Šta se dešava sa vašim mozgom i metabolizmom kada kombinujete bobičasto voće i orahe?

Neke kombinacije hrane jednostavno imaju smisla: puter od kikirikija i džem, paradajz i bosiljak, kafa i nešto slatko uz nju.

Bobičasto voće i orasi su manje upadljiv par, koji se često pojavljuje u činijama sa jogurtom ili ovsenom kašom, bez mnogo pompe. Ipak, svaka od ovih namirnica zasebno privukla je ozbiljnu pažnju naučnika, a zajedno donose neke zanimljive efekte koje vredi upoznati.

Svaka namirnica donosi nešto drugačije

Bobičasto voće bogato je antocijaninima, pigmentima koji borovnicama, kupinama i malinama daju njihove intenzivne boje. Ono takođe sadrži vlakna, vitamin C i prirodne šećere, uz relativno malo kalorija.

Orasi obezbeđuju zdrave masti, proteine, magnezijum i sopstvenu grupu biljnih jedinjenja koja se nazivaju polifenoli. Ono što je posebno važno jeste da su orasi jedina uobičajena vrsta orašastih plodova koja predstavlja značajan izvor biljnih omega-3 masnih kiselina.

Bobičasto voće povezuje se sa boljim pamćenjem

Dugoročna istraživanja povezala su unos bobičastog voća sa sporijim opadanjem mentalnih sposobnosti. U jednoj velikoj studiji sprovedenoj na ženama, pokazalo se da su one koje su jele najviše borovnica i jagoda potencijalno odložile kognitivno starenje za čak dve i po godine.

Manja klinička ispitivanja na starijim osobama takođe su pokazala poboljšanje pamćenja nakon redovnog konzumiranja borovnica. Istraživači veruju da antocijanini mogu da podrže bolji protok krvi kroz mozak i pomognu u zaštiti moždanih ćelija od upalnih procesa.

Orasi obezbeđuju mozgu zdrave masti

Mozak se u velikoj meri oslanja na masti za svoju strukturu, a omega-3 masne kiseline su tu posebno važne. Orasi sadrže alfa-linolensku kiselinu (ALA), biljni oblik omega-3 masnih kiselina koji doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova.

Orasi se odavno nazivaju „hranom za mozak“, delimično i zbog svog specifičnog oblika. Iako se istraživanja na ovu temu još razvijaju, ishrana koja redovno uključuje orašaste plodove povezuje se sa boljim kardiovaskularnim zdravljem, što zauzvrat podržava i dugoročno zdravlje mozga.

Stabilniji nivo šećera u krvi

Konzumiranje bobičastog voća samo po sebi jeste dobar izbor, ali dodavanje oraha unosi masti, proteine i dodatna vlakna. Ovi nutrijenti usporavaju varenje i pomažu da skok šećera u krvi nakon obroka bude znatno blaži.

Bobičasto voće može da bude korisno i samo za sebe. Jedna finska studija pokazala je da je konzumiranje pirea od bobičastog voća uz beli hleb dovelo do manjeg insulinskog odgovora nego konzumiranje samog hleba. To ukazuje na mogućnost da bobičasto voće pomaže organizmu da efikasnije obrađuje ugljene hidrate.

Manja želja za hranom i duža sitost

Orasi su iznenađujuće zasitni s obzirom na svoju veličinu. U jednoj studiji u kojoj je korišćeno snimanje mozga, kod osoba koje su pile smutije sa orasima zabeležena je pojačana aktivnost u delu mozga zaduženom za kontrolu apetita dok su posmatrale slike primamljive hrane.

Učesnici su takođe prijavili manji osećaj gladi. Kombinovanje oraha sa bobičastim voćem bogatim vlaknima stvara užinu koja pouzdano pomaže da ostanete siti do sledećeg obroka.

Podrška za crevnu mikrofloru

Orasi, maline, jagode i kupine sadrže jedinjenja koja se nazivaju elagitanini. Crevne bakterije ih razgrađuju u supstance poznate kao urolitini, koje se proučavaju zbog svog potencijalnog protivupalnog dejstva i sposobnosti da štite ćelije.

Vlakna iz obe namirnice hrane korisne crevne bakterije. Zdrav mikrobiom sve se češće povezuje sa boljim metabolizmom, stabilnijim nivoom šećera u krvi, pa čak i sa raspoloženjem i funkcijom mozga.

Poboljšanje zdravlja srca

Ishrana bogata orasima može da pomogne u snižavanju nivoa LDL holesterola („lošeg“ holesterola), koji se povezuje sa kardiovaskularnim oboljenjima. Velika dvogodišnja studija sprovedena na starijim osobama pokazala je da je svakodnevno dodavanje oraha u ishranu dovelo do umerenog smanjenja nivoa ovog parametra.

Bobičasto voće takođe donosi prednosti: istraživanja povezuju njegovu redovnu konzumaciju sa zdravijim krvnim pritiskom i boljom funkcijom krvnih sudova. Zdravo srce i dobra cirkulacija direktno utiču na zdravlje mozga.

Koliko je preporučljivo jesti?

Optimalna dnevna porcija iznosi približno:

• Jedna šolja bobičastog voća
• Oko 28 grama oraha (otprilike jedna manja šaka ili 14 polovina)

Ova količina obezbeđuje obilje vlakana, zdravih masti i antioksidanasa, bez preteranog unosa kalorija.

Orasi su energetski bogati, pa je u početku korisno izmeriti ih nekoliko puta kako biste stekli osećaj za realnu porciju. I sveže i zamrznuto bobičasto voće odličan su izbor — zamrznuto je pritom praktično i cenovno pristupačno tokom cele godine.

Jednostavni načini za kombinovanje

Za doručak: umešajte bobičasto voće i seckane orahe u grčki jogurt ili ovsenu kašu.

Za ručak: ubacite ih u salatu od spanaća uz lagani dresing.

Za brzu užinu: pomešajte zamrznuto bobičasto voće sa seckanim orasima i prstohvatom cimeta.

Za smuti: izblendajte ih sa biljnim ili običnim mlekom i mericom proteinskog praha - praktična opcija za užurbana jutra.

Ukratko: kombinacija bobičastog voća i oraha pruža odličnu podršku zdravlju mozga, srca i creva, uz bolju kontrolu apetita. Ipak, ove namirnice ne treba posmatrati kao čudotvorni lek, već kao jednostavnu i ukusnu naviku unutar raznovrsne, uravnotežene ishrane.

(Ona.rs/Yahoo)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.