Margareta veruje u isceljujuću moć reči: "Pitanja su hrana za srećan i ispunjen život"

Usudila se da bukvalno hoda po žeravicama, da živi po svojim pravilima i da se ne osvrće na nametnute društvene norme.

Margareta Mudra prošla je put od “života na autopilotu” uz posao od devet do pet, brzu hranu i odsustvo zdravlja, do onog potpuno suprotnog - svesnog, nekonvencionalnog, veganskog, zdravog života u kom sloboda ima glavnu reč.

Mnogi će pomisliti da je autorki knjige „Presna hrana za početnike“ Mudra nadimak koji je samoj sebi dala. Reč je, zapravo, o prezimenu i istina je da ga je samoj sebi dodelila, a onda je to pre godinu dana i ozvaničila.

Tako joj piše i u ličnim dokumentima - Margareta Mudra. Njeno novo prezime došlo je kao potvrda iskustava koja je prikupila od rođenja i sa kojim, objašnjava u razgovoru za Ona.rs, dobro rezonira.

U prvom delu njene životne priče pronaći će se mnogi. U onom drugom, koji je usledio kad je osvestila šta tačno želi, lepotu i izazov pronaći će samo hrabri.

Život po nametnutim pravilima

Kad je bila dete, Margareta je za doručak najčešće jela trešnje koje je brala na drvetu u dvorištu porodične kuće. Volela je da pije mleko i, kao i većina mališana, uživala je u čokoladi. Tu naviku zadržala je i u ranoj mladosti, ali joj je priključila i neke nove: proizvode iz pekare, pljeskavice, kafu, cigarete... Brza hrana potisnula je onu zdravu, a kao posledica javio se ozbiljan višak kilograma, uz psorijazu, koja joj je prekrila gotovo čitavo telo.

Danas, najveći deo Margaretine ishrane čini sočno zrelo voće, a ostatak su zeleno lisnato povrće i malo semenki. Višak kilograma, naravno, nema, a upravo su kilogrami bili motiv da „podvuče crtu“ i promeni način ishrane.

- Za mene je bio šok što nisam mogla da se popnem uz stepenice, da potrčim, da se savijem, što sam kupovala sve veću odeću – kaže Margareta Mudra za Ona.rs.

- U momentu kad sam donela odluku da nešto promenim, počela sam da uvodim zamenske obroke, odnosno proteinske šejkove. Tad mi je to bilo prihvatljivo, jer sam videla da daje rezultate koji su mi u tom trenutku bili važni. Uz proteinske šejkove koji su menjali dva obroka, jedan je bio tradicionalan – kuvano povrće, proso i pirinač sa puno salate, i voće za užinu. Višak kilograma je počeo da nestaje, psorijaza je počela da se smiruje, prestala je intolerancija na gluten, osetila sam lakoću u telu, koža i nokti su se oporavljali, prestale su opstipacije, kiselina u želucu, bolovi u zglobovima…

Povratak prirodi i sebi

Prestala je da pije proteinske šejkove kad je gubitak kilaže počeo da stagnira, a ona shvatila da bi trebalo još da smrša. Kad je osvestila „šta bi njeno telo htelo“, počela je da ga sluša. Rezultati su brzo stigli.

Uvela je više voća i prisetila se da je to činila i kao dete, ali je u međuvremenu zaboravila da ga jede. Ničega se Margareta u tom procesu transformacije nije odrekla, sve je, kaže, samo izašlo iz njenog sistema - od kafe i cigareta, preko hrane životinjskog porekla, do čokolada i grickalica.

- Telo samo kaže kad mu nešto ne prija. Često čujemo rečenice poput "moje telo traži čokoladu". A da li je to ono što telo traži ili to traže naše emocije? Kad osvestite šta neka namirnica zapravo radi vašem telu, kad shvatite da proces od konzumacije, preko digestije i asimilacije do eliminacije nije prijatan, preispitajte se i vidite šta može bolje i šta stvarno telo traži – priča iz iskustva.

Pristajanje da „živi kao sav ostali svet“, jer se nije uklapala, takođe je prestalo.

- Sad me nije briga da li se uklapam, a kad počnete to da emitujete iz sebe onda privlačite ljude koji razmišljaju na isti način - kaže Margareta kroz osmeh.

- Bitna je motivacija, kao što je bitno da odgovorite sebi na pitanje da li ste spremni da se odreknete onoga što vas je dovelo u situaciju u kojoj se nalazite.

Svesnost kao put

Kako su stvari koje su je zatrpavale prestale da budu deo njenog života, tako se otvorio prostor za neke nove.

Margareta je odabrala rad na sebi, sa akcentom na svesnost.

Pitanja su bila i ostala njen glavni alat na putu ka povratku sebi, kao i spremnost da prihvati odgovore. Ali, Margareta na pitanja gleda drugačije - doživljava ih kao priliku da “nahrani” sebe novim znanjima. Za nju, reči imaju ogromnu moć, a reč „pitati“ poistovećuje sa rečju „hraniti“.

- Šta je ono što pitamo, šta je ono čime se hranimo? Koja i kakva pitanja postavljamo? Koliko puta smo izgovorili: "Što sam ja baksuz?". Kakvo je to pitanje, čime se mi zapravo "hranimo", šta ubacujemo u naš um? To pitanje uvek možemo da postavimo drugačije: "Kako ja imam toliko sreće?". Pitanje svesnosti je ono što možemo da biramo – objašnjava Margareta.

Kad je osvestila moć reči na pravi način, prihvatila je i talenat da piše stihove.

