Kako se oblačila srpska srednjovekovna vladarka: Izložba "Zlatne niti ćirilice" daje mnoge odgovore

Kada pomislimo na vez i zlatne niti koje prožimaju tkaninu da bi ispričale svoju priču, zamislimo bogatu srpsku srednjovekovnu kulturu, koja inspiriše i savremene stvaraoce. Izložba "Zlatne niti ćirilice", koju su mnogobrojni posetioci pohodili ovih dana u Muzeju Vuka i Dositeja Narodnog muzeja Srbije, svedoči o potrebi ljudi da dosegnu lepotu prošlog i utkaju je, svako na svoj način, u sadašnje.

Izložba u produkciji Artis centra, koju autorski potpisuju msr Tamara Ognjević i Vera Avlijaš, predstavlja jedinstveni napor da se u tehnici veza i zlatoveza izobraze inicijali i slikani ukras srpskih srednjovekovnih knjiga. Aktuelna postavka stavlja poseban akcenat na najpoznatiju srpsku srednjovekovnu knjigu – Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka, odnosno interpretaciju u tehnici veza i zlatoveza inicijala ovog znamenitog rukopisa koja se čuva u Narodnom muzeju Srbije.

Kako objašnjava vezilja Vera Avlijaš, koautorka izložbe, postavku u Muzeju Vuka i dositeja čini oko trideset originalnih radova u tehnici veza i zlatoveza. Ćirilična slova predstavljena su kroz bogatstvo oblika i simbola - od floralnih i geometrijskih formi, preko mitskih bića, do zomorfnih predstava, pa i čitavih kompozicija sa scenama lova ili ilustracijama apokalipse. Sve zajedno nam otkriva svet mašte i verovanja čoveka 12. veka.

Poseban, vrlo upečatljiv segmen izložbe čini lutka u kostimu srpske srednjovekovne vladarke, ukrašena nakitom i pratećim aksesoarom.

Kostim vladarke, deo Artisove kolekcije umetničkih predmeta, dizajnirala je od svile i satena dr Danijela Paunović, redovni profesor DTM Visoke strukovne škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, za Artisovu izložbu "Gozba", koja je održana u Kulturnom centru Srbije u Parizu 2016. godine. Tada je, u paru sa kostimom vladara, bio deo narativa koji govori o srednjovekovnim banketima i raskoši koja ih je pratila.

Kao deo postavke “Zlatnih niti ćirilice” ovaj kostim je prvi put je izložen krajem decembra 2021. godine u Kući Simića Narodnog muzeja Kruševac. Ovog puta sa ciljem da bude didaktički maneken u “ulozi” najslavnije srednjovekovne pesnikinje i vezilje, despotice Jelene Mrnjavčević, potonje monahinje Jefimije.

Istoričarka umetnosti, msr Tamara Ognjević, koautorka ove izložbe, objašnjava zašto je vezilja u kostimu despotice Jelene, a ne u monaškoj rizi pesnikinje Jefimije.

- Vez, a naročito zlatovez, jeste umetnički zanat koji vezujemo za klasu privilegovanih plemkinja u srednjem veku. Pre svega zato što je reč o kreativnom procesu koji podrazumeva skupocene, u pravilu uvozne materijale, poput svile i atlasa, svilenog konca, zlatne ili pozlaćene srebrne ili bakarne žice. Potom, žena iz naroda ne raspolaže neophodnim slobodnim vremenom, a vez zahteva koncentraciju i vreme. Takođe, žena iz naroda ne može da priušti ni vrlo skupe sveće, neophodne vezilji u vremenu bez struje. Često ne mogu da ih priušte ni bolje stojeći građani u velikim centrima kakvo je bilo Novo Brdo, jer kod kupovine sveća rudari imaju prednost. Naime, njima su sveće neophodne za rad od kojeg profitira država.

Naša sagovornica objašnjava da su predloške za vez pripremali slikari, mušarci, ali sam vez su kod nas najčešće radile plemkinje, a u velikim manastirskim centrima monahinje, jer su imale neophodno vreme i sredstva za rad.

Lutka u vladarskom kostimu drži đerđef sa započetim vezom. Njena odora je, objašnjava msr Tamara Ognjević, savremena interpretacija srednjovekovne odeće. Materijali su svila i svileni saten, ali ornamenti nisu vezeni već je reč o zlatotisku na svili.

- Pored lica lutke se spuštaju duge, dekorativne minđuše koje su fiksirane za krunu, krakteristične za vizantijsko zlatarstvo. Ogrlica je rađena ručno, od pletene zlatne žice unutar koje su smeštene staklene perle od “murano” stakla i biseri. Nakit i aksesoar za kostim vladarke izradila je dizajnerka Jasminka Bošković 2016. godine - kaže msr Tamara Ognjević.

Obuća, vrsta nazuvica, posebno je upečatljiva. Izvezle su je zlatnim koncem i šljokicama, autorke vezova na “Zlatnim nitima ćirilice”, Vera Avlijaš i Vesna Stojanović .

Nekadašnja vladarka, potonja monahinja Jefimija, koja, zamišljamo, u miru i tišini veze "strašne bole otmene joj duše", inspirisala je pesnika Milana Rakića da napiše čuvenu pesmu "Jefimija". Njena inscenacija na izložbi “Zlatne niti ćirilice” sugeriše posetiocima da lakše zamisle kako je ta otmena pesnikinja i vezilja možda izgledala u času kad je ispisivala iglom i zlatom svoje besmrtne stihove na platnu.

Kako izgedaju zlatom vezena slova ćirilice inspirisana Miroslavljevim jevanđeljem, pogledajte u galeriji u nastavku. I požurite, izložba traje do 31. maja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.