Vernici kažu da Sveta Petka ovde ispunjava molitve: Srbi vekovima dolaze po isceljenje na ova mesta u Srbiji

Sveta Petka, u narodu poznata i kao Prepodobna Paraskeva,jedna je od najpoštovanijih svetiteljki među Srbima. Njeno ime se s poštovanjem izgovara u gotovo svakom domaćinstvu, a dan kada se proslavlja, 27. oktobar, za mnoge porodice predstavlja trenutak tihe molitve i zahvalnosti.

Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpsku duhovnost. Ona je svetiteljka koja simbolizuje strpljenje, čednost, žensku snagu i veru koja ne traži potvrdu, već mir. U narodnom predanju, Paraskeva je zaštitnica žena, siromašnih, bolesnih i onih koji trpe, pa je zato njeno ime postalo sinonim za blagost i utehu.

Ko je bila Sveta Petka

Prepodobna Paraskeva rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u 11. veku. Poticala je iz bogate i pobožne porodice. Još kao dete pokazivala je skromnost i saosećanje prema siromašnima, pa je, prema predanju, već sa petnaest godina napustila roditeljski dom i pošla u Palestinu, gde je živela u molitvi i podvižništvu.

Ostatak života provela je u postu i tišini, moleći se za mir među ljudima. Posle smrti, njene mošti su postale izvor mnogih čuda i isceljenja. Tokom vekova, više puta su prenošene - iz Epivata u Carigrad, potom u Trnovo, pa u Beograd. Danas se nalaze u Jašiju, u Rumuniji, gde svake godine milioni vernika dolaze da se poklone svetiteljki koju nazivaju “Majkom svih hrišćana sa Balkana”.

Beograd - Crkva Svete Petke na Kalemegdanu

U Beogradu se poštovanje prema Svetoj Petki oseća možda najintenzivnije upravo u Crkvi Svete Petke na Kalemegdanu.
Hram je sagrađen na mestu gde su, prema predanju, čuvane njene mošti, a u unutrašnjosti se nalazi izvor čudotvorne vode. Ta voda, kažu vernici, nikada ne presušuje, a uz nju su vezana brojna svedočanstva o isceljenjima.

Svake godine, posebno uoči 27. oktobra, stotine ljudi dolaze da se umiju, da uzmu malo vode za dom, ili samo da zapale sveću.
Sveštenici ističu da mnogi dolaze bez reči - da se pomole u tišini, jer, kako veruju, “Petka razume i ono što čovek ne može da izgovori”.

Izvor Svete Petke u Izvorskom manastiru

U podnožju planine Kukavice, blizu Paraćina, nalazi se Manastir Svete Petke Izvorska. U njemu postoji izvor za koji narod veruje da ima isceliteljsku moć.
Tu se vekovima okupljaju vernici iz cele Srbije, naročito žene koje žele potomstvo, zdravlje ili mir u porodici.
U manastirskoj porti, uz vodu koja kaplje iz kamene stene, mogu se videti cedulje s imenima, fotografije dece i male zahvalnice - kao tihi svedoci molitvi koje su, kako ljudi veruju, uslišene.

Posebno je zanimljivo da se u starim crkvenim zapisima pominju i “čudesna ozdravljenja”, i to upravo onih koji su dolazili sa iskrenom verom, a ne sa zahtevom.

Manastir Trnavska Sveta Petka - čuda u skromnosti

U blizini Čačka, na padinama Ovčarsko-kablarske klisure, nalazi se Manastir Trnavska Sveta Petka.
Po narodnom predanju, voda iz izvora pored manastira “leči oči i srce”. Ovaj manastir je vekovima bio poznat kao mesto gde ljudi dolaze da se zavetuju i da se pomire. Mnogi ga nazivaju “kućom praštanja”, jer su se upravo tu, posle dugih svađa, bratstva i porodice izmirile.

Iako malog obima i bez raskoši, Trnavska Sveta Petka odiše smirenošću koja se teško opisuje, a vernici kažu da upravo ta skromnost donosi duhovnu snagu.

Ostala svetilišta posvećena Svetoj Petki - tragovi po celoj Srbiji

Poštovanje prema Svetoj Petki ne vezuje se samo za jedan kraj, već se proteže gotovo kroz svako područje Srbije. Gde god da krenete, naići ćete na crkvu, manastir ili izvor koji nosi njeno ime, a svako od tih mesta ima svoju priču - o veri, isceljenju i zahvalnosti.

U Nišu, koji se smatra jednim od prvih mesta gde je njen kult zaživeo, nalazi se crkva Svete Petke u selu Sićevo, poznata po izvoru koji nikada ne presušuje. Vernici iz tog kraja veruju da voda sa tog izvora donosi mir i zdravlje, naročito ženama i deci.

U manastiru Ćelije, u blizini Valjeva, čuva se deo moštiju Svete Petke, a vernici svedoče da su upravo pred njenim likom mnogi pronašli snagu da oproste i da se promene. Sveštenici kažu da se u dane oko njenog praznika manastir pretvara u “malo more ljudi”, koji dolaze tiho, sa svećom u ruci, ne tražeći čudo - već mir.

Na Rudniku postoji crkva posvećena Svetoj Petki koju narod naziva “čuvaricom rudarskih duša”, jer su rudari decenijama dolazili da se pomole za bezbedan povratak iz jame.
U Vrnjačkoj Banji, izvor koji nosi njeno ime posećuju bolesni, a prema predanju, voda “vidarica” pomaže kod očnih bolesti i nervnih napetosti.

U istočnoj Srbiji, naročito u okolini Zaječara i Knjaževca, poštovanje prema Svetoj Petki ima poseban ton. Tamo se i danas čuva običaj da se uoči njenog praznika žene okupe u dvorištima crkava, donose posnu hranu i pevaju pesme posvećene svetiteljki. Veruje se da se na tim mestima “Petka spušta među narod” - ne u čudima koja se vide, već u tišini koju ostavlja.

Čak i u seoskim crkvama, često podignutim od kamena i blata, ime Svete Petke nalazi se na oltarskim vratima, na ikonama koje su stajale u domovima generacijama.
U mnogim mestima, naročito u Šumadiji, slavska kolačarska trpeza upravo na njen dan okuplja porodice koje joj se zavetuju zbog zdravlja dece, boljitka i zaštite od bolesti.

Zašto žene najviše poštuju Svetu Petku

U narodnoj svesti, Sveta Petka je oličenje ženske snage, ali i strpljenja. Veruje se da je ona zaštitnica onih koje nose više nego što mogu, i koje i u patnji ne prestaju da veruju.
Zato se kaže da su “Petkini dani dani tišine” - ne govori se ružno, ne raspravlja se, već se mirno radi i moli.

U mnogim krajevima Srbije žene se ujutru umivaju izvorskom vodom i započinju dan rečenicom:
“Petko sveta, čuvaj mi kuću i decu, kao što si čuvala sve što je čisto.”

Kult Svete Petke nije vezan za raskošne hramove, već za iskrenu molitvu.
Gde god da se pomene njeno ime, ljudi zastaju s poštovanjem. U zemlji koja je navikla na nemire, Sveta Petka ostaje simbol smirenosti, praštanja i tihe, ali postojane vere.

Njena svetlost nije od zlata ni od ikona, već od reči “hvala” koje izgovaraju oni koji su verovali da će im pomoći - i jesu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.