Postoje osećanja za koja nemamo reči, ali ih svi nosimo u sebi: "Neprevodive" emocije i šta govore o vama

Ako postoji nešto što svi nosimo u sebi, a retko umemo da objasnimo, to su osećanja koja nemaju ime. Ne zato što su nejasna, već zato što u jeziku kojim govorimo za njih ne postoji prava reč. Ostanu negde između tela i misli, jasna nama, ali neuhvatljiva drugima. Upravo takva su takozvana "neprevodiva" osećanja.

Zamislite trenutak u kojem dok plešete imate neodoljivu potrebu da strgnete odeću sa sebe, ne iz erotike, već iz čiste energije i slobode. Ili onaj lagani, treperavi osećaj u stomaku dok razgovarate sa osobom koja vam se dopada, tih, ali intenzivan. Tu je i onaj osećaj posle šetnje po vetru, kada vam se glava razbistri, a telo kao da se resetuje. Sve su to realna iskustva. Samo nemaju ime u većini jezika.

U bantuskim jezicima to se zove mbuki-mvuki. U tagalogu kilig. U holandskom uitwaaien. Ne postoje savršeni prevodi, ali značenje je precizno. Upravo to je zaintrigiralo Tima Lomasa, psihologa sa Univerziteta Istočnog Londona.

Emocije koje postoje, ali ih ne primećujemo

Tim Lomas je pokrenuo Projekat pozitivne leksikografije sa idejom da sakupi reči iz različitih kultura koje opisuju nijanse dobrih osećanja, uključujući i ona gorko-slatka. Ne kao egzotiku, već kao alat za razumevanje sebe.

Engleski je, kao i mnogi drugi jezici, već pozajmio neke emocije. Frison iz francuskog, onaj jež kroz telo od muzike ili dodira. Šadenfrojde iz nemačkog, neprijatna, ali stvarna radost zbog tuđe nesreće. Ali to je tek početak. Ispod toga postoji čitav emocionalni pejzaž koji često ne primećujemo jer nemamo reči da ga označimo.

Ako nemate reč, osećanje lako ostane nevidljivo.

Mala, konkretna zadovoljstva

Mnoge od ovih "neprevodivih" emocija vezane su za vrlo određene situacije. Portugalski desbundar opisuje trenutak kada se potpuno opustite i pustite inhibicije dok se provodite. Arapski tarab označava stanje ekstaze izazvano muzikom. Japanski šinrin-joku govori o smirenju koje dolazi iz boravka u šumi.

Tu je i gigil iz tagaloga, neodoljiva potreba da nekoga stisnete jer vam je presladak. Kineski juan bei, osećaj potpune i savršene ispunjenosti. Ili ikcuarpok iz inuitskog, nervozno uzbuđenje dok stalno proveravate da li je neko koga čekate stigao.

Sitnice, ali od njih se život zapravo sastoji.

Gorko-slatke istine o nama

Postoje i reči koje opisuju složenija stanja. Japanski nacukaši govori o nostalgiji koja je istovremeno prijatna i bolna. Vabi-sabi slavi prolaznost i nesavršenost, lepotu u onome što stari i prolazi. Portugalska saudade opisuje maglovitu čežnju za nečim ili nekim ko je daleko, vremenski ili prostorno. Nemački zenzuht označava duboku žudnju za životima koje nikada nećemo živeti.

To nisu reči koje umiruju. To su reči koje osvešćuju.

Zašto je važno imati reč

Ako naučimo da imenujemo osećanja, možemo ih lakše prepoznati i bolje razumeti sebe. To potvrđuje i Liza Feldman Baret, psihološkinja sa Nortistern univerziteta, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji preciznije razlikuju sopstvene emocije bolje upravljaju stresom i brže se oporavljaju od teških iskustava.

Nije isto reći da ste "loše" ili znati da li osećate tugu, anksioznost, razočaranje ili iscrpljenost. Svaka od tih emocija traži drugačiji odgovor.

Emocionalni rečnik je mapa. Što je bogatija, lakše se snalazite.

Emocije kao alat za život

Slične zaključke izneo je i Mark Breket sa Univerziteta Jejl, koji je pokazao da deca sa bogatijim emocionalnim vokabularom imaju bolje školske rezultate i stabilnije ponašanje. Ne zato što su pametnija, već zato što bolje razumeju šta im se dešava iznutra.

U tom smislu, pozitivna leksikografija Tima Lomasa nije samo akademska ideja. To je poziv da obratimo pažnju na osećanja koja smo naučili da ignorišemo. Da damo ime onome što smo do sada samo osećali, ali nikada nismo umeli da izgovorimo.

Možda nismo emocionalno siromašni. Možda samo nemamo dovoljno reči.

A kada ih pronađemo, svet ne postaje jednostavniji. Postaje bogatiji.

(Ona.rs / BBC)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.