Kori ten Bum je sa porodicom spasla 800 Jevreja tokom Holokausta: Život posvećen praštanju, nadi i ljubavi

Foto: Alpha Historica / Alamy / Alamy / Profimedia

Ona je sa članovima svoje porodice pomogla mnogim Jevrejima da pobegnu od nacista tokom Holokausta u Drugom svetskom ratu, krijući ih u sopstvenom domu.

Preporučujemo

Ime Kornelije Arnold Džoana "Kori" ten Bum, holandske časovničarke, a kasnije hrišćanske spisateljice i govornice, kao i njenog oca Kaspera ten Buma i sestre Betsi ten Bum i danas se izgovara sa velikim strahopoštovanjem zbog njenih zasluga u spasavanju više od 800 ljudskih života, za koje se založila i spostvenom slobodom, jer je i na kraju i sama uhapšena i poslata u koncentracioni logor Ravensbrik.

Njena najpoznatija knjiga, "Skrivalište", jeste biografija koja prepričava priču o naporima njene porodice o tome kako je pronašla i podelila nadu u Boga dok je bila zatočena u koncentracionom logoru.

Kori ten Bum je rođena i preminula na isti dan - 15. april (1892-1983). Poreklom iz Holandije, grada Harlema, bila je najmlađe dete Kaspera ten Buma, zlatara i časovničara, i Kornelije (poznatije kao "Kor") Džoane Arnold, rođene Luiting. Ime je dobila po majci, ali je celog života ostala poznata po nadimku Kori. Imala je sestu Betski i braću Vilem i Noli, a u kući su sa njima živele i tri tetke po majci - Tante Bepa, Tante Jans i Tante Ana.

Foto: Wikimedia

Prema legenedi, Korin otac je bio toliko zanesen časovničarskim zanatom da je znao da zaboravi mušterijama i da naplati svoje usluge.

Živeli su iznad očeve radnje, gde je Kori u početku bila zadužena za kućne poslove, sve dok se njena starija sestra nije razbolela, nakon čega je preuzela na sebe rad u sajdžinici. Brzo je i sama otkrila strast prema satovima i vođenju biznisa, da je za stalno zamenila sestru i ostala da radi sa ocem. To ju je usmerilo da se i školuje za časovničara, pa je tako 1922. godine postala prva žena koja je dobila licencu za časovničara u Holandiji.

Tokom sledeće decenije, pored rada u očevoj radnji, osnovala je omladinski klub za tinejdžerke, gde se održavala verska nastava i časovi scenske umetnosti, šivenja i rukotvorina. Kako su ona i njena porodica bili kalvinistički hrišćani u holandskoj reformisanoj crkvi, njihova vera ih je inspirisala da služe svom društvu, što su činili nudeći sklonište, hranu i novac onima kojima je potrebna. Neki važni principi njihove vere uključivali su činjenicu da su Jevreji bili dragoceni Bogu i da su svi ljudi stvoreni jednaki – što je bila snažna motivacija za njena nesebična dela koja će tek da uslede.

Hrišćanska ljubav prema Jevrejima

U maju 1940. Nemci su napali Holandiju, nakon čega je odmah nastupila zabrana rada Korinog omladinskog kluba.

Dve godine kasnije, u maju 1942. u njenoj radnji se pojavila dobro obučena žena, sa koferom u ruci, koja joj je rekla da je Jevrejka i da je njen muž uhapšen nekoliko meseci ranije, a da se njen sin skriva. Čula je da je porodica Bum i ranije pomagala svojim jevrejskim komšijama (Vajlovima, kako prenosi "Vikipedija"), a kako su je okupacione vlasti nedavno posetile, plašila se da se vrati kući i pitala se da li oni mogu da joj pomognu.

Kasper je spremno pristao da nesretna žena ostane sa njima iako je sedište policije bilo svega  pola ulice niže.

- U ovom domaćinstvu je Božji narod uvek dobrodošao - bio je odogov ovog posvećenog hrišćanina.

Porodica je tada postala veoma aktivna u holandskom podzemlju, skrivanju izbeglica i poštovanju jevrejskih običaja. Kako su Kori i njena sestra Betsi otvorile svoj dom jevrejskim izbeglicama i članovima pokreta otpora, uskoro su i same postale meta Gestapoa i holandskih partnera. Sa druge strane holandski pokret otpora im je poslao arhitektu koji je izgradio tajnu sobu za skrivene Jevreje, nakon čega su razradili i zvučne signale pomoću kojih su upozoravali izbeglice na opasnost.

Tako je nastalo "Skrivalište" (holandski: De Schuilplaats ili de Beje, izgovara se „baiai“, skraćenica od ulice Barteljorisstraat u kojoj se nalazila čuvena sajžinica). Tajna soba je bila ugrađena u Korijinoj spavaćoj sobi iza lažnog zida i mogla je da primi i do šest ljudi u jednom trenutku. U njoj je bio instaliran poseban ventilacioni sistem, tako da se u kući čula zujalica koja bi ih upozorila da što pre uđu u skrivenu prostoriju kada su patrole prolazile kroz komšiluk.

