Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića: Priča o životu Stefana Karuljskog

On je živeo je na litici mora i bio je Srbin o kome malo ko zna, dok je među Grcima bio i ostao izuzetno poštovan.

Otac Stefan, jedan je od najpoznatijih monaha, sebe je smatrao poslednjim izdankom svete kraljevske loze Nemanjića. Starac Stefan Srbin (ili Stefan Karuljski) rođen je 1922, a na Svetoj Gori je, prema pisanju "Putevima pravoslavlja" živeo od 1950. do 2000. godine.

Tokom pet decenija, koje je proveo u Svetoj Gori, istakao se po svojim učiteljskim vrlinama, svojoj sposobnosti da prenese pravoslavnu veru, ali i svom interesovanju za razna važna pitanja koja se tiču modernog čoveka.

Tokom Drugog svetskog rata otac Stefan je bio antifašista i učestvovao je u vojnom pokretu. Govorio je kako su ga zajedno sa drugim borcima protivnici uhapsili i odveli na streljanje. Otac poznat i kao Stefan Svetogorski, tada je dao obećanje Majki Božijoj da će, ukoliko ostane živ – otići u monahe na Svetoj Gori.

Kada je streljanje počelo, on je nekako gurnut i iskoristio je trenutak da pobegnde. I dok su meci fijukali na sve strane oko njegovih ruku i obraza, on je uspeo da ostane nepovređen. Nemci ga čak nisu ni jurili.

Posle rata zamonašio se na Svetoj Gori i tamo je ostao da živi kao podvižnik skoro pedeset godina. Znao je nekoliko stranih jezika, pisao je duhovne članke i uputstva. Legenda kaže da ga je otac Ilija viđao kako radi na terasi i da su beli golubovi znali da mu slete na rame dok piše, a kada bi završio, oni bi odleteli.

Priča se i da je na Blagovesti silazio na morske stene i molio: „Majko Božija, pošalji mi ribu“, a kada bi zabacio mrežu, ona bi uvek bila puna riba.

Otac Ilija je pričao i da je za vreme bombardovanja SRJ 1999. godine starac Stefan provodio mnogo vremena u molitvi za Srbiju i srpski rod, osećajući veliku tugu i duhovnu patnju koju je unosio u svoje molitve. Zapravo, navodno je tokom bombardovana Srbije izgorela i njegova ćelija u kojoj je boravio, zbog čega je prešao u pećinu i nastavio da se moli za svoj narod, samo da bi se i pećina zapalila posle nekog vremena.

Starac Stefan, kako su ga zvali odmilja, preminuo je u decembru 2001. (po starom kalendaru, 21. novembra) u Beogradu, u 79. godini. 

Sahranjen je pored manastira Slanci u Beogradu, a njegov grob postao je mesto hodočašća. Oni koji su ga znali za života smatraju ga svetim, dok vernici i danas veruju u blagodatno delovanje njegovih molitvi, zbog čega mu upućuju molbe za pomoć i spas.

Još je poznato i da je voleo cveće, te da je njegova ćelija na Karulju sva bila okružena cvećem, uprkos tome što je to mesto bilo na veoma nepristupačnim stenama Svete Gore, sam kamen i krš. Cveće je tamo, ipak, uspevalo.

U knjizi "Znaci kraja sveta" u kojoj je zabeležio svoje mudrosti i najčešće odgovore na pitanja koje su mu ljudi postavljali, ovaj monah je između ostalog govorio i specifičnim primerima znakova koji će prethoditi kraju materijalnog sveta:

"U vreme kraja sveta, bezakonje će dostići vrhunac. U svetu će vladati zloba i mržnja. Tada među ljudima neće postojati ni ljubav, niti uzajamno poštovanje. Naravno, neće je potpuno nestati, ali u većine ljudi će ljubav zahladniti. Ljudi će se mrzeti, svako će brinuti samo o sebi i nastojaće da nanese štetu svojim bližnjima.

Istovremeno će se pokolebati u veri i poverovaće mnogim prevarantima i lažnim prorocima. Bezakonje među ljudima će vladati u tolikoj meri da neće prepoznati znakove kraja sveta, koje će Gospod poslati u vidu raznih prirodnih katastrofa i na kraju, samog Antihrista.

Kao što je bilo u danima Noja, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg. U svetu će se umnožiti čulnost, stomakougađanje i pijanstvo u tolikoj meri da tuge i nevolje koje će im poslati Gospod da ih osvesti - glad, zemljotresi, bolesti i na kraju strašne muke od strane Antihrista ljudima pijanim od razvrata - neće kod njih izazvati nikakav osećaj straha i potrebe za pokajanjem…“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.