NAJKONTROVERZNIJI doktor je od prevremeno rođenih beba, napravio cirkusku atrakciju: Ipak su mu večno zahvalni

U ranim godinama 20. veka posetioci Koni Ajlenda mogli su videti sve - od pripadnika plemena prevezenog sa Filipina, preko "sela patuljaka", do rekonstrukcija Burskog rata. Ipak, najvažnija borba bila je ona na život i smrt, koju su vodile prevremeno rođene bebe u "Inkubatoru za bebe" Martina Kunija.

Prevremeno rođena deca i neverovatna misija Martina Kunija

Natpis iznad ulaza glasio je: "Ceo svet voli bebe." Unutra su prevremeno rođena deca, obučena u preveliku odeću kako bi se naglasila njihova sićušnost, borila za život uz pomoć medicinskog osoblja. Posetioci su morali da plate 25 centi da bi ih videli, a zaštitna ograda sprečavala je previše blizak kontakt.

U Americi tog vremena, većina lekara smatrala je da su prevremeno rođene bebe "slabići" i da je njihova sudbina u rukama Boga. Kuni je imao drugo mišljenje: verovao je da uz pravu negu i ljubav ove bebe mogu preživeti i voditi normalan život, čime je postao pionir neonatologije.

Kako je Martin Kuni primenio savremene metode neonatologije

Martin Kuni nije bio univerzitetski profesor niti slavni hirurg. Bio je nemačko-jevrejski imigrant čija je medicinska licenca ostala nepoznata. Naučni establišment ga je često gledao sumnjičavo, ali za roditelje dece koju je spasao, Kuni je bio čudotvorac.

On je uvezao najsavremenije inkubatore iz Francuske, zakupio parcelu na Koni Ajlendu i zaposlio medicinske sestre i doktore. Inkubatori su bili visokog standarda: staklo, čelik, termostat, cev za filtriranje vazduha i parno grejanje. Kuni je bio striktnog režima čistoće i ohrabrivao sestre da grle i ljube bebe, verujući da naklonost pomaže u borbi za život.

Finansiranje nege prevremeno rođene dece 

Troškovi nege prevremeno rođene dece bili su visoki - 15 dolara po detetu dnevno (oko 405 dolara danas). Međutim, roditelji nisu plaćali ništa, jer je javnost finansirala posete. Kuni je tako mogao da pokrije troškove, dobro plati osoblje i širi svoju misiju u druge parkove i gradove.

I pored uspeha, mnogi su ga kritikovali, smatrajući da iskorišćava bebe. Ali njegovi rezultati i upornost privukli su sve više poštovalaca iz sveta medicine. Godine 1914. upoznao je pedijatra Džulijusa Hesa, "oca američke neonatologije", a zajedno su 1933/34. predstavili inkubator na Svetskom sajmu u Čikagu.

Uticaj i nasleđe Martina Kunija

Prve bolnice sa odeljenjima za prevremeno rođene bebe otvorene su tek 1939, 36 godina nakon što je Kuni doveo svoju jedinicu na Koni Ajlend. Kuni je isticao važnost edukacije, predavao o poznatim ličnostima rođenim pre vremena i pokazivao da prevremeno rođene bebe mogu ostvariti izuzetne živote.

Tokom karijere dugoj gotovo pola veka, procenjuje se da je Martin Kuni spasio oko 6.500 beba sa stopom uspeha od 85%. Njegovo nasleđe i danas izaziva kontroverze, ali "bebe" koje je spasao i njihove porodice ga i dalje slave.

- Martin Kuni je bio neverovatan čovek. Trebalo bi da bude poznat po onome što je uradio. Spasao je hiljade nas, kaže Kerol Bojs Hajniš, rođena 1942. godine.

- Bez Martina Kunija ne bih imala život. Niko drugi nije pokušao ništa da me spase, dodaje Bet Alen, rođena tri meseca prerano 1941.

Danas bi ovakva izložba bila neetička, ali tada nije bilo moderne tehnologije ni kontrolnih ispitivanja. Predstava je bila način da se pokaže efikasnost inkubatora i prikupe sredstva za spašavanje života. Martin Kuni je kroz inovativnu medicinu, hrabrost i upornost spasao hiljade života i promenio način na koji svet gleda na prevremeno rođenu decu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.