Influenserka i fotografkinja Duška Stepanov: Jedna žena mora ići napred i kad niko ne veruje u nju

Njena pojava asocira na kreativnost i originalnost, razgovor sa njom šalje jasne poruke i duboku posvećenost. Baš u tom spoju žive i njene profesije - fotografija i influensing. Ona je Duška Stepanov, a njeni radovi poznati su pratiocima širom regiona.

Kroz modni editorijal u živopisnom Rovinju uspeli smo da je pozicioniramo malo drugačije od onoga na šta je navikla - ispred foto-objektiva, ali i da se bliže upoznamo sa njenim radom.

Nije lako pronaći profesiju koja vas ispunjava i kojoj ste maksimalno posvećeni, a ona ih ima čak dve. Pitali smo je kakav je to spoj.

- Ja sam kao prvo fotograf i oduvek sam želela biti fotograf. Jako volim svoj posao i svoj poziv. Ja sam rođeni portretni fotograf. Ljude generalno volim i volim uhvatiti taj moment kod ljudi, ljudska lica - priča Duška.

Fotografski studio je, kaže, uvek želela i u jednom trenutnu je otvorila svoj studio i počela se baviti, kako je to, kaže, njen kolega nazvao - emotivnim fotografijama. A najemotivnije fotografije su baš te, kaže Duška, kada su u pitanju mala deca, porodična povezanost, zagrljaj između dvoje ljudi. To je nešto što najviše voli da radi.

Njena druga profesija, kaže, nije daleko od prve.

- Mislim da je influensing jako usko povezan sa fotografijom. U pitanju je jedna estetika koju će, ako se osoba razume u fotografiju, jasno moći da iskoristi i u influensingu. Infulensing za mene nosi jednu jako realističnu notu. Ne želim biti onaj influenser koji, kada me vidiš uživo, moraš se pitati je li to ista osoba. Život koji vodim volim predstaviti jako realistično, bez ikakvog ulepšavanja - kaže Duška i dodaje:

- I često u mojim temama i videima možeš videti jedan životan život. Kuća nije uvek čista i nije uvek sjajna, u životu nije tako i ne bežim da to i pokažem. Volim i sama pratiti sadržaje koji su realistični. Volim kada me ljudi vide da kažu: „Ista si uživo“. I samo pod tim uslovima želim prezentovati sebe. Neću lagati - ako imam bubuljicu na slici, skloniću je, ali moja priča u videu mora biti istinita. I kada sarađujem sa brendovima, sarađujem sa onima koje cenim i volim i koje i sama koristim.

Šta otkrivaju ljudska lica

- To je definitivno emocija. Ja fotografišem ljude zbog emocije. Kada ti, na primer, imaš svog dragog pokraj sebe, i kada on tebe zagrli, tvoje lice se promeni. Ti ćeš spontano dati jedan mali smešak. To se dodatno može iščitati iz tvog lica i meni je to jako zanimljivo i to me vezuje za fotografije portreta.

Na pitanje sa kakvim motivima ljudi dolaze u njen studio, Duška odgovara:

- Ima dva motiva: jedan je da ovekoveče uspomene na trenutak - mala beba, žena je trudna ili žele porodični, božićni portret. Drugi je zato što žele biti lepi na fotografijama. I to je sasvim u redu. Svi imamo pravo da želimo fotografiju na kojoj ćemo biti prekrasni. Kada smo lepi, to podiže samopouzdanje.

Jako je, kaže, srećna kada usreći ljude. Kada joj se zahvale, najveća joj je sreća kada kažu „stavili smo na zid.“ Žele da bilo ko ko uđe u njihov životni prostor vidi tu fotografiju.

- To mi je ultimativni cilj - kaže Duška ponosno.

Porodične fotografije na Balkanu

Ova mlada žena, beležeći najtoplije ljudske trenutke, na određen način postaje čuvar i kolekcionar ljudskih uspomena. Na pitanje da li su porodičen fotografije sezonska stvar, najčešće tražena u vreme Božića ili Nove godine ili ljudi stalno žele da budu lepi i da čuvaju uspomene, Duška opisuje istoriju interesovanja za savremenu porodičnu forografiju u našem regionu.

