• 0
 ≫ 

Irena Marković, žena koja olakšava život majkama u Srbiji: "Roditelje vraćam njihovim instinktima"

, Ona.rs
 ≫ 

- Osetila sam da je ljudima potrebna podrška i to je zaista ono čega se držim

  • 0

Irena Marković, strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka i autorka knjige "Zdrava beba", pre 10 godina napravila je grupu "Zdrava beba". U međuvremenu grupa je postala prava mreža podrške roditeljima i broji više od 50 hiljada članova.

Irena svakodnevno odgovara na roditeljske nedoumice tako što pokušava da ih vrati njihovim instinktima i pruži im podršku koja je preko potrebna na početku roditeljstva. Za "Fejsbuk" grupu, koja se brzo razvila i proširila društvenim mrežama, Irena za naš portal kaže da je nastala spontano, od pet-šest žena kojima je želela da pruži savet.

- "Zdrava beba" je nastala sasvim slučajno; kada sam rodila prvo dete, prijateljice koje već imaju decu učlanile su me u te "Fejsbuk"-mameće grupe. Svakome je podrška potrebna i važna nakon porođaja jer je to izuzetno zahtevno poglavlje života. Rođenjem deteta rađa se i uloga roditelja i bez obzira na predznanje, znanje i profesiju, svima je podrška neophodna; ja sam to na svojoj koži osetila.

- Meni su značile te neke grupe u koje sam bila učlanjena, pa sam, kada nađem slobodnog vremena, tamo svašta čitala. Ono što tada nisam uočavala je koliko majke i roditelji imaju potrebu za podrškom i koliko se u tim grupama potežu razna pitanja i koliko ti odgovori nisu nigde selektovani na one ispravne i stručne i na one neke iskustvene, jer ljudi ne prave razliku. Tada sam videla potrebu da to ima neki ozbiljniji nivo, gde će postojati stručna, adekvatna informacija. To je svim tim grupama nedostajalo.

Onda je, priča naša sagovornica, dok je čitala neke postove, pitanja i odgovore koje su majke dobijale, videla da se javlja problem da većina komentara upućuje majku na neke obrasce ponašanja koji mogu da štete deci. Probala je, kaže, tu da komentariše, međutim, to nije ona, to je jedan komentar u moru ostalih.

Podsetnik "Napravi grupu"

- Tako je u uglu mog ekrana negde stajalo "napravi grupu" bez ikakave potrebe da se bavim ovime čime se sada bavim. Imala sam potrebu da izvučem te neke žene iz grupe gde su bile bombardovane raznim informacijama. Napravila sam grupu, pozvala sam ih da se priključe kako bih im objasnila sve. "Zdrava beba" je krenula sa nekih pet-šest majki koje su izvučene iz grupe i one su tu meni postavljale pitanja - kaže Irena.

Na pitanje šta današnje majke najviše "muči"i šta je najčešće pitaju Irena odgovara:

- Zapravo, ja bih rekla odakle uopšte potiče potreba da majke na internetu traže savete. Nedostatak podrške i pravih informacija je ono što ih tera da se priključuju ovakvim grupama. Pitanja su razna na svim poljima roditeljstva, nekada im pomogne samo topla reč ili ohrabrenje, ili "na dobrom ste putu"; nekada nije ni potreban konkretan savet, a sve ja to vidim kao veliku potrebu za podrškom - kaže Irena.

Nedostaje nam adekvatna i proverena informacija

Živimo u vremenu interneta na kojem možemo da pronađemo obilje (dez)informacija. Pa koliko su zapravo društvene mreže odmogle današnjim roditeljima iako na prvi pogled deluje da su samo pomoć?

- Ostavlja se utisak da su nam na raspoloaganju kao jedna velika pozitivna mogućnost, međutim nije tako. Nedostaje adekvatna i proverena informacija, a društvene mreže su odmogle današnjim roditeljima jer se javila potreba ljudi da se ističu, da budu u pravu, da budu cenjeni, da se njihova reč uvažava i potreba da budu bolji nego što jesu. To je ta zamka društvenih mreža, gde iza ekrana svašta može da se napiše, a malo toga je zaista tako.

- One stvaraju ogroman pritisak na roditelje jer nameću neka društvena pravila koja nisu baš u skladu s vremenom u kojem živimo, pa i sa mogućnošću roditelja da sprovedu u delo nametnuta pravila. Usled toliko informacija roditelji su zbunjeni, u životu imamo generalno puno stereotipa i mitova o odgajanju dece, o nezi dece, ishrani, pa je jako teško roditeljima da ostanu zdravog razuma i da se oslanjaju na svoje instinkte. Društvene mreže ih teraju da budu zavisni od nekog trećeg lica, a ja pokušavam da ih vratim njihovim instinktima i osećajima koje treba da grade posmatrajući svoju decu. Svako treba da osluškuje svoje dete, da prati svoje dete, ali da koristi adekvatne informacije koje će mu pomoći u izgradnji veština koje mu nedostaju u roditeljstvu - smatra naša sagovornica.

majka, dete, beba, dojenje

Foto: Shutterstock

Na pitanje kako je uspela da stekne tako veliki broj pratilaca koji imaju poverenja u nju Irena odgovara skromno:

- Osetila sam da je ljudima potrebna podrška i to je zaista ono čega se držim. Zdravstveni savet i informacija je okej, ali pre svega nedostaje podrška od ljudi kojima će roditelji verovati. Ljudi su izgubili poverenje u osobe kojima treba verovati, nema više ni tog društvenog života koji je nekada postojao, pa ni šira porodica više nije izvor podrške i sigurnosti. Znam da je to samo poverenje, a kako sam uspela, pa samo ja znam jer odvajam svoje lično vreme za to i želim da verujem da je to moj doprinos budućnosti, jer od toga kakvi smo mi zavisi kava će biti naša deca.