- Stihovi su kao ključevi za isceljivanje. Jedan od bitnih načina je da nađete svoje unutrašnje zadovoljstvo, talenat na kom ćete raditi, koji vam ispunjava srce i dušu ljubavlju. Radite to danas, sutra, prekosutra, svaki dan. Time sebe dovodite u stanje za radovanje - objašnjava Margareta.

Pitamo je može li se u 21. veku živeti tako što nećemo slušati vesti koje najčešće nisu pozitivne i ohrabrujuće.

- Kako biram hranu, tako biram i šta će ući u moj informativni prostor. Šta birate da vas informiše? Moja baka je znala da kaže: "Onog čime ime izgovarate znajte da ga prizivate i da je već tu, pa povedite računa koga prizivate u svoj prostor" – podseća naša sagovornica.

Svi koji je poznaju znaju da njena ključna rečenica glasi: „Kako može bolje od ovoga?“. Tim pitanjem, tvrdi, otvaramo put ka svesnosti i odgovorima koji nam unose lakoću u svaki segment života.

„Postavljajte pitanja bez očekivanja“

Ono što je posebno važno jeste da pitanja postavljamo tako da sami sebi ne sugerišemo odgovore, niti da imamo očekivanja.

- Kad upoznamo neku osobu, pitanja koja postavljamo glase: "Koji doprinos možemo da budemo jedno drugom? Šta možemo da kreiramo zajedno?". Pitamo, bez očekivanja i bez zaključaka, i onda nam univerzum otvara put da li će to biti ljubavna veza, prijateljska veza, poslovna saradnja ili nešto četvrto – deli svoje iskustvo sagovornica našeg portala.

Reči koje isceljuju

Važno je, kaže Margareta, da osvestimo da, kako rečima možemo da stvaramo, isto tako možemo i da „rastvaramo“.

- Reči mogu da nam zaključaju ili otključaju svesnost. Izjava koja zaključava svesnost glasi: "Ne znam". Hajde da budemo svesni i da pitamo sebe: "A šta je to što ja znam?" Na pitanja ove vrste ne dajemo odgovore iz logičkog uma, odgovori se pojavljuju iz univerzalnog uma. Mi imamo znanje, naše unutrašnje znanje je naše najveće imanje, a kad ga zaključavamo, mi umanjujemo sebe – otkriva sagovornica našeg portala.

Kako poništiti dejstvo negativnih reči

Samoprekor kad „skliznemo“ u negativu izostaje:

- Kao deca smo, kad nam se nešto ne sviđa, govorili "puj pike ne važi", a u odraslom dobu "povlačim reč". Ako smo izgovorili rastrošne reči koje nisu doprinos, možemo da ih "oteramo". To su znale i naše bake; koristile su bundevice pune semenki sa kojima su išle kroz kuću i zvečale. Ili su, još jednostavnije, pljeskale dlanovima. Sve rastrošne reči zvuk uspešno leči – odgovara Margareta kroz stihove.

Magija Kostarike

Neposredno pre proglašenja pandemije korona virusa otišla je na Kostariku kako bi obnovila bretarijanstvo, praksu u kojoj je disanje osnovni način uzimanja hrane.

- Htela sam da ponovo prođem kroz taj zanimljiv proces. Hvala čvrstoj hrani, ali nju možemo da jedemo dva ili tri puta dnevno. Sa disanjem je malo drugačije, ono nas drži u životu. Kroz disanje uzimamo mnoge nutrijente, a u telu se uvećava enerija. Sličan seminar bio je i u Sloveniji. Krenula sam sebi da postavljam pitanja gde osećam više lakoće, šta mi stvara veću ekspanziju, šta uvećava svesnost. Kako bih pomislila na Kostariku, tako je moje telo bolje reagovalo. Ako logično razmišljamo, Slovenija bi bila izbor: bliža je, samim tim seminar je jeftiniji, u Sloveniji imam puno prijatelja... Stavila sam logiku sa strane, ispratila svoju intuiciju i stvorili su se uslovi da odem na Kostariku – priča Margareta.

Naša sagovornica dodaje da, kad stvarno nešto biramo, stvore se i uslovi da nas podrže. Ohrabruje sve ljude da slušaju sebe i svoje unutrašnje znanje.

- Poslednjeg dana seminara otkazani su letovi, imala sam uplaćen boravak još dve nedelje, ali sam u tom hostelu ostala još tri meseca. Zahvalna sam što me je univerzum postavio tu, jer sam imala drugačiju priliku da upoznam Kostariku – radosno kaže.

Ostala je na Kostariki punih godinu dana. Najviše je, kaže, uživala u komunikaciji sa ljudima koji su topli i srdačni, kao i u sočnom zrelom voću kog u ovoj tropskoj zemlji ima u izobilju.

Kako živeti u inostranstvu godinu dana, bez „krova nad glavom“ i posla?

- Organizovala sam radionice sirove hrane, pravila kremice od prirodnih sastojaka i razmenjivala ih za ono što mi je bilo potrebno na festivalima i sajmovima na kojima se ljudi umrežavaju, pravila sirove kolače za jedan italijanski restoran – nabraja Margareta.

Za šta ste spremni da „uđete u vatru“?

Praksu bretarijanskog životnog stila posvećeno nastavlja da razvija i koristi alate koji pomažu i podržavaju prirodan način života kroz disanje.

Margareta se ne kupa ledenom vodom svakog dana, niti svakog dana hoda po žeravicama. Ono što je usvojila iz svih dosadašnjih učenja i praksi je znanje da sebi postavlja dodatna pitanja.

- Kad se nađem u situaciji u kojoj nisam sigurna kako bi trebalo da odreagujem, zapitam sebe: "Da li bih za ovo ušla u vatru, da li bih zbog ovoga hodala po žeravicama?" Odgovor stigne sam – zaključuje Margareta Mudra.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.