„Moji romani su uspeli da vrate knjigu deci u ruke": Sećanje na legendarnog dečjeg pisca Gradimira Stojkovića

Danas je preminuo Gradimir Stojković, jedan od najvoljenijih dečjih pisaca poslednjih decenija, autor koji je svojim knjigama stekao veliki broj čitalaca, među kojima su mnoge generacije dece. Njegova dela, među kojima je najpoznatiji roman Hajduk u Beogradu, još uvek se nalaze na policama naših biblioteka, a njegova poruka o važnosti čitanja i ljubavi prema knjigama nije izgubila na značaju. Gradimir je u intervjuima često govorio o tome kako podstaknuti decu da čitaju i zašto je to važno za njihov razvoj. Danas, u trenutku kada je napustio ovaj svet, njegove reči o čitanju ostaju snažan podsvesni glas za sve nas, ali i buduće generacije.

Zašto je važna čitava generacija dečjih pisaca?

Gradimir je isticao svoju ljubav prema deci i svojoj deci, kako je govorio, „dečiji svet je bio tada, u moje vreme, baš dečiji“. Pored toga, naglašavao je da je svet odraslih postao sve teži, sa lažima, pokvarenostima i negativnim osobinama, zbog kojih je on odlučio da ostane vezan za dečji svet.

On je smatrao da je deca naša budućnost i da je njihov svet, iako se menja, ipak vredan svakog pisca koji mu pristupi s ljubavlju i strašću. Iako je primetio da današnja deca više ne razumeju svet na isti način kao on, stalno je govorio da je pisanje za decu poziv, „najlepši posao na svetu“.

Zašto deca danas manje čitaju?

Jedno od pitanja koje je Gradimir često postavljao sebi, ali i svima nama, jeste: Zašto deca danas manje čitaju? On je smatrao da je odgovornost prvenstveno na odraslima – učiteljima, roditeljima, bibliotekarima – koji treba da podstiču decu na čitanje. Smatrao je da je problem u tome što deca danas nisu naučila da čitajú, već su naučila da gledaju ekrane, a to, kako je rekao, „nije čitanje, to je gledanje virtuelnog života“.

Gradimir je verovao da je ključno da se deca ponovo privole da uzmu knjigu u ruke, da vide stvarnu vrednost čitanja i otkriju svet koji je bogatiji od svakog ekrana. „Problem je u tome što deca sve ređe čitaju, ali uglavnom gledaju“, govorio je.

Saveti za podsticanje čitanja među decom

Kada je govorio o tome kako podstaknuti decu da čitaju, Gradimir je ponudio vrlo jednostavan, ali duboko promišljen odgovor: „Treba ih privući da to čine. Treba ih nagovoriti da pravu knjigu uzmu u ruke.“

Smatrao je da bi deca morala da budu uputena u lepotu i značaj knjige, a posebnu odgovornost za to snose odrasli. Prema njegovim rečima, bibliotekari, učitelji, pa čak i roditelji, imaju ključnu ulogu u tome da decu podstaknu da zavole knjige. „Za to se treba potruditi, i to je posao koji rade oni koji vole knjige i decu“, govorio je.

Gradimir je smatrao da svi zajedno, kao društvo, treba da stvorimo okolnosti u kojima deca ponovo postaju radoznala čitaoci. Osećao je da je ta strast za knjigama važna i za razvoj samosvesti, kritičkog mišljenja i sposobnosti da se deca suoče sa stvarnim svetom, a ne samo sa njegovim virtuelnim prikazima.

O svom najpoznatijem delu – "Hajduk u Beogradu"

Roman Hajduk u Beogradu, koji je postao pravi hit među mladim čitaocima, bio je nešto novo u dečjoj literaturi. Gradimir je smatrao da je posebnost ovog dela u tome što je uspeo da vrati književnost deci, vraćajući je stvarnom životu, onom koji su deca zaista živela.

„Moji romani su uspeli da vrate knjigu deci u ruke, deci zasićenoj herojskim, ratnim i socedukativnim romanima“ – govorio je o svom delu, naglašavajući da je u to vreme bio pravi pionir u tom žanru.

Ovaj roman nije samo priča o Beogradu, već o svim onim vrednostima koje su važne za svako dete – hrabrosti, odanosti i borbi za bolje sutra. Stojković je sa svojim romanima uspeo da povrati iskrenu i čistu ljubav prema čitanju, kroz jednostavne, ali duboko emotivne priče koje deca nisu samo čitala, već ih i usvajala.

Njegovi pogledi na festivale i kulturu za decu

Kada je govorio o današnjim festivalima za decu, Gradimir je bio vrlo kritičan. Smatrao je da su mnogi festivali postali previše komercijalizovani, da su izgubili svoju vrednost i da se fokusiraju na „trivijalne“ stvari. „Zmajeve igre se drže još nekako, ali su izgubile ono što su bile po osnivanju. Pisci i književnost su marginizovani, a muzika, ples i tzv dečja zabava su preuzeli primat“ – govorio je, sa žaljenjem što deca danas sve manje imaju priliku da se susretnu s literaturom koja im omogućava da rastu, da maštaju i razvijaju se.

Završna misao: život i knjige

Kao pisac, Gradimir Stojković je bio duboko uveren da knjige i čitanje nisu samo za decu, već su način života. „Najvažnije je biti živ“, govorio je na kraju jednog od svojih intervjua, naglašavajući da se u životu sve menja, ali ljubav prema knjigama ostaje. Danas, kada je preminuo, njegova poruka o vrednosti knjiga, o važnosti čitanja i o ljubavi prema životu, ostaje kao trajni podsetnik svima nama.

(Ona.rs/ Od knjige do duše)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.