Tamara Klarić, heroina filantropije, za Ona.rs: "Ako promeniš samo jedan život, promenio si svet zauvek"

Znate one žene kojima nije dovoljno da se ujutro probude u svom savršeno uređenom životu, jure karijeru koju su zaslužile stečenim obrazovanjem, i nižu uspehe, uživajući u blagodetima života? Malo ih je. One žele više, smatrajući da ova planeta zaslužuje heroje u svakom segmentu i da svako od nas može makar za jednu osobu da "navuče plašt i podeli magiju". Danas ću govoriti o jednoj takvoj retkoj vrsti žene - Tamari Klarić.

Tamara Klarić rođena je u Sarajevu, osnovne diplomske studije završila je u Beogradu, a master u Barseloni.

Po struci je advokat i trenutno radi kao glavna zastupnica Nurdora - Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, koje u svojoj organizaciji broji pet roditeljskih kuća, a u poslednjih 20 godina uložilo je oko tri miliona evra za poboljšanje bolničkih uslova mališana.

Ova velika žena kaže da je naučila koliko je plemenitost važna na najsiroviji mogući način, dok je zbog rata, kao četvorogodišnjakinja, bežala sa porodicom iz Sarajeva.

- Dugo smo putovali i ostali bez namirnica, a mama nije mogla da doji brata koji je tad bio šestomesečna beba. Pamtim kako je plakao bez prestanka; onda smo naišli na motel u kojem su neki dobri ljudi napravili mami mleko u prahu i on se smirio. To je bila moja prva lekcija dobročinstva; usred nedođije, gde nikog nismo poznavali i bili primorani da se oslonimo na drugog, naišli smo na velikodušnost - prepričava ona.

A ubrzo potom, usledila je i druga lekcija, no ovaj put, uloge su se obrnule. Naime, kad je počeo rat u Hrvatskoj, njena porodica pomagala je izbeglicama.

- Živeli smo na periferiji Beograda kod rođaka u kući. Moji su radili različite poslove da preguramo, plus smo jednom u dve nedelje dobijali pakete pomoći od Crvenog krsta koji su se sastojali od mleka u prahu i crvenobelog danskog sira koji i dan-danas pamtim.

- Sećam se da je jednog dana mama uzela sir iz paketa, napravila sendviče i kafu u termosu i otišla negde s tim. Ja sam se samo pitala gde je nestao moj sir. Kada se vratila, bila je jako potresena i tada mi je ispričala kako na sajmu, prihvatnom centru za ljude iz Hrvatske, ima mnogo dece. Plakala je. Tada sam shvatila da je ono čega sam se ja odrekla pomoglo nekom drugom.

Tamara ističe da je baš zato, što je dobila takve životne lekcije kao dete, postala osetljiva na sve one koji su ugroženi.

"Mali" ljudi koji mogu mnogo

Krajem srednje škole prvi put se susrela sa volonterskim radom u Domu za nezbrinutu decu.

- Počela sam da razmišljam da li ja tu mogu nešto da promenim, doprinesem. Mi jesmo "mali ljudi", ali imamo veliku moć. Tada je krenulo osvešćivanje. Kasnije, za vreme fakulteta, osnovali smo pokret "Pokaži malo da ti je stalo" i tako je došlo do spajanja sa Nurdorom - objašnjava.

Njena funkcija u Nurdoru je fluidna jer, kako kaže, cela organizacija funkcioniše kao porodica koja zna šta znači zajedništvo.

- Ja sam došla kao pravnica, da budem podrška porodicama u procesu lečenja jer se Nurdor susretao sa mnogim pravnim i administrativnim preprekama. Ali sam u međuvremenu preuzela i deo posla koji obuhvata marketing, "fundrejsing", tj. prikupljanje novca i kontakt sa medijima.

Psihološka težina

Pričala sam sa ovom hrabrom devojkom o emotivnoj težini ove vrste filantropskog rada.

