Neustrašive žene u velikim ratovima: "Iza svake vojske stajale su one"

U okviru tribine "Beograd za početnike", u susret Međunarodnom danu ljudskih prava, oživela je priča o heroinama i plemenitim ženama Srbije. Na tribini se govorilo o Vasiliji Zečević, Milunki Savić, Milici Tepić, Hildi Dajč, Diani Budisavljević, ali i o drugim hrabrim ženama koje su obeležile istoriju Srbije i ratove.

O velikim ženama govorile su gošće tribine Jasmina Tutunović Trifunov, istoričarka, viša kustoskinja u Muzeju žrtava genocida, Biljana Marcojević, istoričarka, kustoskinja u Muzeju žrtava genocida, dok je moderatorka skupa Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica serijala "Beograd za početnike". Priča o svakoj od heroina svedoči upravo ono što je navedeno u najavi za ovaj događaj:

"One su bile Neustrašive kad je na celom svetu vladao strah.

One nisu znale za strah u vreme Velikih, svetskih ratova.

One su svojom neustrašivošću postale simboli stradanja, heroizma i čovekoljublja.

One su naše Majke Hrabrosti.

One su naše Majke Knežopoljke.

One su Vasilija Zečević, Milunka Savić, Milica Tepić, Hilda Dajč, Diana Budisavljević..."

Za Ona.rs govorile su Jasmina Tutunović Trifunov, Biljana Marcojević i Smiljana Popov.

- Kroz svoj novinarski posao sam počela sve više da se interesujem za takozvanu rodnu istoriju, odnosno za plemenite i neustrašive Srpkinje - započinje razgovor za Ona Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica serijala "Beograd za početnike".

Prema njenim rečima, u tim istraživanjima se susrela sa činjenicom koliko zapravo imamo plemenitih i hrabih žena.

- Za pojedine žene mnogi i nisu čuli, a trebalo bi. Na primer, Draga Ljočić je bila prva srpska lekarka koja je u Cirihu stekla diplomu, lečila je vojnike u Prvom svetkom ratu, a kada se isti završio, ona više nije mogla da bude na toj funkciji.

Takođe je važno spomenuti i Jelisavetu Načić koja je bila prva srpska arhitektica koja je bila među prvim ženama koja se bavila ovim poslom u Evropi. O tim ženama se malo govori, a mnogo se busamo u naše grudi patriotske - zaključuje Smiljana Popov.

Na pitanje koju bi heroinu mogla da izdvoji, Biljana Marcojević je za naš portal odgovorila:

- Upravo razmišljam kako sam se ogrešila o jednu veliku ženu, a reč je o Radi Bojović. Ona je bila majka vojvode Petra Bojovića. Ona je žena koja je imala petoro dece i koja je za to vreme bila div-junak! Rada je spakovala petoro dece i muža i preselila se nadomak Ivanjice kako bi svoju porodicu spasila turskog zuluma - priča Biljana Marcojević.

Kako kaže naša sagovornica, ona je tom seobom omogućila srpskom narodu da dobije jednog vojvodu Petra Bojovića, koji je 1918. godine zajedno sa kraljem Aleksandrom Beogradu vratio slobodu.

- Rada je četvoro od petoro dece, u ono vreme, uspela da školuje. U senci vojvode Petra Bojovića ostao je njegov brat episkog Jefrem, Milena koja je bila profesor. Milena je ostavila uspomene koje opisuju sve borbe njihove majke. Mi kao narod imamo ogroman dug prema vojvodi Petru Bojoviću, ali još veći prema njegovoj majci Radi Bojović. Iza uspeha srpske vojske, iza formiranja države, stoje jake i hrabre žene - zaključila je Biljana Marcojević, istoričarka, kustoskinja u Muzeju žrtava genocida.

Na isto pitanje odgovorila je i Jasmina Tutunović Trifunov:

- Ne bih mogla nikoga da imenujem. Bojim se da se neogrešim o sve one žene koje niko ne pominje ili o one o kojima istorija nije ništa zapisala. Tu spadaju sve naše majke, bake, tetke, komšinice, lekarke, profesorke, učiteljice... Svaka žena koja je dala bilo kakav doprinos je veoma bitna i nephodna za svet kakav poznajemo danas - zaključila je Jasmina Tutunović Trifunov.

Milunka Savić

Milunka je bila srpska junakinja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske "Knjaz Mihailo" i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Ranjavana je u borbama devet puta, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali "srpska Jovanka Orleanka".

Vasilija Vukotić 

Još jedna heroina iz Velikog rata i Balkanskih ratova jeste "crnogorska vila", kći serdara Janka Vukotića. Jedina žena koja je učestvovala u borbama na Mojkovcu.

Mojkovac je otvorio vrata spasa nesrećnoj srpskoj vojsci i omogućio put ka pobedi. Da nije bilo Mojkovca ne bi bilo ni proboja Solunskog fronta, niti Velike pobede izvojevane u Velikom ratu.

Milica Tepić 

Poznata i kao Majka Knežopoljka, ovekovečena je na čuvenoj ratnoj fotografiji Žorža Skrigina koja je obišla svet. Fotografija iz januara 1944. kroz lik majke Milice sa sinom Brankom na leđima i kćerkom Dragicom, predstavlja simbol stradanja u Drugom svetskom ratu naroda Kozare i Potkozarja, kao i cele Jugoslavije, ali i simbol borbe za opstanak majke koja nije htela da se prepusti sudbini, niti dozvoli da sa decom završi u ozloglašenom logoru Jasenovac.

Fotografija kao svedok stradanja i borbe za opstanak nalazi se kao jedan od eksponata u Muzeju holokausta u Aušvicu.

Hilda Dajč

Bila je dvadestogodišnja beogradska Jevrejka; dobrovoljno je otišla u logor na Starom sajmištu kako bi pomogla svojim bolesnim i nemoćnim sunarodnicima.

Ubrzo je shvatila da korača putem koji vodi u smrt. Ostavila nam je dirljiva pisma koja danas svedoče o njenom neustrašivom, duboko humanističkom i tragičnom putu. Pisma koja je napisala Hilda Dajč su redak dokument, iz kojih možemo pročitati u kakvim su uslovima živeli Jevreji u logoru na Sajmištu, u periodu od decembra 1941. do maja 1942. godine. Danas pisma Hilde Dajč možete videti u Jevrejskom istorijskom muzeja u Beogradu i Istorijskom arhivu Beograda.

Diana Budisavljević

Posle napada Trećeg Rajha na Kraljevinu Jugoslaviju i završetka Aprilskog rata 1941. godine, sudbina srpskog civilnog stanovništva, pre svega dece u NDH, neodvojivo je vezana za Austrijanku Dianu Budisavljević i različite akcije pomoći koje je ona, zajedno sa svojim saradnicima, organizovala tokom rata.

Iako je upamćena po preuzimanju nekoliko hiljada srpske dece iz jasenovačkih logora tokom leta 1942. godine, neophodno je sačuvati od zaborava i Dianinu upornu borbu da se spasenoj deci obezbede smeštaj, hrana, medicinska nega, odeća i ostale potrepštine, ali i da se najmlađima sačuva identitet, kako bi saznali ko su, čiji su i odakle su.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.