Holivudska pionirka Meri Pikford: Prva filmska zvezda koja je potpisala ugovor vredan milion dolara

Ona je u svakom smislu bila pionirka nemog filma. Meri Pikford, bila je američka glumica, producent, scenarista i jedan od 36 osnivača Akademije filmskih umetnosti i nauka. Iako rođena u Kanadi, bila je veliki deo američke filmske industrije, sa holivudskom karijerom koja je trajala pet decenija.

Pikford se smatra jednom od najprepoznatljivijih žena u istoriji. Poznata kao "američka draga" tokom ere nemog filma, nalazi se na 24. mestu zvezda klasičnog holivudskog bioskopa, upamćena kao "devojka sa loknama".

U mnogo čemu je bila prva, pa i u tome da je ostala upisana u filmsku istoriju kao prva zvezda koja je potpisala ugovor vredan milion dolara, i to na današnji dan (24. jun) 1916. godine.

Ugovor je potpisala sa Zukorom, čime je dobila punu moć nad produkcijom filmova u kojima je glumila, kao i rekordnu platu.

Kao jedna od najpopularnijih glumica 1910-ih i 1920-ih, stekla je nadimak "kraljica filmova" i nagrađena je drugim Oskarom za najbolju glumicu za svoju prvu ulogu u zvučnom filmu "Koketa" (1929). Nažalost, kao i mnoge glumce nemih filmova, i nju je zadesila slična sudbina kada se na pokretne slike nadovezao i zvuk, pa je njega karijera do kasnih 1920-ih naglo prekinuta.

Prvi koraci u glumi

Meri Pikford je rođena kao Gledis Mari Smit 8. aprila 1892. u Torontu. Njen otac, Džon Čarls Smit, bio je sin engleskih metodističkih imigranata , i radio razne čudne poslove, dok je njena majka, Šarlot Henesi, bila irsko-katoličkog porekla i jedno vreme je radila kao krojačica. Imala je dvoje mlađe braće i sestara, oboje glumci.

Merin otac je bio alkoholičar. Napustio je porodicu i umro 11. februara 1898. od smrtonosnog krvnog ugruška izazvanog nesrećom na radnom mestu kada je radio na Nijagarinom parobrodu. Nakon što je ostala udovica, njena majka je odlučila da prima goste u pansion, a među njima zalutao je i izvesni gospodin Marfi, pozorišni menadžer, koji je ubrzo predložio da se Gledis (tada sedam godina) i Loti (šest), oprobaju u dve male pozorišne uloge.

Do ranih 1900-ih, pozorište je postalo porodični posao. Gledis je za šest godina sa decom obišla Sjedinjene Države železnicom, nastupajući u trećerazrednim  predstavama, sve dok  Pikfordova nije odlučila da se oproba na Brodveju, sa planom da napusti glumu ukoliko ne uspe, što se nije dogodilo. Dok je glumila u Njujorku, 19. aprila 1909. direktor kompanije Biograf D. V. Grifit ju je testirao za snimanje na filmu i odmah je angažovao. Pikford je brzo shvatila da je filmska gluma jednostavnija od stilizovane scenske glume, kao i da se plaća duplo više.

U Biografu je igrala mnoge uloge, uključujući majke, žene, robinje, Indijance, odbačene žene i prostitutke. Publika ju je primetila i za nekoliko nedelja od njenog prvog pojavljivanja na filmu izlagači su počeli da koriste njenu popularnost reklamirajući filmove na "sendvič" reklamama da se u bioskopu prikazuje filma "devojke sa zlatnim uvojcima". Postala je zvezde nemog filma, u komediji i tragediji.

U januaru 1910. sa studijskom ekipom otputovala je u Los Anđeles, jer su i druge filmske kompanije odlučile da prezime na Zapadnoj obali, bežeći od slabog svetla i kratkih dana koji su ometali zimsko snimanje na Istoku Amerike. Iako se uvek vraćala pozorištu i nadala da će osvojiti scenu Brodveja, 1913. godine odlučila je da se bavi isključivo filmom.

