Sa 13 je prvi put probao drogu, menjali mu krv da ga spasu: Miljenik Jugoslavije postao zavisnik kao maloletan

Igor Pervić bio je lice koje je publika volela. Talentovan, markantan, uvek na granici između harizme i tuge. Na sceni je počeo da blista još kao dete, ali iza reflektora, vodio je borbu koju malo ko može da razume. Iako je ostvario brojne značajne uloge, život mu je bio ispunjen borbama iz kojih se retko ko vraća isti. Preminuo je 2019. godine, u 52. godini, posle borbe sa karcinomom jetre. A pre te tišine koja je došla s bolešću - bila je buka. I heroin.

Prvi kontakt sa tamom

Glumačku karijeru započeo je sa svega sedam godina. I dok su njegovi vršnjaci brinuli o domaćim zadacima, Igor je učio kako da se izbori sa zavisnošću. Prvi susret sa drogom imao je sa samo 13 godina.

- Jednog dana se na treningu pojave moja majka i očuh. Jedan moj drug im je rekao da sam u školi duvao lepak. Tada mi je taj drug bio najveći neprijatelj, a u stvari mi je bio najbolji prijatelj - govorio je Igor u emisiji kod Vanje Bulića.

Priznao je da ga je očuh, koji mu je bio oslonac, udario šamar - ne iz besa, već iz straha. Straha da ga gubi.

Zaljubljenost koja ga je slomila

Uvučen u svet droge, Igor se nije zaustavio. Jedna devojka, kako je govorio, zauvek je ostavila trag u njegovom životu - iako ga je zapravo odvela na najopasniji put.

- Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva. Ja sam bio strašno zaljubljen u nju, imao sam motor, Tomos automatik, tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: ‘Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim’. Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve rekvizite, ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka, i stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma - pričao je glumac, nakon čega je brzo postao zavisnik.

- I ja naravno da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem hajde. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. U tom trenutku osetim nirvanu i počeli smo da vodimo ljubav na stepeništu. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo uradio. Nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam tako i nastavio na igli. U početku nam nije trebalo mnogo para, ali kasnije su počeli problemi i krize su bile psihičke. Gledajući nju koja je bila mnogo duže u svemu tome, ubacivao sam sve više sebe u to stanje. Kada je ona vikala da je sve boli i ja sam, a ustvari me ništa nije bolelo osim mozga - otkrio je Pervić.

Igor je tada imao 17 godina.

"Nisam imao gde da se ubodem"

Vrlo brzo, heroin je postao svakodnevnica. Prestala je da postoji granica između dana i noći, bola i potrebe.

- U početku nam nije trebalo mnogo para, ali posle su došle krize. Gledao sam nju, koja je vrištala da je boli, i ja sam vrištao. A ništa me nije bolelo, osim mozga - govorio je.

Potičući iz umetničke porodice, okružen lagodnim životom, imao je sve što dete može da poželi. Ali i sav džeparac koji je omogućavao kupovinu LSD-a, lepka, heroina.

- Dvanestoro nas iz razreda duvalo lepak. Danas više od sedmoro nije živo - govorio je glumac za života.

Majčina nemoć i poslednje granice

Njegova majka, poznata glumica Lidija Pervić, davala mu je novac za drogu - ne iz odobravanja, već iz nemoći.

- Nalazila me us*anog, ispovraćanog. Nije mogla da me gleda takvog. Davala mi je pare da kupim, samo da prestane bol.

Odvikavanje u bolnici - i heroin u bolnici

Sa svega 19 godina, bio je primoran da ode na odvikavanje. U bolnici "Dragiša Mišović", delio je sobu sa osobama koje su imale psihičke poremećaje. I ni tamo nije uspeo da pobegne od zavisnosti.

- Balkon u prizemlju. Ekipa dolazi, ja njima dam voloron, oni meni heroin. I ja uzimam heroin u bolnici. Niko ne zna.

Susret s policijom i pakao samice

Zbog droge je dvaput dolazio u sukob sa zakonom. Jedna akcija izgledala je kao scena iz filma - ali bez replika, bez glume, bez izlaza.

- Paketić je bio kod mene. Tri policijska auta. Vrište - murija! Ja bacam paketić i bežim. Bacili su se na mene, tukli. Jedan me šutnuo u mu*a tako jako da sam dva meseca piškio krv.

Odveli su ga u zatvor na 29. novembar. Samica. Mrak i fekalije.

- Klupa pod nagibom, da ne možeš da zaspiš. Fekalije svuda. Jezivo. Ujutru su me pustili jer nisam napravio krivično delo. I prvo što sam uradio - vratio se po onaj paketić koji sam bacio. I rekao - eto.

Odvikavanje i menjanje krvi

Veliku podršku u periodu od odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus.

- Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve - ispričao je tada Igor Pervić.

Kao neko ko je prošao pakao, mlađima je uvek savetovao da se klone tih stvari i da ne dozvole sebi da probaju, jer ništa u vezi droge nije besplatno.

- Nemojte se zaje*avati. Prvi put će vam dati džabe, možda i drugi, ali će vam naplatiti to tako da ćete ceo život patiti, i možda završiti kao mnogi od mojih prijatelja, dva metra pod zemljom i to mnogo brže nego što očekujete. Kraj je potpuno izvestan ako nemate tako ludačaku sreću kakvu sam ja imao - rekao je tada glumac.

Uloge koje volimo, život koji boli

Publika ga pamti po brojnim ulogama u filmovima i serijama: "Lajanje na zvezde", "Crni bombarder", "Cvat lipe na Balkanu", "Kraj dinastije Obrenović", "Gorki plodovi", "Nemanjići"… Ali iza svih tih rola bio je čovek sa dubokom ranom koju ni aplauzi nisu mogli da zaleče.

Odlazak i tišina

Igor Pervić je preminuo u aprilu 2019. godine, u 52. godini, od karcinoma jetre. Njegov glas ostao je zabeležen u sećanju publike, ali njegova priča - sirova, bolna, iskrena - ostaje kao opomena, ali i kao svedočanstvo o životu bez maske. O borbi koja je trajala decenijama. O ljubavi, zavisnosti, majci, o detinjstvu koje nije stiglo da bude detinjstvo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.