- Mi na Balkanu smo kasnije krenuli sa porodičnim fotografijama, u Americi se to radilo još 80-ih, svi sa božićnim drvcem ili sa Deda Mrazom. Mogu reći da je u mom studiju za Božić nenormalna gužva. Mi krećemo bukirati u oktobru i sve do Božića su božični portreti i božićne fotografije. Jer ljudi su prepoznali taj trenutak: "E, sad se moramo fotografisati". A zapravo možete se fotografisati cele godine: preko leta možemo ići u prirodu, možemo se fotografisati za rođendan, može to još malo bolje kod nas - kaže ova kreativna dama.

Želja za bavljenjem porodičnim fotografijama, kaže, javila joj se jako spotano. Inspirisana američkim trendom fotografisanja tek rođenih beba, oduševljeno je želela da proba. Nije joj bila ideja da će to biti njen posao.

- Moja komšinica je tek rodila bebu i pitala sam je da je fotografišem. Pokazala sam joj tu sliku, gledala me je malo skeptično jer je beba bila bez odeće, ali je pristala. Stavila sam bebu i korpu i čekali smo da se beba sama namesti. A to nije istina jer se beba ne namešta sama, cela je nauka napraviti poze beba. Kako naptaviti prstiće, nožice. Moje prvo fotografisanje završilo se tako što se beba pokakila u korpu - priseća se Duška i dodaje: - Kao vrlo temeljan osoba počela sam istraživati i učiti o tome. Kod australijske fotografkinje sam imala edukaciju o fotografisanju beba. Kasnije sam saznala da je beba imala mesec dana i videla gde su sve bile moje greške i posle te edukacije sam krenula u posao.

U početku je, kaže, naišla na otpor ljudi. Stizali su joj komenatri da ne muči bebu, da su one mnogo male da bi pozirale... Mesecima kasnije su ljudi počeli da se navikavaju i dobijala je sve više poziva. Videla je da je to veliki posao, da traži ulaganja, pa je uredila studio za fotografisanje beba i sada je to jedan veliki posao. Balkansko tržište se, kaže, prilagodilo.

Na pitanje ko je komplikovaniji za fotografisanje, muškarci ili žene, Duška uvereno odgovara:

- Apsolutno žene. Muškarci su jednostavniji, potpuno im je svejedno iz kog ugla ih fotografišem, hoće li levi ili desni poluprofil, dok žene već znaju da imaju svoj draži profil, znaju kako žele, kako ne žele, malo su robovi toga kako će ispasti, što je razumljivo. Mada, kada dođe muškarac koji ima malo bolji profil, onda to fotografisanje traje. Onda je jako izbirljiv. Retko se desi, ali onda to tako izgleda. Ali to je sve normalno, koleginica i ja već pitamo da li ima omiljeni profil. Svi mi imamo neke momente koje želimo sakriti i to je normalno.

"Mnogo influensera ne zna koliku odgovornost ima"

Trenutno smo u periodu kada je sve podložno influensingu. Bjuti deo je veoma zastupljen kod Duške jer su njena publika žene, skoro 85 odsto ženske populacije, što ona jako voli. Iskusna u influensingu, Duška kaže da se danas preko influensinga sve može prodati. Menja se način prodaje, potrebno je sve prikazati na jedan primamljiv način.

- Ono što ljudi vide kod influensera, u to će pre poverovati nego na TV reklami. Kod influensera još postoji momenat "možda to ona stvarno koristi". Ja sigurno neću raditi s nekim koga već i sama ne koristim. To je sigurno kod mene kod kuće i koristim ga.

Duška kaže da jako pazi šta će promovisati na svojim mrežama, u svojim videima. To nikada neće biti cigarete jer nisu zdrave. Kao ni kockanje. Jako loše bi se osećala kada bi joj neko dete reklo da je pod njenim uticajem napravilo lošu stvar.

