Grci ovako hlade kuće već 2.000 godina: Ne treba im klima, a ne troše struju i uživaju u hladovinki

Kada temperature danima ne padaju, klima-uređaj postaje gotovo neizbežan deo svakodnevice. Ipak, mnogo pre nego što su postojali ventilatori, rashladni sistemi i daljinski upravljači, ljudi su morali da pronađu način da prežive najtoplije dane u godini.

Stari Grci su još pre više od 2.000 godina razvili čitav niz jednostavnih, ali veoma promišljenih načina da svoje kuće sačuvaju od pregrevanja, a deo njihovih principa danas ponovo zvuči neverovatno moderno.

Nisu imali klimu, nisu trošili struju i nisu mogli da zatvore prozore i podese temperaturu na 22 stepena. Umesto toga, koristili su ono što su imali oko sebe, kamen, zemlju, hlad drveća, položaj kuće, vodu i pametno projektovane krovove.

Kuća je morala da bude napravljena tako da se sama brani od vrućine

Jedna od najvažnijih stvari bio je sam način gradnje.

Kuće su često građene od kamena, zemlje i drugih materijala koji sporije prenose toplotu, zbog čega se unutrašnjost nije zagrevala istom brzinom kao vazduh napolju.

Drugim rečima, zidovi nisu bili samo granica između kuće i spoljašnjeg sveta, već deo prirodnog sistema za rashlađivanje.

Posebno važnu ulogu imala je i vegetacija. Na južnoj strani kuća sadila su se listopadna stabla koja su tokom leta pravila hlad i sprečavala da sunce satima direktno udara u zidove i prozore.

Zimi se priča potpuno menjala. Kada lišće opadne, sunčevi zraci ponovo dopiru do kuće i pomažu njenom zagrevanju.

Jednostavno rešenje, ali praktično savršeno prilagođeno godišnjim dobima.

Krovovi su takođe imali svoju funkciju. Produžeci iznad vrata i prozora pravili su dodatnu senku i smanjivali količinu direktne sunčeve svetlosti koja ulazi u prostoriju.

Sve se svodilo na jedno pravilo, sprečiti toplotu da uđe mnogo je lakše nego pokušavati da je izbacite kada se kuća već pregrejala.

Voda im je služila za mnogo više od pića

Stari Grci imali su i izuzetno razvijene sisteme za dovod i distribuciju vode.

Akvadukti su omogućavali snabdevanje čitavih gradova, poljoprivrednih površina i javnih kupatila, a složene mreže glinenih cevi postavljane su ispod zemlje, kroz zidove i podove pojedinih objekata.

Voda se na taj način koristila i kao deo sistema koji je mogao da doprinese rashlađivanju građevinskih materijala poput cigle i keramičkih pločica.

Za vreme u kojem nije postojala električna energija, takva rešenja bila su ozbiljan inženjerski podvig.

Upravo zbog toga mnogi principi koje danas povezujemo sa pasivnim hlađenjem, dobrom izolacijom i prirodnom ventilacijom zapravo nisu nikakva nova ideja. Ljudi su ih koristili vekovima pre pojave moderne klimatizacije.

Odakle uopšte izraz "pasja vrućina"

Zanimljivo je da i izraz koji danas koristimo kada nastupe nepodnošljive letnje temperature vuče korene još iz antičkog sveta.

Stari Grci period najvećih vrućina povezivali su sa pojavom Sirijusa, najsjajnije zvezde u sazvežđu Velikog psa.

Otuda su kasnije nastali izrazi koji se mogu prevesti kao "pasji dani" ili "pasja vrućina", odnosno period u kojem se očekivao najteži deo leta.

I danas u Grčkoj temperature tokom letnjih talasa lako prelaze 35 stepeni, pa tamošnji saveti za preživljavanje vrućine nisu mnogo manje praktični od onih koje su koristili njihovi preci.

Današnji Grci i dalje imaju nekoliko jednostavnih pravila

Kada temperature odu previsoko, savet je da se najtopliji deo dana ne koristi za jurcanje po gradu, obilazak deset znamenitosti ili intenzivne fizičke aktivnosti.

Posebno oprezni trebalo bi da budu ljudi koji dolaze iz hladnijih krajeva i čiji organizam nije naviknut na takvu vrućinu.

Veliku ulogu igra i odeća.

Umesto uskih majica i kratkih pantalona koje ostavljaju veliki deo kože potpuno izloženim suncu, bolji izbor mogu biti široke, lagane i prozračne stvari svetlih boja koje prekrivaju veći deo tela.

Tamne boje tokom dana jače upijaju sunčevu toplotu, zbog čega ih je pametnije ostaviti za večernje sate.

Važna je i obuća. Japanke mogu biti praktične za plažu, ali nisu idealne za višesatno hodanje po užarenim gradskim ulicama. Stabilnije sandale ili lagane letnje patike pružaju bolju zaštitu, naročito kada se asfalt tokom ekstremnih temperatura dodatno zagreje.

I hrana se prilagođava vrućini. Umesto teških obroka, lakša hrana, sveže voće i dovoljan unos tečnosti mnogo bolje prijaju organizmu koji već pokušava da se izbori sa visokim temperaturama.

Možda je najveća lekcija starih Grka zapravo veoma jednostavna. Oni nisu pokušavali da pobede leto, već su gradili i živeli tako da mu se prilagode.

Debeli zidovi, hlad drveća, kontrolisano sunce, voda i pametan raspored aktivnosti radili su posao koji danas u velikoj meri prepuštamo klima-uređajima.

I dok niko realno neće rušiti stan da bi ga ponovo zidao po antičkom modelu, jedan njihov princip i dalje vredi više nego ikada, prvo sprečite sunce i toplotu da uđu, pa tek onda pokušavajte da rashladite prostor.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.