Frojdove reči koje otkrivaju loše i zle ljude: Ovo svako od vas treba da zapamti

Neke rečenice ostanu aktuelne decenijama zato što se ljudi u njima prepoznaju bez obzira na to koliko se svet promenio. Jedna od poruka koja se danas često pripisuje Sigmundu Frojdu govori upravo o ljudskom ponašanju i načinu na koji prepoznajemo određene osobine kod drugih.

"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida" - rečenica je koja se često navodi kao Frojdova, a koja je posebno upečatljiva zbog jednostavnosti, piše "Nova.rs". Ideja iza nje jeste da način na koji se neko ponaša može mnogo toga da otkrije o njegovom karakteru, posebno kada osoba nema osećaj neprijatnosti zbog sopstvenih postupaka.

Ipak, ovaj navod treba posmatrati kao citat koji se Frojdu pripisuje, a ne kao pouzdano potvrđen deo njegovog opusa.

Pored ove često deljene poruke, tekstovi koji kruže internetom uz njegovo ime sadrže i niz saveta o tome kako se postaviti prema ljudima koji vas ne cene ili vam ne veruju.

Ako vas ne cene, nemojte stalno pokušavati da se dokazujete

Kada neko ne prepoznaje vaš trud i vrednost, prirodna reakcija može biti da pokušate još više da se dokažete. Međutim, stalna potreba za tuđim odobravanjem može vas dovesti u situaciju da zanemarite sopstvene granice.

Poruka koja se često vezuje za ovakva tumačenja jeste jednostavna: nemojte spuštati sopstvene kriterijume samo da biste zadobili nečije poverenje ili naklonost.

Ako stalno pristajete na ono što drugi očekuju od vas, rizikujete da vremenom izgubite osećaj za ono što sami želite. Biti ljubazan i spreman na kompromis nije isto što i dozvoliti drugima da neprestano prelaze vaše granice.

Zato nije potrebno da svakoga uveravate u svoju vrednost. Ljudi koji vas zaista poznaju imaće priliku da je sami prepoznaju.

Ako vam ne veruju, ne morate beskrajno da se pravdate

Još jedna poruka koja se često pojavljuje u ovakvim tekstovima odnosi se na poverenje. Kada neko unapred odluči da vam ne veruje, beskrajno objašnjavanje često ne rešava problem.

To ne znači da treba ignorisati opravdane sumnje ili odbijati odgovornost kada za nju postoji razlog. Ali u odnosima u kojima jedna strana stalno mora da dokazuje svoju iskrenost, poverenje teško može da se izgradi samo dodatnim objašnjavanjem.

Umesto toga, važno je posmatrati dela, a ne samo reči. Vreme često pokaže mnogo više od jednog razgovora.

Zato se savet svodi na to da ostanete dosledni sebi i svojim postupcima, umesto da svakog trenutka pokušavate da promenite tuđe mišljenje.

Pravi ljudi se prepoznaju kroz vreme

Nije svaka osoba koja nam se nađe na putu neko kome treba dati potpuno poverenje. Ali isto tako, ne treba unapred odbaciti ljude samo zato što ne ostavljaju snažan prvi utisak.

Neke od najvrednijih odnosa prepoznajemo tek kada prođe dovoljno vremena da vidimo kako se neko ponaša kada nije sve idealno.

Prijateljstvo, ljubav i poverenje grade se kroz male postupke - kroz prisutnost, poštovanje, iskrenost i spremnost da se druga osoba prihvati i kada stvari nisu jednostavne.

Zbog toga se u porukama koje se pripisuju Frojdu često provlači ideja da ne treba trošiti previše energije na ljude koji uporno ne prepoznaju našu vrednost, već pažnju usmeriti na odnose u kojima postoji uzajamno poštovanje.

Ko je bio Sigmund Frojd?

Sigmund Frojd rođen je 6. maja 1856. godine u Frajbergu u Moravskoj, današnjem Pršiboru u Češkoj. Kada je imao četiri godine, njegova porodica preselila se u Beč, gde je proveo najveći deo života i razvio teorije koje će snažno uticati na psihologiju i psihoanalizu.

Od najranijeg detinjstva smatran je veoma bistim detetom. U porodici je imao privilegovan položaj kada je bilo reč o uslovima za učenje, pa je, prema biografskim zapisima, imao čak i svoju sobu i posebnu rasvetu.

Kao mlad imao je široka interesovanja i želeo je da se bavi različitim zanimanjima, ali je na kraju izabrao medicinu. Studirao je na Univerzitetu u Beču, a kasnije se posvetio proučavanju ljudske psihe i razvio psihoanalizu, pravac koji je ostavio dubok trag u istoriji psihologije i psihijatrije.

Bio je poznat i po širokom obrazovanju i interesovanju za književnost i filozofiju. Čitao je dela brojnih velikih autora, među kojima su bili Šekspir, Šopenhauer, Kant, Hegel i Niče.

Iako se danas na internetu mogu pronaći brojne "Frojdove" mudre rečenice, njihovo autorstvo nije uvek lako proveriti. Zato je korisno razlikovati njegove zaista dokumentovane citate od popularnih misli koje su mu naknadno pripisane.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.