorogodišnjak me neumoljivo budi u 5:30.

Ali, kada stigne pubertet, biološki sat se pomera: tinejdžeri postaju večernji tipovi. Zatim, kako starimo, naš hronotip se sve više pomera ka jutarnjem. „Do osamdesetih godina života, većina ljudi postane jutarnji tip“, kaže Knutson.

Hans Van Dongen sa Univerziteta Vašington dodaje da se kod mladih razlika između jutarnjih i večernjih tipova može kretati i do četiri sata. Delom je to genetski – „Deca roditelja koji su noćni tipovi imaju veće šanse da i sama budu noćne sove, i obrnuto.“

Da li su noćne sove stvarno pametnije?

Jedna studija iz 2007. pokazala je da su „večernji tipovi skloniji divergentnom mišljenju“ – što je naučni način da se kaže da su kreativniji. Psiholog Satoši Kanazava je 2009. ispitao 20.745 adolescenata i zaključio da oni sa višim IQ-om češće idu kasno na spavanje, jer je to „evolucijski nov fenomen“.

Nedavno istraživanje sa Imperijal koledža u Londonu (2024) analiziralo je podatke 26.000 ljudi i otkrilo da oni koji ostaju budni do kasno imaju „bolje kognitivne sposobnosti“ od ranoranilaca.

Ali stručnjaci upozoravaju da su ove veze neprecizne. Studije često ne uzimaju u obzir životne navike – pametniji tinejdžeri možda jednostavno uče duže ili imaju više vannastavnih aktivnosti, pa zato kasnije idu u krevet.

Inače, Kanazava je poznat po kontroverznim tvrdnjama (uključujući onu o „privlačnosti crnih žena“), pa nije čudo što su mnogi skeptični prema njegovim zaključcima.

Mračna strana noćnih sova

Svi stručnjaci za san slažu se u jednom: ako pokušavate da živite suprotno svom biološkom ritmu – to šteti zdravlju. Može vas čak i ranije odvesti u grob.

Studija iz 2018. koju je sprovela Knutson pokazala je da noćne sove imaju 10% veći rizik od prerane smrti i više zdravstvenih problema od ranoranilaca. Razlog može biti „cirkadijalni nesklad između unutrašnjeg sata i spoljnog sveta“. Drugim rečima – teško je noćnoj sovi da živi u svetu jutarnjih ševa.

Novo istraživanje sa Stenforda iz 2024. takođe je pokazalo da kasno ostajanje loše utiče na mentalno zdravlje, bez obzira na hronotip. Razlozi nisu potpuno jasni, ali sumnja se da je veća verovatnoća da kasno noću posegnete za alkoholom, lošom hranom ili drugim nezdravim navikama.

Slično tome, istraživači sa Univerziteta u Groningenu utvrdili su da kasno spavanje može biti povezano s kognitivnim opadanjem – delom zbog životnog stila i loših odluka koje češće donosimo kasno noću.

Može li se „hakovati“ biološki sat?

Ne možete ga promeniti, ali možete naučiti da živite u skladu sa njim. Prvi korak je da otkrijete kojem tipu pripadate – što nije uvek lako.

Dugo sam mislila da sam noćna sova samo zato što sam bila mlada i izlazila često. Ali kada sam prestala da pijem alkohol, moj ritam sna se spontano promenio. Danas više nisam ni prava sova, ni prava ševa – već nešto između. Ispostavlja se da to postoji: ljudi čiji je ritam „između“ nazivaju se medvedima, i čine oko pola populacije.

Ako želite da otkrijete svoj prirodni ritam, istraživači savetuju da spavate nedelju dana bez alarma, izbegavate alkohol, kofein i besomučno skrolovanje pred spavanje – i vaše telo će samo naći svoj prirodni ciklus.

Ja to, naravno, ne mogu da testiram – jer moj budilnik ima četiri godine i trči po stanu pre šest ujutro.

Ipak, moguće je malo „pomeriti“ biološki sat. Studija iz 2019. pokazala je da su noćne sove koje su tri nedelje imale ustaljenu rutinu – jutarnje svetlo, fiksne obroke, ranije vežbanje i izbegavanje kofeina posle podneva – uspešno pomerile ritam za oko dva sata i prijavile bolje raspoloženje i koncentraciju.

Ali, kako kaže stručnjak za san Metju Voker sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju: „Teško da bi iko mogao zauvek da se drži takve discipline. Najbolje je živeti u skladu sa svojim hronotipom, a ne protiv njega.“

Ili kako on to slikovito kaže:

„Da, ko rano rani - dve sreće grabi, a uveče - možda i tri“

Sada samo treba to objasniti svom šefu.

(Ona.rs/Guardian)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.