7 navika ljudi koji deluju srećnije od drugih: Jedna od njih donosi veliko olakšanje

Sreća verovatno nema mnogo veze sa životom u kojem se ništa loše ne događa. Takav život, uostalom, ne postoji. Loši dani, problemi, razočaranja i periodi kada nam ništa ne ide od ruke sastavni su deo svakodnevice, bez obzira na to koliko neko spolja deluje zadovoljno i bezbrižno.

Ipak, postoje ljudi koji kao da se lakše vraćaju sebi nakon teških perioda. Ne zato što imaju manje problema od drugih, već zato što su tokom vremena razvili navike koje im pomažu da ne dozvole da jedan loš dan postane loša nedelja, mesec ili način života.

Neke od njih deluju gotovo banalno, ali upravo male stvari koje ponavljamo svakog dana često imaju mnogo veći uticaj na to kako se osećamo nego velike promene koje čekamo godinama.

Ne očekuju da sve uvek ide po planu

Pozitivan pogled na život ne znači ubeđivati sebe da je sve sjajno onda kada očigledno nije. Mnogo korisnija navika jeste prihvatanje činjenice da neke stvari jednostavno neće ispasti onako kako smo zamislili.

Kada prestanemo da zahtevamo savršen ishod svakog plana, odnosa ili životne odluke, nestaje i deo pritiska koji sami sebi stvaramo. Problem i dalje postoji, ali više ne postoji dodatna frustracija zbog toga što se "ovo nije smelo dogoditi".

Upravo prihvatanje da ne možemo sve da kontrolišemo može da donese ogromno olakšanje.

Primećuju dobre stvari koje se već događaju

Zahvalnost ponekad zvuči kao još jedan savet koji je mnogo lakše dati nego primeniti, ali iza nje ne mora da postoji nikakav komplikovan ritual.

To može biti jutarnja kafa koju smo popili na miru, razgovor sa osobom koju volimo, lep dan, dobar ručak ili činjenica da smo konačno završili nešto što smo dugo odlagali.

Kada svesno registrujemo takve trenutke, pažnja prestaje da bude usmerena isključivo na ono što nam nedostaje. To ne briše probleme, ali sprečava da zbog njih previdimo sve što u našem životu ipak funkcioniše.

Kreću se zato što im prija, ne zato što moraju

Fizička aktivnost ne mora da znači teretanu pet puta nedeljno, trening do iscrpljenosti ili još jednu obavezu koju treba precrtati sa liste.

Šetnja, plivanje, vožnja bicikla, istezanje ili bilo koja druga vrsta kretanja koju zaista volimo može da postane deo dana kojem se radujemo.

Poenta nije u kažnjavanju tela zbog onoga što smo pojeli niti u dostizanju nekog idealnog izgleda, već u pronalaženju aktivnosti posle koje se osećamo bolje nego pre nje.

Pažljivo biraju ljude kojima daju svoje vreme

Dobri odnosi mogu biti jedan od najvećih izvora zadovoljstva, ali važi i obrnuto. Odnosi u kojima stalno moramo da se dokazujemo, objašnjavamo ili oporavljamo od nečijeg ponašanja mogu da potroše ogromnu količinu energije.

Zbog toga briga o sebi ponekad znači postavljanje granica.

To ne podrazumeva prekidanje odnosa čim se pojavi prvi problem. Svaki blizak odnos prolazi kroz komplikovane periode. Ali postoji velika razlika između odnosa koji povremeno zahteva trud i onog posle kojeg se konstantno osećamo iscrpljeno, poniženo ili nedovoljno dobro.

Imaju nešto čemu se raduju

Ne mora to biti unapređenje, putovanje na drugi kraj sveta ili velika životna promena.

Ponekad je dovoljno imati mali cilj koji danima daje pravac: naučiti nešto novo, završiti knjigu, napraviti nešto svojim rukama, isplanirati vikend, posvetiti se hobiju ili konačno početi projekat o kojem dugo razmišljamo.

Osećaj svrhe ne mora da dolazi iz jedne velike životne misije. Često ga stvaraju upravo male stvari zbog kojih želimo da ustanemo i vidimo šta možemo da uradimo tog dana.

Znaju kada je vreme da stanu

U kulturi u kojoj je zauzetost gotovo postala statusni simbol, odmor lako počinje da izgleda kao gubljenje vremena.

Ali ne mora svaki slobodan trenutak da bude produktivan.

Nekome će prijati meditacija, nekome vođenje dnevnika ili čitanje, a nekome jednostavno pola sata bez telefona i razgovora. Važno je pronaći način da tokom dana postoji makar kratak period u kojem ne pokušavamo ništa da postignemo.

Odmor nije nagrada koju zaslužujemo tek kada završimo sve obaveze. On je jedan od uslova da uopšte možemo normalno da ih obavljamo.

Rade dobre stvari za druge

Nije potrebno napraviti veliki gest da bismo nekome promenili dan. Poruka osobi koju dugo nismo čuli, iskren kompliment, pomoć kolegi ili nekoliko minuta razgovora sa nekim kome je potreban mogu delovati beznačajno, ali upravo takve stvari grade osećaj povezanosti sa drugim ljudima.

Na kraju, možda najveća razlika između srećnih i nesrećnih perioda života nije u tome koliko nam se dobrih ili loših stvari dogodilo.

Sreća nije stanje u kojem smo neprestano nasmejani, niti postoji sedam navika koje će učiniti da problemi nestanu. Ali postoje načini da svakodnevicu učinimo malo lakšom i da naučimo da dobre trenutke ne čekamo samo u velikim životnim događajima.

Ponekad su oni već tu, samo smo previše zauzeti nečim drugim da bismo ih primetili.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.