Angelina je bila visoka 157: Platila je 60,000 evra i pregurala užasnu operaciju, samo da bi porasla 8,2 cm

Tridesettrogodišnja Angelina Tran bila je visoka 157 i očajnički je želela da bude viša; toliko da se odlučila da prođe kroz drastičnu operaciju produženja nogu koja košta 60.000 evra, i to samo da bi dobila 8,2 centimetra u visini. Uprkos tome što su je porodica i prijatelji pozivali da ne ide na tako rizičnu proceduru, ona je otputovala u Tursku u septembru ove godine i za samo dva meseca ova medicinska sestra je porasla sa 157 centimetara na 165 centimetara, što je prosečna visina žene.

- Kada sam imala 11 ili 12 godina, primetila sam da sam prestala da rastem. Pošto sam Azijatkinja, genetski sam mala, a kada sam se sa 12 godina preselila iz Vijetnama u Ameriku, iznenada sam bila okružena visokim ženama svuda. Kupovala sam vitamine i lekove u nadi da će mi podići da porastem, ali naravno nisu delovali. Kod kuće su svi mojih godina bili oko moje visine ili niži, ali ne i u SAD. Isto je bilo na društvenim mrežama sa beskrajnim fotografijama visokih žena sa dugim nogama.

Svoj problem je pokušala da reši tako što nije imala nijedan par ravnih cipela, ali kada se vratila u Vijetnam videla ju je i omiljena rođaka - prestigla.

- Uvek smo se šalile koja će ići na bolji koledž ili imati bolju karijeru. A onda je postala višlja od mene. To me je iznenadilo i uticalo na moje samopouzdanje - priča ova žena: - Potražila sam internetu proceduru za produženje nogu. Tada je postojala samo stara metoda koja je bila bolna, mesecima bi te prikovala za krevet i ostavljala teške ožiljke. Delovalo je toliko zastrašujuće da me je odvratilo i odlučila sam da pokušam da prihvatim sebe takvu kakva sam.

Tek pre dve godine kada je čula da je vijetnamski Jutjuber operisan, ponovo se zainteresovala.

- Počela sam da pratim njegov napredak i to me je zainteresovalo. Do tada sam već radila kao medicinska sestra, bavila sam se ortopedskim pacijentima i radila u hirurškoj jedinici, tako da mi izgledi za operaciju više nisu izgledali tako strašni - priča ona o operaciji produženja nogu koja koristi prirodnu sposobnost tela da izgradi novu kost, čime vam omogućava da povećate visinu. Hirurg izvodi osteotomiju, pažljivo seče kost koju treba produžiti, i koristi spoljašnje ili unutrašnje uređaje za fiksaciju za postepeno proširenje.

Kako kaže, ne samo da joj je dojadilo da prepravlja svoju odeću koja je uvek bila predugačka, već je samo želela da bude srećnija, zbog čega je odletela u Tursku.

- Prvobitno sam planirala da imam spoljne i unutrašnje fiksatore, ali sam u poslednjem trenutku, sat vremena pre operacije, odlučila da platim više za revolucionarni proces kako ne bih imala tako loše ožiljke. Želela sam da se osećam samouvereno pokazujući svoje nove noge. Moja porodica i prijatelji mislili su da sam luda. A ja sam znala da je to velika stvar. Nekoliko meseci odsustva sa posla, rehabilitacija, a postojao je i rizik od dugoročnih efekata na moju pokretljivost i funkciju. Da ne spominjem bol i nelagodnost. Ali za mene sve je vredelo da budem samo malo viša - ističe ova žena.

Operacija produženja udova zahteva precizno sečenje kostiju, što znači da je bol neizbežan deo procedure. Podaci dr Iurtasa koji je operisao Angelinu otkrivaju da su u poslednje tri godine 77,13% ljudi zainteresovanih za operaciju produženja nogu bili muškarci – a njihov broj pacijenata otkriva da je samo 2/10 žena.

- Ja sam od retkih žena koja je to uradila i govori otvoreno o tome - kaže Angleina i opisuje kako se osećala nakon što se probudila posle dvočasovne operacije: - Bila sam uplašeno i videla sam da su mi noge otekle. Nisam mogla da se pomerim. Nakon što su lekovi prestali, počelo je mnogo da boli. Odmarala sam se do petog dana kada sam napravila prve korake sa šetalicom, uz podršku medicinskih sestara. Bio je to zaista naporno. Narednih nekoliko dana bila sam fokusiran na kontrolisane vežbe, gde sam se bavila lakim aktivnostima kao što su vežbe u krevetu i kratke šetnje u bolnici.

Pet dana nakon operacije, zdravstveni radnici su je naučili svakodnevnoj rutini produžavanja nogu koju je trebala da prati. Pošto se opredelio za metodu bez spoljnih fiksatora, dobila je daljinski upravljač koji koristi 3-4 puta dnevno, a koji funkcioniše sa magnetom tako što razdvaja kosti i izdužuje noge.

- Bilo je neverovatno bolno, ali saznanje da mi noge rastu za 1 mm svakog dana me je držalo. Plakala sam sve vreme tokom fizioterapije, toliko da sam dobila nadimak "kraljica drame" - ispričala je i dodala se nakon 12 nedelja u Turskoj vratila kući: - Sada nastavljam sa svojim vežbama, ali sam tako srećna što sam uradila operaciju. Vredelo je bola - i novca - da budem visine o kojoj sam oduvek sanjala.

Troškovi od 50 hiljada funti uključivali su preoperativne testove i preglede, operaciju, smeštaj i naknadnu negu.

- Svi moji prijatelji i porodica koji su pokušali da me odvrate od operacije sada su mi zaista podrška jer im je laknulo što sam dobro. Bilo je to ludo putovanje i još nije završeno. Tek sam na pola puta i još moram da završim proces jer moje novoformirane kosti počinju da očvršćavaju i zarastaju. Trenutno hodam na štakama a u roku od 2-8 nedelja bi trebalo da budem u stanju da normalno hodam, da se vratim na posao i da obavljam svakodnevne zadatke.

Šest meseci nakon operacije, ona može da nastavi sa većinom fizičkih aktivnosti, kao što su duge šetnje, plivanje ili vožnja bicikla. Period potpunog oporavka može trajati do 12 meseci.

- Moje samopouzdanje je dobilo ogroman podsticaj. Kada vidim sliku kako izgledam sada u poređenju sa prethodnim, znam da su sav bol i neprospavane noći bili vredni toga. Volim da pokažem svoje nove, duže noge.

(Ona.rs/ Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.