- Ljudi su skloni da okreću glavu, pogotovo u slučaju pedijatrijske hematoonkologije. Uvek se trudim da im prenesem da, ukoliko samo malo izmene perspektivu i dopuste sebi da dođu u kontakt s tom decom, shvatiće da se nalaze na samom izvoru životne energije. To su mala bića koja se suočavaju sa najvećim izazovom, a pokazuju neizmernu borbenost. U njima se nalazi organska sirova hrabrost i volja da prežive. Neverovatno je oplemenjujuća privilegija biti u blizini te dece.

Nekoliko ljudi sa gvozdenom voljom 

Nurdor je počeo skromno, kao grupa roditelja koja je želela bolje za svoju decu, a izrastao je u nacionalno priznato udruženje. Zanimalo me je, koliko je bila teška ta bitka?

- Ja se neizmerno divim roditeljima koji su osnovali Nurdor. To je bilo nekoliko ljudi, njih šest-sedam, koji su u najtežem trenutku želeli da naprave nešto. Oni nisu hteli da pobegnu iz te priče već da promene stvari za svako buduće dete koje će prolaziti kroz isto; da postignu da roditelji ne stoje sa strane već budu direktno uključeni, da vide izlečenu decu i znaju da je to moguće; dobiju ljudsku i sistemsku podršku, kao i najbolju bolničku negu.

I uspeli su, sami, bez podrške sistema i zakona.

Savladavanje zakonskih prepreka

Šta u zakonskoj regulativi Srbije mora da se promeni kada je u pitanju bolnički status mališana i radni status roditelja?

- Prvo bih da istaknem najvažnije stvari koje smo nedavno promenili.

Posle šest godina duge borbe, 2019. usvojen je Zakon o zdravstvenom osiguranju koji omogućava roditeljima pravo na bolovanje sve vreme tokom lečenja deteta, kao i sto odsto naknade za vreme istog. Posledica prethodnog zakona bila je ta da su roditelji ostajali bez posla jer je država dala legitimitet poslodavcima da dele otkaze čak i u takvoj traumatičnoj situaciji.

Još jedna stvar na koju sam ponosna je Zakon o besplatnoj rehabilitaciji o trošku države.

Nažalost, i dalje su prisutne prepreke i nedostaci koje zahtevaju hitne promene, kao što je nepostojanje pedijatrijskog kancer registra. Klarić ističe da je on neophodan kako bi se pratio proces dijagnoza, lečenja i terapija kod dece.

- To je veliki propust, pogotovo što je u pitanju tako jednostavan korak. Kada se rade istraživanja na nivou Evrope - kod Srbije uvek stoji "zvezdica", kao oznaka da pruženi podaci ne moraju biti sto odsto tačni i pouzdani, upravo zato jer praćenje ne postoji.

Najvažnija stvar koja mora da se uvede je intervencija i terapija sa što manje bola, odnosno u totalnoj anesteziji.

- Možete li da zamislite koliko je to traumatično iskustvo za dete koje je budno i svesno šta se dešava? Negativni uticaj na psihu dodatno otežava kako tok bolesti, tako i oporavak. Jedino hematoonkološka bolnica u Nišu, koju je Nurdor izgradio, omogućava sve intervencije u opštoj anesteziji. To je dobar primer kako može i kako mora jer su u pitanju deca - ističe Tamara.

Dobrotvorna akcija "Pruži korak"

Ne postoji osoba u Srbiji koja nije upoznata sa dobrotvornom akcijom "Pruži korak", ali malo njih zna da iza ove aplikacije, koja je skupila neverovatnu svotu novca, stoji upravo Tamara Klarić.

Na ideju je, kaže, nadošla kada je 2017. trebalo da ide na hodočašće u Barseloni.

- Ja sam tada živela, što bi se reklo, "savršeno uređen život", ali sam se svako jutro budila sa osećajem da nešto nedostaje, da moram da iskusim i doprinesem više.

Nurdor se u tom periodu susreo sa zastojem u prikupljanju sredstava za izgradnju bolnice i tako mi je sinula ideja da pešačim u svojoj zemlji, a ne tuđoj, i da pritom skupim potreban novac.

