Briga o ženama i planeti: Zašto su nam potrebni ekološki proizvodi za negu lepote?

Ne možete da pogrešite sa ekološkim proizvodima. Oni su izdržljiviji, za višekratnu upotrebu, manje toksični, zahtevaju manje resursa i bezbedniji su za životnu sredinu, divlje životinje i same ljude.

Osim toga, korišćenje ekološki prihvatljivih proizvoda ne pomaže samo u zaštiti planete i zdravlja i blagostanja vaših najmilijih, već i budućnosti vaše dece.

Ekološki proizvod, odnosno proizvod iz održivog asortimana koji podržava "zeleniji život" daleko su manje štetni za životnu sredinu. Kada bi više ljudi počelo da kupuje ekološki prihvatljive proizvode, zagađenje ne bi bilo toliko veliko, naše biljke bi "prodisale" i regenerisale se, a naše porodice i zajednice bi dugoročno bile zdravije.

Kada ne obraćamo pažnju na hemikalije, toksine i plastiku koji su deo naše kozmetičke potrošnje, nesvesno doprinosimo zagađenju, zbog čega je krucijalno da razumemo uticaj kozmetike na okolinu i kako da se to zaustavi.

Stoga, ovo je sedam najvećih ekoloških briga koje stvara kozmetička industrija.

1. Masovna proizvodnja plastike

Otprilike 70 odsto otpada industrije lepote potiče od ambalaže, što iznosi 20 milijardi komada plastike svake godine. Kada potrošite ruž za usne, šampon ili sredstvo za pranje tela, oni se bacaju. Samo male količine se recikliraju.

Trenutno, osam miliona tona plastike koja nije biorazgradiva uđe u okean svake godine, što znači da se nikada neće raspasti. Umesto toga, prolazi kroz proces koji se zove "fotodegradacija", gde se razbija i raspada u mikroskopske veličine, proces koji traje između 100 i 500 godina u zavisnosti od vrste plastike. Što je plastika manja, to je veća opasnost i teže ju je očistiti.

Oko 100.000 morskih sisara umire širom sveta kao direktna posledica zagađenja plastikom. Ovo uključuje delfine, foke, morske lavove, pa čak i kitove. Program UN za životnu sredinu upozorava da će, ako se ovaj trend nastavi, u okeanima biti više plastike nego ribe do 2050. godine.

Ono što svetski brendovi mogu jeste da prave proizvode napravljene od 100 odsto reciklirane plastike, koji se mogu dopunjavati ili ponovo upotrebljivi.

2. Neorganska kozmetika briše šume i divlje životinje

Kozmetika koja u sebi sadrži hemijski tretirane proizvode utiče ne samo na naše zdravlje već i na naše šume i divlje živoitnje. Stoga je proizvodnja organskih prirodnih sastojaka izuzetno važna, jer pomaže očuvanju prirodnih resursa, koristi čistu energiju i sprečava otpad. Poljoprivredne prakse koje promovišu proizvodnju prirodnih sirovina na način koji čuva ekosisteme i smanjuje uticaj na životnu sredinu, ujedno znači i korišćenje manje vode, proizvodnju manje emisije ugljenika i smanjenje otpada.

3. Kozmetika povećava zagađenje vazduha

Studije su pokazale da parfemi, lakovi za kosu i dezodoransi zagađuju životnu sredinu koliko i emisije iz automobila. "Ispariva organska jedinjenja" stupaju u interakciju sa drugim česticama u vazduhu i proizvode štetni ozon i vrstu zagađenja poznatog kao PM2,5, što je veoma loše za naša pluća. SZO procenjuje da sedam miliona ljudi umre svake godine od zagađenja vazduha.

Pritom mnogi kozmetički proizvodi se proizvode u stranim zemljama i moraju da se transportuju u inostranstvo – što ostavlja velike emisije ugljenika koje ubrzavaju procese globalnog zagrevanja. Zato industrijska postrojenja treba da postanu ugljenično neutralna, kao i da usvoje 100 odsto obnovljivu energiju.

4. Stvaranje ogromanog otpada vode

Voda je najčešće korišćeni sastojak u kozmetičkoj industriji. Iako je bezbedan i prirodan sastojak, sa stanovišta održivosti, resursa je sve manje. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine 52 odsto svetske populacije živeti u regionima bez vode.

Proizvođači kozmetike treba da misle o fabrikama gde se 100 odsto industrijske vode koristi za čišćenje i hlađenje, prečišćavanje, recikliranje , čime se uštede miliona litara vode.

5. Hemikalije za lepotu ubijaju naše koralne grebene

Svaka kozmetika koju koristimo na kraju se ispere i završi u našim okeanima. Često šamponi, kreme za sunčanje, druge kreme i losioni sadrže štetne hemikalije koje nanose štetu životnoj sredini. Koralni grebeni, koji su najvredniji ekosistemi na Zemlji, svake godine su izloženi podvrgavaju od 4.000 do 6.000 tona krema za sunčanje, koji sadrži aktivne hemikalije koja apsorbuje UVA i UVB zrake, koje ujedno masovno uništavaju koralne grebene u okeanima.

6. Predmeti za jednokratnu upotrebu 

Predmeti za jednokratnu upotrebu jedan su od najvećih doprinosa ogromnim količinama otpada u industriji lepote. Predmeti koji se koriste za nanošenje i uklanjanje kozmetike kao što su vlažne maramice, pamučni štapići i tuferi, maske za lice i upijajući listovi se koriste samo jednom, a zatim se bacaju u kante. I to je baš mnogo otpada!

Samo u Velikoj Britaniji se koristi 1,8 milijardi štapića za uši i neverovatnih 11 milijardi vlažnih maramica svake godine – što izaziva ekološku katastrofu. Ovi proizvodi začepljuju kanalizacione sisteme, potom odlaze u okeane, gde ih često proguta morski život, kao što su kornjače, koje ih zamenjuju sa meduzama i na kraju uginu. Sa druge strane, vlažne maramice koje završavaju na deponijama ispuštaju toksične hemikalije koje prodiru u zemlju i truju je.

7. Okrutnost prema životinjama

Testiranje kozmetike na životinjama nije samo nehumano i nepotrebno, već stvara velika zagađenja. Iznenađujuće, 80 odsto zemalja i dalje dozvoljava testiranje kozmetike na životinjama, izlažući 100 miliona životinja godišnje mogućim alergenima koji često uzrokuju patnju i smrt.

Pri tome objekti za testiranje na životinjama troše resurse. Zahtevaju ogromne prostore, ventilaciju, stabilizaciju temperature i stalno osvetljenje. Oni proizvode otpad, koji je hemijski, radioaktivno i biološki opasan - od čišćenja, testiranja i spaljivanja mrtvih životinja, piše "Kitenest.co.uk".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.