Psihijatar koji je promenio psihologiju: Deset Jungovih lekcija koje vredi pročitati makar jednom u životu

Na današnji dan, 26. jula 1875. godine, rođen je Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar koji je zauvek promenio način na koji razmišljamo o ljudskoj psihi. Dok je Sigmund Frojd pokušavao da objasni zašto smo postali ono što jesmo, Jung je postavio drugačije pitanje - kako da postanemo ono što zaista možemo biti.

Uveo je pojmove poput kolektivnog nesvesnog, arhetipova i "senke", a mnoge njegove ideje danas se koriste daleko izvan psihologije, od književnosti i filma do ličnog razvoja. Iako je od njegovog rođenja prošlo više od jednog veka, mnoge njegove misli danas deluju aktuelnije nego ikada. Ovo je deset životnih lekcija koje je ostavio svetu.

1. Ono što potiskujete ne nestaje

Jung je verovao da ljudi često pokušavaju da sakriju delove svoje ličnosti kojih se stide, plaše ili ih smatraju neprihvatljivim. Potisnuta ljutnja, tuga ili ljubomora ne nestaju samo zato što ih ignorišemo. Naprotiv, one se često vraćaju kroz stres, konflikte ili nezadovoljstvo koje ne umemo da objasnimo. Prvi korak ka mirnijem životu nije da od sebe pravimo savršenu osobu, već da prihvatimo da svi imamo i lepe i manje lepe strane.

2. Ne nerviraju vas drugi slučajno

Jedna od njegovih najpoznatijih ideja bila je da nas kod drugih često najviše iritiraju osobine koje na neki način nosimo i sami. To ne znači da je svaka kritika pogrešna, već da burne reakcije često govore više o nama nego o osobi koju osuđujemo. Zato je smatrao da svaka neprijatna emocija može biti prilika da bolje upoznamo sebe.

3. Ne možete pronaći sebe ako pokušavate da budete kao drugi

Mnogo pre društvenih mreža Jung je upozoravao da ljudi previše energije troše pokušavajući da ispune tuđa očekivanja. Govorio je da najveći uspeh nije postati ono što društvo želi, već ono što zaista jesmo. Taj proces nazvao je individuacijom i smatrao ga najvažnijim životnim zadatkom svakog čoveka.

4. Svako od nas nosi svoju "senku"

Jung je verovao da u svakom čoveku postoji deo ličnosti koji pokušava da sakrije. To nije nužno zlo. U toj "senki" nalaze se i neostvarene želje, kreativnost, hrabrost i potencijal koji nikada nismo sebi dozvolili da razvijemo. Tek kada upoznamo svoju senku, možemo da upoznamo i sebe.

5. Snovi ponekad govore ono što ne umemo da izgovorimo

Za Junga snovi nisu bili besmislene slike koje mozak proizvodi tokom spavanja. Smatrao je da kroz njih nesvesni deo ličnosti pokušava da nam pošalje poruku. Zato je ljudima često savetovao da ih ne zaboravljaju čim se probude, već da pokušaju da razmisle zašto se određeni motivi uporno vraćaju.

6. Najteže bitke vodimo u sebi

Jung je smatrao da najveći neprijatelji retko dolaze spolja. Mnogo češće to su naši strahovi, nesigurnosti i uverenja koja nas godinama sputavaju. Čovek koji pobedi sebe, govorio je, mnogo je snažniji od onoga koji pobedi druge.

7. Ne postoji život bez patnje

Za razliku od mnogih savremenih poruka koje obećavaju stalnu sreću, Jung je smatrao da je patnja sastavni deo života. Nije verovao da treba bežati od bola, već da upravo kroz teške periode sazrevamo i učimo o sebi mnogo više nego kada nam sve ide od ruke.

8. Ljudi nose iste priče već hiljadama godina

Upravo zbog toga uveo je pojam kolektivnog nesvesnog. Verovao je da svi delimo duboke obrasce razmišljanja i simbole koji se pojavljuju u mitovima, bajkama, religiji i umetnosti širom sveta. Zato nas određene priče diraju bez obzira na to gde smo rođeni ili kojim jezikom govorimo.

9. Niko ne može da vas promeni umesto vas

Jung nije verovao u brza rešenja niti u to da će neko drugi rešiti naše probleme. Psiholog može da pomogne, prijatelji mogu da pruže podršku, ali pravi posao uvek ostaje na nama. Zato je često govorio da je najteži put upravo onaj koji vodi ka sopstvenoj promeni.

10. Upoznati sebe možda je najveći životni zadatak

Možda nijedna Jungova ideja nije ostavila dublji trag od uverenja da čovek čitav život upoznaje sebe. Smatrao je da niko nije potpuno završen i da svako od nas ima priliku da raste, menja se i postaje bolja verzija sebe. Nije obećavao savršenstvo niti život bez problema. Verovao je da je dovoljno da svakog dana postanemo malo iskreniji prema sebi nego što smo bili juče.

Tri misli Karla Gustava Junga koje se i danas često citiraju

"Dok nesvesno ne učinite svesnim, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete to zvati sudbinom."

Ovo je verovatno njegova najpoznatija misao. Jung je verovao da mnoge naše odluke, strahovi i obrasci ponašanja dolaze iz delova ličnosti kojih nismo ni svesni. Tek kada ih prepoznamo, možemo zaista da promenimo svoj život.

"Ne postajemo prosvetljeni zamišljajući svetlost, već osvešćivanjem tame."

Jung je smatrao da lični razvoj ne počinje kada ignorišemo svoje mane, već kada ih prihvatimo i pokušamo da ih razumemo. Upravo zato je toliko govorio o "senki", delu ličnosti koji najčešće pokušavamo da sakrijemo.

"Privilegija života je da postanete ono što zaista jeste."

Za Junga najveći uspeh nije bio novac, slava ili tuđe priznanje, već proces u kojem čovek postepeno otkriva ko je zaista i prestaje da živi prema očekivanjima drugih. Smatrao je da je upravo to najvažniji zadatak svakog čoveka tokom života.

Karl Gustav Jung preminuo je 1961. godine, ali njegove knjige i danas se čitaju širom sveta, a mnoge njegove ideje postale su deo svakodnevnog jezika, čak i među ljudima koji nikada nisu otvorili nijedno stručno delo iz psihologije. Kada danas kažemo da neko "potiskuje emocije", govori o svojoj "tamnoj strani" ili pokušava da "pronađe sebe", često i ne znamo da koristimo pojmove koje je upravo Jung pomogao da svet razume. Možda zato njegove misli opstaju toliko dugo. Ne zato što nude lake odgovore, već zato što nas podsećaju da je najvažnije putovanje koje čovek može da napravi ono koje vodi ka njemu samom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.