U dobrotvornoj akciji pomogao joj je njen najbolji drug Bogdan Stevanović i bolnica se izgradila. Data je državi na poklon, a radi se o najmodernijoj pedijatrijsko-onkološkoj ustanovi na Balkanu.

A dve godine kasnije odlučili su da prošire akciju i omoguće svakom od nas da se priključi istoj. Naime, kontaktirali su sa bezbroj investitora i u susret im je izašla mala IT firma iz Novog Sada koja je aplikaciju, koja bi inače koštala 30.000 evra, napravila potpuno besplatno.

Društvo se odazvalo u enormno pohvalnom broju.

Naime, hosting na aplikaciji (broj ljudi koji će koristiti aplikaciju) izgrađen je za 25.000 korisnika, taj rekord oboren je u prvih pola sata, a dve nedelje kasnije, do kraja akcije, aplikacija je imala 560.000 korisnika i prikupljenih pola miliona evra.

Od te svote novca izgradila se još jedna roditeljska kuća.

- Ljudi su prepoznali iskrenost, znali su za otvorenu bolnicu i da smo već jednom uradili ono što smo obećali, a kompanije su uvidele koliko je važna društvena odgovornost.

Imali smo i slogan: "Ne tražimo ti više nego što možeš da daš"; to je taj momenat gde dobiješ priliku da praviš milimetarske promene u svesti društva - objašnjava Tamara.

"Sto puta ponovljen primer postaje uverenje"

Tamara Klarić dobitnica je više filantropskih nagrada, a posebno ističemo prestižnu "Virtus nagradu", od strane "Trag Fondacije",  za individualni doprinos filantropiji. Bila je nominovana dva puta, a pobedu je odnela 2019. godine.

- To je moje najbitnije priznanje. Svako voli da se njegov rad prepozna, ali ono što je važno jeste to da upravo taj momenat priznanja otvara prostor da se priča o bitnim stvarima i promoviše ono za šta si dobio nagradu. U našem društvu, poslednjih par decenija, medijski prostor daje primat lošim stvarima.

Tamara upozorava da sto puta ponovljen loš primer stvara uverenje i stvarnost, stoga je važno promeniti fokus.

Postoji stigma u našoj kulturi: "Ako radiš nešto dobro, ne treba da se hvališ". Mislim da je potpuno suprotno, ako si uradio nešto dobro, treba da pričaš o tome kako bi probudio svest kod ljudi - ističe.

Počnimo od sebe

Šta bi poručila mladima koji žele da volontiraju, zašto treba da se odluče na taj korak i šta to iziskuje?

- Nikome ne možemo pomoći ako kontinuirano ne brinemo o sebi, od toga se počinje. Potom je važno da je čovek siguran šta su mu motivi i da zna da mi nismo tu da zamenimo roditelje ili promenimo tok lečenja. Mora se biti svestan kapaciteta podrške i shvatiti da je to dovoljno.

Megalomanske misli dovode do preplavljivanja emocijama i sagorevanja - savetuje Klarić.

Izađimo iz pogrešnih okvira, postanimo heroji

I za kraj, pitala sam ovu inspirativnu ženu šta je to što je svakodnevno motiviše i tako hrabro vodi kroz život?

- Duboko verujem da se svako ljudsko biće oseća dobro kad uradi nešto dobro, samo je pitanje koliko ćemo to hraniti u sebi, koliko ćemo učiti decu i biti primer našem okruženju. Dosta ljudi misli da ne može ništa da promeni, da nije u njihovoj moći, zato ostajemo zatvoreni u pogrešnim okvirima koji postaju uverenja i dolazi do kolektivne društvene apatičnosti. Hajde da probamo, evo, ja sam živi primer. Nisu to čuda, ni Utopija, već logične posledice svih prethodnih malih koraka.

Ova heroina govori kako ne sme da bude zastupljen mentalitet "to se nekom drugom dešava, meni neće" i da pojedinci čine društvo.

- Ako pomogneš da se promeni samo jedan život, promenio si svet zauvek - posebno je naglasila.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.