Kako izgleda spoj manekenstva i studija sajber kriminala otkriva nam model Anastasija Despotović

Današnje vreme uglavnom inspiriše ljude da se oprobaju u mnogim stvarima, pa tako, nekada od hobija može nastati dobro tražen posao. Tako je bilo i sa modelom u usponu na našim prostorima Anastasijom Despotović.

Kada se spoje lepota i pamet, onda to uglavnom bude fuzija neobičnih odabira poslova, hobija ili stila života.

Upravo zbog toga smo odlučili da porazgovaramo sa mladom Anastasijom, manekenkom i studentom na Fakultetu za bezbednost u Beogradu.

Upečatljiv nam je bio njen odabir smera na samom fakultetu, gde se odlučila za sajber-kriminal, koji nije tako čest odabir za ženu.

Najviše nas je zanimalo kakav je osećaj pred izlazak na modnu pistu, na šta je Anastasija imala spreman odgovor:

- Moram da kažem da manekeni nisu uvek samouvereni kada hodaju pistom, pre izlaska osećamo svi tremu, moramo sa sobom da se "saberemo" pre nego što stupimo na scenu pošto nas obasipaju reflektori. Kada pričam sama sa sobom pre tog izlaska, uvek zamislim tu neku nevidljivu tačku ispred sebe i krenem kao da niko oko mene ne postoji. Ja, kamere i reflektori - to je to. Samopouzdanje dolazi od priče same sa sobom, pre tog izlaska.

Kako Anastasija sebe ume da predstavi na više polja u životu, zanimao nas je spoj modelinga i studija, kao i gde i kako može da se izrazi u punom sjaju...

- Kada predstavljamo i sebe i dizajnera, prvenstveno treba da se usredsrediš prvenstveno na sebe, kako ćeš sebe u tom svetlu da predstaviš. Jeste da se ne pominje ime modela nigde kada izađe na pistu, ali opet, naš lik predstavlja samu kreaciju i dizajnera svakako, tako da samopouzdanje mora da se vidi na tebi. 

Na pitanje kako je došla na ideju da upiše Fakultet za bezbednost, a kasnije da se opredeli za sajber-kriminal mlada manekenka imala je zanimljiv razlog:

- Prvenstveno, ja sam iz Crne Gore, pored toga što sam žensko i što se bavim modelingom, bile su i druge priče zašto baš upisujem taj fakultet. Kroz celo moje detinjstvo, odrastala sam pretežno sa muškim društvom, više sam bila drugar sa njima nego sa devojčicama. Igrali smo se na ulici, ne lutkicama, nisu me zanimale ženske stvari...

Anastasija je na naše pitanje da li joj smetaju stereotipi da su manekenke samo lepe, imala vrlo zanimljiv odgovor:

- Stereotipi o lepoti mi svakako smetaju, ali ne u klasičnom smislu, na koji možda vi mislite. Kao što rekoh, ja sam odrastala u Crnoj Gori, kod nas ako si mršav, ako hodaš ulicom neobično, kao manekenka, ljudi pomisle da li si bolesna, zašto ne jedeš, tako da sa te strane stereotip o lepoti svakako nije ispravan. Ako pričamo o gojaznosti, o mršavosti: nisu ispravni ti stereotipi. Meni je lično modeling dosta pomogao da izgradim to samopouzdanje. Ja se hranim zdravo, imam brz metabolizam, ali ne znači da pojedem 300 grama čokolade na dan, takva mi je priroda bila i pronašla sam se u modelingu kao u mom hobiju. 

- Za svakoga ima mesta, ne bi trebalo da se uklapamo u taj šablon lepote, već da se pronađemo sami, a industrija treba da nam se prilagodi.

Svi ovi odgovori nagnali su nas da upitamo, šta to sve inspiriše Anastasiju Despotović?

- Ne bih mogla reći šta me inspiriše konkretno, ja inspiraciju nalazim u svemu. Pored modelinga imam hobije crtanja, vožnje bicikla, šetnje pored Ade sa psom. U svakom danu pronađem neku inspiraciju. Nekada je potrebna inspiracija samo da ustanem iz kreveta (smeh). Može svako da pronađe inspiraciju svuda, u malim stvarima.

Ceo intervju pogledajte u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.