Mislio je da mu ruka slabi zbog telefona: Glumac dobio pogrešnu dijagnozu pre nego što je saznao da umire

Erik Dejn, glumac kog je publika zavolela kao doktora Marka Slouna u seriji "Uvod u anatomiju", mesecima je tražio objašnjenje za slabost u desnoj šaci. Pre nego što je saznao da ima amiotrofičnu lateralnu sklerozu, poznatiju kao ALS, lekari su verovali da boluje od drugog oboljenja, za koje postoji terapija. Detalji tog perioda otkriveni su u njegovim posthumno objavljenim memoarima.

Knjiga "Moja knjiga dana: Memoari u trenucima", koja je objavljena 3. novembra, donosi njegovo svedočenje o odlascima na preglede, neizvesnosti i suočavanju sa dijagnozom koju je doživeo kao "smrtnu presudu".

Dejn je preminuo u februaru ove godine, u 53. godini. Javnosti je otkrio da ima ALS u aprilu 2025.

Prvi simptomi nisu delovali alarmantno

Sve je počelo slabošću u desnoj šaci. U početku je mislio da je ruka samo umorna od previše vremena provedenog uz telefon i pisanja poruka. Međutim, tegobe nisu prolazile. Posle nekoliko nedelja primetio je da mu je sve teže da koristi šaku.

Usledili su pregledi kod različitih specijalista, a zatim i odlasci kod neurologa. U memoarima je opisao kako je išao od jednog lekara do drugog i prolazio kroz niz ispitivanja, među kojima je bila i elektromiografija, pregled kojim se procenjuje električna aktivnost mišića.

Prema njegovom svedočenju, lekari su prvobitno zaključili da ima multifokalnu motornu neuropatiju, oboljenje koje može da izazove izraženu slabost mišića i za koje postoje terapije. Takva dijagnoza davala mu je nadu da će lečenje pomoći.

Ali poboljšanje je izostalo.

Kada nije reagovao na terapiju, lekari su posumnjali na ALS. Dalja ispitivanja donela su dijagnozu koja je promenila njegov život. U knjizi je suočavanje sa bolešću opisao kroz poređenje sa horor filmom, piše "Ju-Es vikli", prenoseći delove memoara.

Bolest mu je postepeno oduzimala pokrete

O tome koliko brzo se njegovo stanje menjalo govorio je u junu 2025, u intervjuu za emisiju "Dobro jutro, Ameriko". Tada je otkrio da više ne može da koristi desnu ruku i da strahuje od trenutka kada će izgubiti funkciju leve.

Govorio je i o događaju koji ga je posebno pogodio. Tokom izleta sa ćerkom ušao je u more, ali je shvatio da nema dovoljno snage da pliva. Ćerka mu je pomogla da se vrati do broda, gde je zaplakao.

Za čoveka koji se ranije bavio plivanjem i vaterpolom, bio je to bolan susret sa ograničenjima koja mu je bolest nametala. U istom razgovoru govorio je da želi da provodi vreme sa porodicom i nastavi da radi dokle god može.

Šta je ALS?

Amiotrofična lateralna skleroza je progresivna bolest koja oštećuje nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini odgovorne za kontrolu voljnih pokreta. Kako bolest napreduje, mišići slabe, a vremenom mogu da budu ugroženi govor, gutanje i disanje.

Lek koji bi izlečio ALS trenutno ne postoji, ali određene terapije mogu da uspore napredovanje bolesti i olakšaju život obolelima. Dijagnozu je naročito u početku teško postaviti jer simptomi mogu da liče na druga neurološka oboljenja.

Poslednje dane proveo je uz najbliže

Nakon njegove smrti, porodica je saopštila da je poslednje dane proveo okružen bliskim prijateljima, suprugom Rebekom Gejhart i ćerkama Bili i Džordžijom, koje su bile centar njegovog sveta.

U saopštenju je istaknuto i da se tokom borbe sa ALS-om zalagao za podizanje svesti o bolesti i istraživanja koja bi mogla da pomognu drugim obolelima.

Memoari koje je ostavio iza sebe sada otkrivaju i ono što javnost nije znala: pre konačne dijagnoze postojao je period u kom je verovao da za njegove simptome postoji terapija koja će pomoći.

(Ona.rs / Unilad)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.