Raste na prozoru za samo nekoliko dana, a puna je vitamina: Ova jeftina biljka je prava mala bomba zdravlja

Gotovo nijedna začinska biljka nije toliko jednostavna za uzgoj, a istovremeno toliko bogata hranljivim materijama. Ali koliko je kresa zaista zdrava?

Raste na prozorskoj dasci, završava na hlebu sa puterom ili obogaćuje salate i supe. Kresa spada među najpopularnije začinske biljke i već godinama važi za pravu malu nutritivnu zvezdu. Ali da li ovi nežni izdanci zaista sadrže toliko zdravstvenih koristi koliko im se pripisuje? Pogled na njihov sastav pokazuje da ova neugledna zelena biljka ima iznenađujuće mnogo toga da ponudi.

Kresa je više od običnog začinskog dodatka

Kresa pripada porodici krstašica i prepoznatljiva je po svom pikantnom, blago ljutom ukusu. Najčešće se misli na klasičnu baštensku kresu, koja se može uzgojiti čak i na sopstvenoj prozorskoj dasci za samo nekoliko dana. Pored nje postoje i potočarka, dragoljub (kapucinka) i brokoli kresa - svaka sa svojim karakterističnim ukusom i posebnim svojstvima.

Posebno se baštenska kresa ističe svojom kombinacijom vitamina, minerala i sekundarnih biljnih jedinjenja. Ima malo kalorija, može se koristiti na različite načine i odličan je svež dodatak uravnoteženoj ishrani.

Ovaj nutritivni paket krije se u kresu

Iako su listovi mali, oni sadrže iznenađujuće mnogo vrednih hranljivih materija. Kresa je posebno bogata vitaminom C, koji podržava imuni sistem i štiti ćelije organizma od oksidativnog stresa. Tu je i vitamin K, važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.

Osim toga, ova začinska biljka sadrži folnu kiselinu, beta-karoten - preteču vitamina A - kao i minerale poput kalijuma, kalcijuma i gvožđa. Zajedno doprinose pravilnom funkcionisanju mišića, kostiju, metabolizma energije i prenosa kiseonika u organizmu.

Zašto kresa ima ljut ukus?

Za karakterističnu ljutinu odgovorna su takozvana senfova ulja. Ona nastaju tek kada se listovi iseckaju ili sažvaću. Biljci služe kao prirodna zaštita od štetočina, ali bi mogla imati i određene koristi za ljudsko zdravlje.

Studije ukazuju na to da senfova ulja imaju antioksidativna, protivupalna i antimikrobna svojstva. Zbog toga bi mogla da pomognu u neutralisanju slobodnih radikala, povoljno utiču na upalne procese i čak usporavaju rast određenih bakterija ili gljivica.

Dobra za imunitet, srce i varenje

Vredni sastojci čine kressu pravim svestranim saveznikom zdravlja. Antioksidansi i vitamini mogu da podrže prirodnu odbranu organizma, dok kalijum i druga biljna jedinjenja mogu doprineti normalnom funkcionisanju srca i krvotoka.

I varenje može imati koristi: vlakna podstiču rad creva, dok se senfovim uljima pripisuje pozitivan uticaj na prirodnu ravnotežu crevne flore. Zbog svega toga, kresa se smatra korisnim dodatkom raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.

Postoje li i rizici?

Kod zdravih osoba kresa se uglavnom dobro podnosi i može redovno da bude deo ishrane. Ipak, postoji jedan izuzetak: pošto sadrži relativno dosta vitamina K, osobe koje koriste lekove za razređivanje krvi trebalo bi da se o njenoj konzumaciji posavetuju sa lekarom.

(Ona.rs/heute)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.