Nadežda Stanojević je na današnji dan izvršila prvu vakcinaciju domaćim cepivom protiv tuberkuloze

Među utemeljivačima savremene pedijatrije u Srbiji važno mesto zauzima ime Nadežde Stanojević. Ona je rođena 1887. godine i bila je prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz ove oblasti i profesor babičke škole u Beogradu, ali i učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i nosilac Ordena Svetog Save V reda.

Ona je na današnji dan 1927. godine izvršila prvu vakcinaciju domaćom vakcinom protiv tuberkuloze (BCG). Proizvodnju domaće vakcine započeo je doktor Milutin Ranković 1926. godine u Centralnom higijenskom zavodu.

Njena životna priča počinje u Pirotu 9. avgusta 1887. godine, gde je rođena kao jedno od troje dece.

Odrasla je u uglednoj porodici, te su njen dom posećivale mnoge ugledne ličnosti poput Stevana Sremca, Radoja Domanovića i Jaše Prodanovića. Osnovnu školu i prva dva razreda gimnazije završila je u Pirotu, a onda je školovanje nastavila u gimnaziji u Nišu, gde je bila odličan đak.

Ona se zajedno sa svojom porodicom seli u Beograd 1903. godine i tu završava Treću beogradsku gimnaziju, kao najbolji đak u razredu.

Školovanje u Rusiji

Kada je završila srednju školu, Nadežda odlazi u Rusiju zajedno sa svojim bratom kako bi upisala Ženski medicinski fakultet. S obzirom na to da je 1905. godine izbila revolucija u Rusiji, Nadežda je morala da pauzira sa fakultetom, ali je nastavila da nadograđuje svoje znanje tako što je učila jezik i upoznavala kulturu.

Nadežda je stekla zvanje lekara, 1911. godine; nakon što je diplomirala sa odličnim uspehom.

Ona se 1912. godine vraća u Rusiju i započinje staž na Internom odeljenju Opšte državne bolnice u Beogradu.

Dva puta je bila mobilisana

Kada je 1912. izbio Prvi balkanski rat, kao i sve žene lekari u Kraljevini Srbiji mobilisana je i raspoređena na mesto upravnika Rezervne vojne bolnice u Pirotu, u kojoj je bila i jedini lekar u gradu. Drugi put je mobilisana kada je izbio Prvi svetski rat, a ovaj put je postavljena kao upravnik Rezervne vojne bolnice u Užicu.

Međutim, 1915. godine Nadežda završava u zarobljeništvu; radila je na Hirurškom odeljenju austrougarske vojne bolnice. U međuvremenu, izlazi iz zarobljeništa, odlazi u Sarajevo i u Beograd se vraća po završetku rata.

Mesto je nije dugo držalo, pa je 1919. godine otputovala u Pariz na specijalizaciju pedijatrije kod profesora Marfana, tada jednog od najčuvenijih pedijatara. Nadežda se u Beograd vraća 1921. godine.

Na osnovu stečenog znanja u Francuskoj,  uz pomoć dr Jovana Jovanovića dr Nadežda Stanojević osniva prvo Savetovalište za majke u Srbiji.

Po završetku Drugog svetskog rata, ona je ponovo stupila u službu i postala upravnica Doma materinskog udruženja. Odlukom Ministarstva narodnog zdravlja 1950. godine Nadežda je razrešena dužnosti upravnika, ali je ostala i dalje na radu u ovoj ustanovi, sve do odlaska u penziju tri godine kasnije.

Nadežda Stanojević je preminula u 91. godini, 17. januara  1978. godine u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu, piše "Vikipedija".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.