- To je jako odgovoran posao i mnogo influensera ne zna koliku odgovornost ima. Nas gledaju jako mladi i maloletni ljudi. Ako ja promovišem nešto što nije prikladno, dete ne zna da li je to dobro ili nije dobro. Ja sam ta koja mora razlučiti. Ako ja napravim neku glupost na "Tiktoku", moram očekivati da će to još neko uraditi. O tome influenseri ne razmišljaju, moramo biti mnogo odgovorniji, bolji - kaže i naglašava da je i ona mama, ima dvoje dece, i ne bi nikada volela da njena deca dođu u takvo iskušenje.

Zato joj, kaže, jako prija kada je mame zaustave sa rečima: "Ti si mi super, samo tebe puštam da deca gledaju jer je kod tebe uvek siguran sadržaj, znam da neće biti ništa ekstremno. Njeni videi imaju uopšteno pozitivnu konotaciju i smatra da se jedino tako može ići kroz život, srećan.

Novosađanka u Zagrebu

Rođena Novom Sadu, Duška je u jednom trenutku odlučila da se preseli u Zagreb, odakle je i njena baka.

- Živim u Zagrebu već 12 godina, to je sada moj grad. I meni je to tako prirodno, spontano i normalno, a drugima čudno. Imaju svoje kvalitete i Srbija i Hrvatska i verovatno ću uvek biti na toj relaciji - kaže Duška i uočava sličnosti našeg podneblja, koje se odražavaju i na influensing.

- Kod kreiranja sadržaja za društvene mreže, s obzirom na to da smo jedno govorno područje, mi na Balkanu, ti videi menjaju granice. Imam pratioce iz Sovenije, Hrvatske, Srbije Makedonije, Crne Gore, BiH i ja na to nikako ne mogu uticati. Ima ih sa svim strana i jasno je da svi imamo sličan "lifestyle" - objašnjava i dodaje:

- Neki trendovi koji su popularni u Americi kod nas ne mogu zaživeti, mi smo mnogo kritički nastrojeni, sumnjičavi prema nekim idejama, jednostavno smo drugačiji mentalitet. Otvaraju nam mogućnosti, možemo videti kako se neke stvari dalje rade, pa ih implementirati na naše područje. Mislim da je to sve jako dobro, globalizacija kao takva, ali smo i svoji, kao region.

"Kad vidim ženu preduzetnicu, ja znam šta je iza nje i pomislim: 'Svaka ti čast'"

Duška je ostvarena profesionalno, kroz uspeh i zadovoljstvo koje od posla dobija, majka je dvoje dece. Pitali smo je koliko je teško ženi da se izbori sama, koliko može ili ne može sama, kakav je položaj žene danas.

- Teško je. Jako je teško. Puno godina radim na sebi da mogu postići sve što radim trenutno. Kako puno borbe. Jedna žena mora ići napred i kad niko ne veruje u nju, mora verovati sama u sebe. Žene su kao podcenjene u našem društvu. I dalje žena, kada krene sa idejama i hobijem, i dalje se smatra "ma, njen malo poslić". Niko to ne vidi kao kad muškarac otvori firmu i krene u posao. Već u startu smo degradirane. Još ako su tu i deca, često se žena nesvesno stavlja, neću reci u kuhinju, to je grubo, već u poziciju "ona je mama, ona nema vremena" itd. - priča naša sagovornica i opisuje svoj trenutak odluke:

- I onda, kao takva jedna žena, sklona da preko dana kuvam, perem, čistim... radim domaći s jednim detetom, s drugim, i onda, kada oni idu spavati - onda radim na svojim poslovima. Svaka žena dugo čeka da dođe njen trenutak nakon dece, da ona ima malo tog slobodnog vremena, da krene raditi na idejama, a gde su onda još finansije, država, pa zatvorena vrata, pa otvaranje firme... Kad vidim ženu preduzetnicu, ja znam šta je iza nje i pomislim: "Svaka ti čast". Treba puno energije i hrabosti da se sve to krene, ali kad se jednom uspe, osećaj je jako dobar.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.