Petrija Obrenović: Prva Srpkinja koja se udala u venčanici i u Srbiju donela nove svadbene običaje

Foto: Arhiva

Petrija Obrenović je pored velikog, časnog i vladarskog prezimena poznata i po novinama koje je donela, a koje i dalje žive.

Preporučujemo

Rođena je 1808. godine u selu Brusnica u opštini Gornji Milanovc u brojnoj porodici oca Miloša Obrenovića i majke Ljubice Vukmanović.

Ljubica i Miloš su pored Petrije imali još sedmoro dece, međutim, ranom smrću sina Petra, Petrija postaje najstarije dete i očeva mezimica.

Miloša pamte po strogom, odlučnom i nepopustljivom karakteru, osim kada je reč o njegovoj miloj ćerki Petriji. Delima je moglo dovoljno da se nasluti količina ljubavi koju je imao za nju, a Petrija je uvek zauzvrat bila poslušna i pravi ponos njenog oca.

Kako knez nije nikada video potrebu i razlog da svoju žensku decu uputi na školovanje, Petra je osnove čitanja i pisanja savladala tek uz njene sinove. Njoj to nije bilo po volji, ali nikada se nije bunila i kao što ocu nije polagala primedbe i puno govorila o tome, takva je ćutljiva i mila bila u očima naroda.

Miloš joj je pružao život pravog prestiža i obasipao ju je skupim i retkim poklonima i pružajući joj pažnju kakvu je smatrao da zaslužuje. Takvog je i muža tražio za svoju mezimicu.

Običaji su tada nalagali da se žene udaju veoma rano, pa je već u njenoj 13. godini ponosni tata započeo svoju potragu za budućim zetom, koji će uspeti da održi nivo tretmana koji joj je on pružio, ako ne i više. Tražio je mladiće iz uglednih porodica, ali da, naravno, prođu sve "testove" i dokažu da nemaju bitne mane. Uspeo je nakon dve godine da, uz pomoć svoja dva brata Jevrema i Jovana, pronađe idealnog mladoženju - Teodora Bajića iz Zemuna, koji dolazi iz ugledne trgovačke porodice. Petrija ga nije upoznala sve do dana prosidbe.

Udaju njegove najstarije ćerke, kao i samu svadbu, Miloš je shvatio kao zadatak da svoju ćerku uda na takav način da takvo slavlje požele i na najvećim dvorovima sveta.

„Portret Miloša Obrenovića”, Moric M. Dafinger, 1848. Foto: Wikipedia/Narodni muzej Srbije

Za njihovu prosidbu sređeni su putevi do Kragujevca, a za njegov konak, u kome je najčešće Petrija boravila, nabavljeni su stolice i stolovi visine koje mi danas smatramo normalnim, za razliku od tadašnjeg običaja da se sedi na niskim tornošcima.

Venčanje je obavljeno  1824. godine, a ta godina je takođe i začetak novih svadbenih tradicija u Srbiji. Žene su se tada venčavale u narodnim nošnjama ili malo lepšim haljinama, koje su takođe bile retke. Ali, kako je mladoženja "sa zapada", da je ne bi on, a ni bilo ko drugi, smatrao seljančicom, Petrija je za svoj bitan dan obukla belu haljinu - venčanicu. Haljina je bila od venecijanske svile, sa belim, svilenim i širokim pojasom. Imala je nežne bele čarape, beli veo i cipelice sa dugmićima.

Takođe, nosila je lepi, beo suncobran i lepezu. Tako obučena, postala je prva Srpkinja koja se udala u venčanici.

Po izlasku iz crkve, kumovi su pred okupljenu masu počeli da bacaju novčiće što takođe do tada nije bila praksa u Srbiji.

Miloš je svoju miljenicu ispratio iz doma, a na venčanju koje je trajalo dva dana, nije došao. Umesto njega je išao njegov brat Jevrem, a svoje blagoslove novopečenom bračnom paru, preneo je putem pismonoše.

Petrija i Teodor su imali četvoricu sinova, pored kojih se ona opismenila i počela da se dopisuje sa svojom porodicom.

Preminula j 1870. godine kao poslednji član svoje najuže porodice Obrenović - nadživela je svu braću i sestre, kao i roditelje, prenosi "Istorijskizabavnik.rs"

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.