Tri nedelje ČUVAO TELO mrtvog sina: Poginuo "očevom krivicom" sa željom da oženi majčinu prijateljicu

Sedamdesetih godina prošlog veka, dok je svet sa divljenjem gledao u bogatstvo i moć grčkog brodarskog magnata, iza zatvorenih vrata odvijala se jedna od najtragičnijih porodičnih drama u istoriji svetskog džet-seta. Aristotel Onazis bio je uveren da je sudbina surovo kaznila njegove grehe - smrću sina kog je najviše voleo.

Smrt naslednika koja je pokrenula lavinu sumnji

Kada je u 24. godini života stradao njegov sin Aleksandar Onazis, poslovni krugovi širom sveta brujali su o teorijama zavere. Iako nikada nisu pronađeni dokazi da je avionska nesreća bila nameštena, mnogi su verovali da tragedija nije bila slučajna. Aristotel Onazis se od tog gubitka nikada nije oporavio, umro je svega dve godine kasnije.

Detinjstvo u luksuzu, ali bez roditelja

Aleksandar Onazis rođen je 1948. godine u Njujorku, kao sin Aristotela Onazisa i njegove prve supruge Tine Livanos. On i mlađa sestra Kristina odrasli su okruženi nezamislivim bogatstvom: privatne jahte, dvorci, stanovi u svetskim metropolama. Ipak, roditeljska pažnja često je izostajala - o njima su brinule guvernante, a brat i sestra bili su snažno vezani jedno za drugo.

Porodična imperija bila je ogromna: desetine teretnih brodova, stotine kompanija, ulaganja u naftu i rudarstvo, kao i čuvena jahta "Kristina", nazvana po ćerki.

Težak odnos oca i sina

Iako je bio glavni naslednik carstva, Aleksandrov odnos s ocem bio je duboko narušen. Rano je shvatio da Aristotel Onazis otvoreno vara njegovu majku, a njegove afere bile su tema svetskih naslovnica.

"Moj otac je javno varao moju majku, a njegove ljubavnice bile su najpoznatije žene sveta", govorio je Aleksandar.

Među njima su bile holivudske dive i slavna operska pevačica Marija Kalas. Razvod roditelja i kasniji brak Aristotela Onazisa sa bivšom prvom damom SAD, Žaklina Kenedi, dodatno su produbili jaz između oca i sina.

Ljubav koja je prkosila pravilima

Aleksandar je od mladosti gajio sklonost prema starijim ženama iz visokog društva. Još kao tinejdžer zaljubio se u majčinu prijateljicu, britansku manekenku Fionu fon Tisen, koja je bila znatno starija od njega. Njihova veza izazvala je pravi porodični rat.

Otac je pokušao da ga odvoji - kupio mu je vilu kod Atine i postavio ga na čelo regionalne aviokompanije Olympic Aviation. Ipak, Aleksandar je odbijao da živi bez žene koju voli, a ona je odbila luksuz koji nije sama zaradila.

Strast prema letenju i kobni dan

Poput mnogih pripadnika "zlatne mladeži", Aleksandar je obožavao brzinu, luksuzne automobile i avione. Sa samo 19 godina postao je pilot, a za pet godina sakupio je oko 1.500 sati leta. Kao predsednik očeve aviokompanije, često je učestvovao u humanitarnim i medicinskim letovima.

Tragedija se dogodila 23. januara 1973. godine, neposredno nakon poletanja aviona iz Atine. Aleksandar je preminuo dan kasnije, dok su ostali članovi posade preživeli sa teškim povredama.

Očeva krivica i život bez smisla

Slomljen tugom, Aristotel Onazis sahranio je sina na porodičnom ostrvu Skorpios i izgubio volju za životom. Bio je uveren da je tragedija kazna za njegove grehe i odluke koje je donosio, ignorišući sinovljeve savete.

Danima je odbijao da se oprosti od sina, razgovarao s njim kao da je živ i tek nakon tri nedelje dozvolio sahranu.

Kraj dinastije i večna kazna

Aristotel Onazis nikada se nije oporavio od gubitka. Umro je dve godine kasnije i sahranjen je pored sina. Uveren da je sudbina uzela ono najvrednije, osnovao je fondaciju u Aleksandrovo ime - danas jednu od najvećih humanitarnih fondacija u Evropi.

Priča o porodici Onazis ostala je večna opomena da ni neizmerno bogatstvo, ni moć, ne mogu zaštititi čoveka od lične tragedije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.