Ona stvara: Ljubica Đorđević je arhitekta i kreira prostore koji ljudima boje svakodnevicu još lepšom

Neizbrisiv trag na arhitekturu Beograda ostavila je Jelisaveta Načić. Ali, sem toga, utrla je put i svim devojkama i ženama koje su htele da stiču univerzitetsko znanje iz ove oblasti i delaju ravnopravno sa muškarcima.

Vremena i okolnosti su se menjala, pa drugu polovinu 20. veka obeležava arhitekta Ljiljana Bakić, koja je o ženskom stvaralaštvu u arhitekturi, u intervjuu za potrebe inicijative Žene u arhitekturi, rekla: "Kada sam počela da radim 1962, ženama je bilo vrlo teško. Bilo je puno nipodaštavanja. Po mom mišljenju žene u tadašnjim velikim biroima su uvek bile te koje su ideje razvijale, čak iako nisu od početka bile njihove. Nekada početna ideja i nije bila nešto, ali one bi je razvile do uspešnog projekta".

Danas, o arhitekturi i položaju žena ima dosta toga da nam kaže arhitekta Ljubica Đorđević, koordinatorka za izgradnju i dizajn u "Delta Real Estate-u".

Sa njom razgovaramo na gradilištu, njenom primarnom terenu za rad. U zaštitnoj uniformi i šlemu Ljubica nam odmah napominje da je ona arhitekta na poslu, dok se u svakodnevnom životu identifikuje kao prijatelj, član porodice, član svoje družine, kao sportista i planinar.

- Volela bih da svi znaju o meni i generalno o svim ženama u arhitekturi, da ti preko dana na radnom mestu možeš da budeš devojka koja je u HTZ opremi, a posle posla ti možeš da budeš na vazdušnim akrobacijama, možeš da odeš na piće, da si u štiklama ili u patikama. Da jedno ne isključuje drugo i da se to nadopunjuje i tako je samo još lepše - jasna je Ljubica Đorđević.

Generalno, svom poslu voli da pristupa taktično od početka do kraja, držeći se inicijalne ideje, koju bez obzira na okolnosti i uslove rada ne menja.

- Najveći izazov je da, ako imaš neku inicijalnu ideju, nju uspeš da realizuješ do kraja, a da je ne ugroziš. Da ne donosiš neke praktične odluke samo da bi sebi olakšao, nego da istraješ i da na kraju prostor bude identičan tvojoj nekoj ideji iz mašte i vizuelizaciji.

Za mladu devojku početak karijere je pun izazova, prilagođavanja i obeležen je pasijom za napretkom. Kada se pojave predrasude, može biti još kompleksnije.

- Moram da priznam da početak karijere ume da bude izazovan, zato što, kad vide mladu devojku na gradilištu u muškom okruženju, ona ne izaziva neko poverenje na prvi pogled. Ali, definitivno, kada vi znate o čemu govorite, oni to i vide. Onda tu više nema predrasuda, cilj se postiže i to je to.

U arhitekturi, kao i u ostalim oblastima umetnosti, važi da je svrha stvaranja pokušaj da se saopšti neka ideja ili emocija. Svoje ideje i emocije Ljubica prenosi na stvaranje porodičnih domova koje će neko dalje da nadograđuje, ulepšava i ponovo stvara. Za nju, stvaranje znači kreiranje nečeg novog što još uvek ne postoji, ali isto tako i menjanje već postojećeg u cilju širenja višestrukih mogućnosti korišćenja. Drugačije sagledavanje stvari čiju primarnu namenu možemo izmeniti i inovirati.

- Radim kao arhitekta, a stvaram prostore u kojima ljudi vole da borave i koje im boje svakodnevicu još lepšom - kratko zaključuje Ljubica.

Samo na portalu Ona.rs u narednim danima možete pratiti priče o uspešnim ženama najrazličitijih zanimanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.