Paklene vrućine rade telu nešto što ne možemo da vidimo: Naučnici otkrili da zbog njih brže starimo

Toplotni talas prođe, temperatura konačno padne, ponovo možemo normalno da spavamo i čini nam se da je organizam završio sa posledicama nekoliko paklenih dana. Međutim, novo istraživanje pokazuje da ekstremne vrućine možda ostavljaju trag u našem telu mnogo duže nego što ih osećamo na sopstvenoj koži.

Naučnici su otkrili povezanost između veće izloženosti toplotnim talasima i ubrzanog biološkog starenja, odnosno promena zbog kojih stanje našeg organizma može da odgovara stanju biološki starije osobe, bez obzira na to šta piše u njenoj ličnoj karti.

Istraživanje naučnika sa Univerziteta Harvard i Medicinskog fakulteta Univerziteta Džeđijang u Kini obuhvatilo je medicinske i meteorološke podatke više od 2.300 ljudi, starosti najmanje 45 godina, dok je prosečna starost učesnika bila oko 59 godina.

Kako bi procenili njihovu biološku starost, istraživači su analizirali niz zdravstvenih parametara, među kojima su nivo holesterola, krvni pritisak, šećer u krvi, A1C vrednosti, markeri zapaljenja i pokazatelji funkcije bubrega. Dobijene rezultate zatim su upoređivali sa stvarnim godinama ispitanika.

Istovremeno su analizirali vremenske prilike tokom 12 meseci koji su prethodili zdravstvenim merenjima u 50 kineskih gradova.

Razlika veća od šest meseci

Rezultati su pokazali da je veća izloženost toplotnim talasima bila povezana sa ubrzanim biološkim starenjem. Kod ljudi koji su bili izloženiji ekstremnim vrućinama zabeležena je razlika od oko 0,531 godine, odnosno nešto više od šest meseci biološke starosti.

Međutim, ovaj podatak važno je pravilno razumeti. On ne znači da vam jedan toplotni talas "oduzima" šest meseci života, niti da će osoba koja provede nekoliko vrelih dana napolju automatski ostariti pola godine. Reč je o povezanosti veće izloženosti ekstremnim temperaturama sa procenjenom biološkom starošću organizma.

Istraživanje je pokazalo još nešto zanimljivo. Što je period ekstremne vrućine duže trajao, efekat je bio izraženiji. Za svaki dodatni dan nakon početnog četvorodnevnog perioda toplotnog talasa, razlika u procenjenoj biološkoj starosti povećavala se za oko 0,057 godina.

Nisu, međutim, svi ljudi bili jednako pogođeni. Izraženija povezanost primećena je kod gojaznijih osoba, kao i kod ljudi koji žive u gradskim sredinama i suptropskim područjima obuhvaćenim istraživanjem.

Među zdravstvenim parametrima posebno su se izdvojili holesterol i A1C, pokazatelj prosečnog nivoa šećera u krvi tokom prethodnih nekoliko meseci, zbog čega istraživači smatraju da bi metabolički stres mogao da ima važnu ulogu u načinu na koji telo reaguje na dugotrajnu ekstremnu toplotu.

Koliko zapravo imamo godina nije jedina važna brojka

Biološka i hronološka starost nisu isto. Hronološka starost jednostavno predstavlja broj godina koje su prošle od našeg rođenja, dok biološka pokušava da pokaže u kakvom se stanju zapravo nalaze naši organi i telesni sistemi.

Dvoje ljudi od 50 godina zato ne moraju nužno imati organizme koji su "stari" jednako.

Ubrzano biološko starenje može da bude pokazatelj većeg opterećenja organizma, ali ni ono ne znači da će život osobe biti skraćen za potpuno isti vremenski period. Upravo zbog toga rezultate ove studije ne treba tumačiti kao odbrojavanje životnog veka, već kao još jedan signal da ekstremna toplota može imati posledice koje prevazilaze nekoliko neprijatnih dana.

Razlog za to nije teško razumeti. Kada temperature postanu ekstremne, telo ulaže mnogo više napora kako bi održalo normalnu temperaturu. Srce i krvni sudovi dodatno su opterećeni, povećava se rizik od dehidratacije, a promene koje nastaju u metabolizmu mogu predstavljati još jedan izvor stresa za organizam.

Problem postaje još značajniji kada se uzme u obzir da toplotni talasi postaju sve češći, duži i intenzivniji.

Ko bi trebalo posebno da se čuva tokom velikih vrućina?

Iako visoke temperature mogu da opterete praktično svakoga, posebno treba voditi računa o starijim osobama, ljudima sa hroničnim bolestima, gojaznim osobama i onima koji žive u gusto naseljenim gradskim sredinama.

Tokom ekstremnih vrućina važno je unositi dovoljno tečnosti, izbegavati nepotrebno izlaganje najvećoj vrućini i omogućiti rashlađivanje prostorija, posebno ljudima koji zbog godina ili zdravstvenog stanja teže podnose visoke temperature.

Kod starijih članova porodice i ljudi koji žive sami dobro je proveriti imaju li dovoljno vode i hrane, ali i mogućnost da prostor u kojem borave održavaju prijatnijim tokom najtoplijeg dela dana.

Nova studija tako dodaje još jedan razlog zbog kojeg toplotne talase ne bi trebalo posmatrati samo kao nekoliko neprijatnih letnjih dana koje treba nekako pregurati. Već znamo da ekstremna toplota može dovesti do dehidratacije, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, a nova istraživanja ukazuju na mogućnost da ponovljena i dugotrajna izloženost ostavlja mnogo suptilniji trag, onaj koji se vidi u načinu na koji naš organizam stari.

(Ona.rs / StudyFinds)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.