Tragična priča Izadore Dankan: "Verujem da bol može da ubije"

Mnogi veliki pisci imali su svoje velike ljubavi koje su pretvarali u stihove, tako da njihovi likovi zauvek žive.

Damu po imenu Izadora Dankan mnogi prepoznaju u svetu plesa kao "majku modernog plesa", ali je njen život ipak pisao tragične komade, prateći i srce jednog pisca - Sergeja Jesenjina.

Izadora Dankan rođena je 1877. godine u San Francisku. Rasla je u jednoj skromnoj porodici sa tri starije sestre uz majku Meri i oca Čarlsa. Meri je svoje ćerkice odgajala veoma slobodno, odmalena svirala im je razne kompozicije i tako prenela ljubav prema umetnosti. Tada se u desetoj godini njenog života javlja i strast prema pokretima.

Kada je napunila 16 godina, uspela je da dospe do Njujorka i nekoliko samostalnih baletskih nastupa. Svojim izgledom privukla je pažnju mnogih, jer je na sebi imala ravnu tuniku do poda, gustu puštenu kosu i bila je uvek bosih nogu. Ipak, zbog  drugačijeg shvatanja baleta i njima veoma neobičnih "slobodnjačkih pokreta", dobijala je mnogo negativnih kritika.

Krenulo je sve nabolje, kada je 1900. godine sa majkom otišla u London i dobila finansijsku podršku evropskih bogataša koji su uvek tragali za nečime novim. Tu započinje porast popularnosti njenog imena po čitavoj Evropi. U Parizu je dobijala simpatije visokog stleža, postaje glavna figura za francuske slikare, ali šira publika se i dalje borila sa razumevanjem ovog novog stila koji Izadora donosi. Ubrzo plesačice počinju takođe da nastupaju bose i u providnim tunikama, baš onako kako je to vrsno radila Izadora.

Upoznaje filozofa Ničea i od tada je pokušala da u spoji filozofiju i muziku, te je svoj način igre primenjivala u klasičnoj muzici, što je bio potpuni šok.

Jednom pilikom je imala i nekoliko nastupa u Rusiji, kada joj je jedan gost piredio veliki nemir. Naime, gospodin koji posetio predstavu, slikar, izrekao je svoje proročanstvo koje je video u Izadorinom životu. "Imaćeš veliku slavu, ali ćeš izgubiti dva bića koja ćeš najviše voleti", rekao joj je.

Uskoro ona postaje majka devojčice i dečaka i govorila je da je tek tog momenta spoznala pravu ljubav. Ali, proročanstvo se ispunjuje kobnog aprila 1913. godine, deca zajedno sa dadiljom stradaju u saobraćajnoj nesreći.

Na papiru je zapisala svoje misli u tom velikom bolu: "Ja verujem da bol može da ubije, iako neki ljudi produžavaju da žive i posle velikih žalosti. Možda telo može dotrajavati na svom teškom zemaljskom putu još neko vreme, ali duh, kad se jednom slomi, on je slomljen zauvek."

Odavala se alkoholu i tražila svrhu svog života, pogotovo kada joj je nakon nekoliko godina novorođeni sin takođe preminuo. Tada se ponovo okreće plesu i otvara svoju školicu plesa. Svoj stil je polaznicima prenosila sa puno ljubavi, govoreći da su muzika i ples izrazi slobode i tako treba da izgleda jedan nastup - slobodno; menjajući stroge baletske pokrete.

Ljubav Sergeja i Izadore

U Rusji upoznaje Sergeja Jesenjina i tu počinje ljubav koja je upamćena kao jedna od najvećih i najvatrenijih.  On je znao tek pokoju reč engleskog, ona tek pokoju reč ruskog, ali su se razumeli jezikom ljubavi. Izadora je od Sergeja starija 18 godina, ali im to nikada nije smetalo. Počeli su da spajaju svoje dve ljubavi u jedno, pa je on na književnim večerima predstavljao svoju umetnost, a ona je plesala i pokazivala svoju.

Par odlazi u Ameriku, željan slave i lepog zajedničkog života, međutim, Sergeja doživljavaju samo kao prikačak velikoj i talentovanoj Izadori. Zbog ovakvog odbacivanja, Sergej se nije pronalazio u velikom svetu i osećao se neprihvaćeno, pa je počeo da pada u depresiju, predavao se alkoholu i bahato poklanjao njenu gaderobu svojim prijateljima. Ona se trudila da povrati svog dragog u uspešne vode, pa je priređivala mnoge književne večeri kako bi predstavila svog voljenog najbolje što može, ali joj to nije polazilo za rukom.

Sergej je ubrzo skrenuo u nasilnika, pa je sve češće tukao svoju Izadoru i počeo je da joj priređuje skandale, kako u kući, tako i na nastupima. Sve dok jedne večeri, kada se pijan pojavio na njenom nastupu i nasrnuo na nju, iz straha, nije pozvala policiju, koja ga je odvela u duševnu bolnicu. Nakon nekoliko dana se vratio i kraj sebe video jednu ne tako lepu, stariju gospođu, umesto predivne i voljene supruge.

Napisao je svoju poslednju pesmu "Do viđenja druže, do viđenja", nakon koje je prerezao sebi vene, zapalio cev od grejanja i obesio se šalom koji mu je Izadora poklonila i koji mu je vraćao bolna sećanja na nju.

Slomljena Izadora povlači se iz umetničkog života. Nakon dve godine od smrti njenog Sergeja, njen dug crveni šal, po kome je prepoznatljiva, koji je presudio njemu, presudio je i njoj. Jednog dana odlazi do svog automobila izgovaravši: "Zbogom prijatelji, odlazim u večnu slavu"  i tada se događa tragedija. Jedan kraj šala ostao je zapetljan oko točka automobila, dok je drugi bio oko njenog vrata. Upalila je automobil, kada je šal krenuo da je povlači, gušeči je i na kraju slomivši joj kičmu.

Njihova ljubav je velika i bolna, a koliko joj je značila, prenosila je svojim učenicima pored svoje slobodne igre, piše "Vikipedia.org"

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.