"Fejsbuk" grupa - inspiracija za knjigu

Irenina knjiga "Zdrava beba" uveliko je u rukama čitateljki, a njen rad u "Fejsbuk" grupi doprineo je bogatom sadržaju knjige.

- "Fejsbuk" grupa, tj. pitanja roditelja su mi pomogla kao smernica za naslove i poglavlja, ali sam se pridržavala toga da ne upadnem u zamku pisanja o svom iskustvu. Trudila sam se da bude stručna knjiga, da se oslanja na zvanične medicinske izvore, a roditelji su nametnuli teme koje treba da sadrži knjiga i može da se koristi generacijama.

Na pitanje šta je bila njena najveća nedoumica kada je rodila prvo dete pre devet i po godina Irena kaže da je to bilo dojenje.

- Kada sam rodila prvo dete, meni je bila potrebna podrška u vezi sa dojenjem. Imala sam znanje o dojenju, ono što se nudi kroz obrazovanje u oblasti medicine, ali naravno da mi je nedostajalo praktično znanje. Prvo dete je dobijalo formulu, ne odmah na početku, već posle nekih 15 dana, a moj najveći izazov je bio kako da ga vratim sa upotrebe flašice na dojenje, a kako sam se izborila sa tim: uz pomoć savetnice za dojenje; i sada moram da pomenem Terezi Kiš Miljković koja je ostavila dubok trag na ovim prostorima što se tiče dojenje i mnoga deca danas imaju benefit da doje zahvaljujući njoj.

Irena Markovic

Foto: Milena Đorđević

Priroda nije zla, svaka majka može da doji

Irenu Marković smo na kraju pitali da nam izdvoji top tri najčešće nedoumice naših majki.

- I dalje je procenat dojene dece mali i i dalje je dojenje top jedan tema. Mi imamo Nacionalno telo za podršku dojenju, ali i dalje nedostaju informacije u vezi sa dojenjem, pa su najčešća pitanja: kako da uspostave dojenje, kako da znaju da li imaju dovoljno mleka, kako da znaju da li beba dovoljno uzima mleka... Ja bih tu rekla vrlo kratko - priroda nije zla, svi sisari na ovom svetu se hrane majčinim mlekom, ljudska vrsta zaista nije izuzeta iz zakona prirode i svaka majka može da doji.

- Problem je položaj sa dojenjem, zbog čega bebe ne dobijaju dovoljno mleka. Nije problem nedostatak mleka, a dalje se sve komplikuje neadekvatnim napredovanjem. Ranijih godina su žene dojile bez mnogo filozofije, kad god vide da su deca gladna, daju podoj i to je to, nije postojala alternativa, nije postojala druga opcija i žene su dojile svoju decu zato što je to bilo sasvim normalno. Kad god plače, daš mu da sisa i tu nije bilo problema. Čak i te bebe koje su bile u lošem položaju tim čestim podojima uspevale su da dobiju dovoljno mleka i da napreduju adekvatno - objašnjava.

- Druga tema po mom utisku je ishrana dece. Tu imamo puno uticaja interneta, pojavljuju se brojni savetnici za ishran,u a roditelji ulaze u zamku da hrane decu po medicinski nepriznatim principima i smernicama koje nisu zdravstveno medicinski priznate. Roditelji su često u nedoumici kako hraniti decu, šta dati, koje količine, a ja se trudim da ih ohrabrim da hrane decu raznovrsno. Neka pojede danas po kašičicu od svega što ste spremili i vi ste nešto uradili. Deci u razvoju je neophodna raznovrsna ishrana. Količinu hrane će da odredi beba, a mama sastav - naglašava naša sagovornica.

Pitanje o planiranju trudnoće je strogo zabranjeno

Foto: Pixabay

- Treća tema koju bih izdvojila je roditeljski pristup deci ili roditeljske stilove, napušten je termin vaspitavanje dece. Čini mi se da je roditeljima oduzeta moć, mi smo rasli u nekom drugom vremenu gde su deca kažnjavana, gde je, ružno je reći, vršeno nasilje nad decom, u tom smislu što se govorilo "batina je iz raja izašla", a sada govorimo o tome kako decu ne treba tući, ali ne nudimo roditeljima rešenje, šta da mu radi kako bi ga oblikovao - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

- Što više o tome pričam podstičem ljude da se zapitaju i sami donesu zaključke, a ja im pružam smernice. Trudim se da ne budu zavisni ni od moje pomoći ni od bilo koga. U redu su saveti od pedijatra i tamo će dobiti sve što im je potrebno, ali je važno da očuvaju svoje instinkte. Roditeljima fale alati da postignu to što žele uz poštovannje ličnosti deteta jer deca nisu bezlična biće bez osećanja, sve se svodi na poštovanje dečjih emocija, brinite o njegovim osećanjima i nećete pogrešiti. Stavite se u poziciju deteta kako biste se vi osećali u toj nekoj situaciji, detetu je mnogo gore nego što bi bilo vama da vam neko nešto brani što želite, a ne pruža vam nikavu alternativu i objašnjenje, i to je ono na čemu treba raditi, nije to neka velika mudrost, ali okej, ukoliko je potrebno pružamo podršku i na tim poljima - zakjljučila je Irena Marković.

Video: Darija rodila blizance na parkingu: Trpela velike bolove, muž odradio lavovski deo posla

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Ona