Njena jedina prava konkurencija bio je jedino Čarli Čaplin, koji je nadmašio Pikfordovu popularnost 1916. godine i izazivao sličan zanos kod kritike i publike. Ali svaki od njih posebno, uživao je nivo slave koji je daleko veći od ostalih glumaca. Verovalo se da je najpoznatija žena na svetu. Glumila je u 52 filma tokom svoje karijere.

Na vrhuncu svoje karijer 24. juna 1916. potpisala je ugovor sa Zukorom koji joj je dao puna ovlašćenja nad produkcijom filmova u kojima je glumila,i rekordnu platu od 10.000 dolara nedeljno. Pored toga, dobila je i kompenzaciju od polovine profita filma, uz garanciju od 1,04 miliona dolara, što je čini prvom glumicom koja je potpisala ugovor vredan milion dolara.  Takođe je postala potpredsednica Pickford Film Corporation.

Kada joj je istekao ugovor u avgustu 1918. odbila je nove Zukorove uslove za obnovu, kao i 250.000 dolara da napusti filmski biznis.Umesto toga prešla je u drugu kući, a 1919. godine je sa D. V. Grifitom, Čarlijem Čaplinom i Daglasom Ferbanksom osnovala nezavisnu filmsku produkcijsku kompaniju United Artists, preko koje je nastavila da producira i nastupa u sopstvenim filmovima. Zarade su bile milionske.

Međutim, dolazak zvuka ju je uništio, a ona sama je potcenio vrednost dodavanja zvuka filmovima, tvrdeći da bi "dodavanje zvuka filmovima bilo kao stavljanje karmina na Milosku Veneru“. Njen prvi zvučni film bio je Koketa (1929) u kojem je već ošišala svoje plave uvojke nakon smrti majke predhodne godine. To je šokiralo obožavaoce toliko da je njena promena frizure dospela na naslovne strane Njujork tajmsa i drugih novina. Film je bio uspešan i doneo joj je Oskara, ali je publika nije dobro prihvatila. Njena karijera počela je da bledi kako su govorni filmovi postajali popularniji.

Povukla se iz filmske glume 1933. nakon tri skupa neuspeha. Nastavila je da se pojavljuje u pozorištu i da producira filmove.

Uspeh u filmu platila je u privatnom životu. Udavala se čak tri puta. Prvi suprug bio je  Oven Mur, glumac nemih filmova,sa kojim je imala pobačaj ili abortus, što je verovatno bio uzrok zašto nikada kasnije imala decu. Brak bez para i Murov alkoholizam zbog života u senci ženine slave doveo je do raskida i tajne afere Pikfordove sa Daglasom Ferbanksom, za kog se udala 28. marta 1920. godine, par dana nakon što je njen prvi razvod finaliziran. Njihov boravak na medenom mesecu u Parizu i Londonu izazvao je nerede fanova koji su pokušavali da dođu do slavnog para.

Kada su njihove karijere počele da opadaju na kraju ere nemog filma, Ferbanks se odao preljubništvu i oni su se razveli 10. januara 1936. godine. Kako prenosi Vikipedija,  Njen treći suprug bio je glumac i vođa benda Čarls "Badi" Rodžers, za kog se udala 24. juna 1937, sa kojim je imala dvoje usvojene dece, ćerku Rokan i sina Ronalda. Njen odnos sa decom je bio komplikovan, i često je kritikovala njihove fizičke nesavršenosti, Ronijev mali rast i Roksanine krive zube. Oba deteta su kasnije izjavila da je njihova majka bila previše zaokupljena sobom da bi pružila pravu majčinsku ljubav.

Kao i njen otac, od posledica alkohola su preminuli njeni brat i sestra. Razvodi i kraj nemih filmova ostavili glumicu u dubokoj depresiji, što ju je povuklo da i ona postane alkoholičarka. Postepeno se povukla i postala pustinjak. Njen izleti u javnost bili su samo u formi knjiga koje je objavljivala, a komunicirala je samo telefonom iz svoje spavaće sobe.

Od Akademije je 1976. godine, međutim, dobila počasnu nagradu za doprinos američkoj kinematografiji.

Preminula je 29. maja 1979. godine u Kaliforniji od komplikacija usled cerebralnog krvarenja koje je pretrpela nedelju dana ranije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.