Iako su imali dovoljno prostora, hrana je bila oskudna. U to vreme je svaki Holanđanin koji nije bio Jevrej dobio karticu, vid nedeljnog kupona koji je bio uslov da se dobije hrana. Kako je kroz svoj raniji dobrotvorni rad poznavala mnoge ljude u Harlemu, Kori se setila jedne porodice u kojoj je rasla ćerka sa invaliditetom, čiji je otac bio državni službenik koji je u tom trenutku rata bio zadužen za lokalnu kancelariju za hranu. Otišla je pravo do njegove kuće jedne večeri.

- Kada me je pitao koliko mi je karata za hranu potrebno, otvorila sam usta da kažem: "pet" - napisala je Ten Bum u svojoj biografiji "Skrivalište" i nastavila: - Ali broj koji je neočekivano i zapanjujuće izašao umesto toga bio je: "Sto".

I dao joj ih je, a ona je dala kartice svakom Jevrejinu kojeg je srela.

Njeno učešće u holandskom otporu vremenom je prerastao i prikupljanja ukradenih kartica za hranu i skrivanja Jevreja u njenom domu, pa je ubrzo postala deo holandske podzemne mreže otpora i nadgledala prebacivanje Jevreja na sigurna mesta.

Sve u svemu, procenjuje se da je oko 800 Jevreja spaseno upravo zahvaljujući Kori ten Bum.

Život vredniji od časovničara ili poručnika

Dana 28. februara 1944. holandski obaveštajac Jan Vogel ispričao je nacistima sve oko Kori. Već u 12.30 časova tog dana, nacisti su uhapsili celu porodicu Ten Bum i poslali u zatvor Sheveningen. U kući su pronašli materijale holandskog otpora i dodatne kartice za hranu, ali grupa od šest ljudi koji su bili sakriveni, Jevreji i radnici otpora, ostali su neotkriveni. Iako je kuća bila pod stalnim nadzorom nakon njenog hapšenja, policajci koji su takođe bili članovi grupe otpora koordinirali su njihovo bekstvo.

- Svi satovi u vašem kabinetu su bezbedni - bila je poruka koju je Kori dobila jednog dana u zatvoru. To je značilo da su svi uspeli da pobegnu i da su bezbedni. Njih su četiri dana nakon racije radnici otpora prebacili na druge lokacije.

Iako je Gestapo ubrzo oslobodio većinu od 30 ljudi koje su zarobili tog dana, Kori, Betsi i njihov otac Kasper su zadržani u zatvoru. Kasper je umro deset dana kasnije.

Kori je prvobitno držana u samici, da bi tek posle tri meseca bila odvedena na prvo ročište. Tokom suđenju dok je govorila o svom radu sa osobama sa mentalnim invaliditetom doživela je da joj se nacistički poručnik ruga jer su nacisti godinama ubijali osobe sa mentalnim invaliditetom zbog svoje eugeničke politike. Ona je, međutim, stoički branila svoj rad, rekavši da bi u Božjim očima mentalno hendikepirana osoba mogla da bude vrednija "od časovničara ili poručnika".

Kori i Betsi su poslate iz Sheveningena u Herzogenbuš, politički koncentracioni logor (takođe poznat kao Kamp Vught), i na kraju u koncentracioni logor Ravensbrik, ženski radni logor u Nemačkoj. Tamo su održavali bogosluženja posle teških dana na poslu koristeći Bibliju koju su uspele da prokrijumčare. Kroz učenja dve sestre i primere nesebičnog milosrđa, mnogi zatvorenici su se preobratili u hrišćanstvo.

Foto: Alpha Historica / Alamy / Alamy / Profimedia

Dok su bile zatvorene, Betsi i njena sestra su počele da planiraju kako će da osnuju mesta za lečenje posle rata, međutim, zdravlje njene sestre se naglo pogoršalo i ona je, kako prenosi "Biography", preminula 16. decembra 1944. u 59. godini. Pre nego što je umrla, rekla je Kori:

- Ne postoji jama tako duboka da On [Bog] nije još dublji.

Dvanaest dana kasnije, Kori je puštena na slobodu, i to usled administrativne greške koja joj je spasla život, jer su nedelju dana kasnije sve žene u njenoj starosnoj grupi poslate u gasne komore. Odmah po povratku kući, Kori je nastavila da otvarala svoja vrata osobama sa invaliditetom koje su se krile iz straha od pogubljenja.

Umrla na svoj rođendan

Posle rata osnovala je rehabilitacioni centar u Blumendalu  u kojem su bili smeštani preživeli iz koncentracionih logora i sve do 1950. godine isključivo je pružalo utočište nezaposlenim Holanđanima koji su sarađivali sa Nemcima tokom okupacije, nakon čega je prihvatalo sve kojima je bila potrebna nega. Prema njenoj biografiji Kori se čak vratila u i upoznala i oprostila dvojici Nemaca koji su bili zaposleni u Ravensbriku, od kojih je jedan bio posebno okrutan prema Betsi.

Ostatak života ova neverovanta žena putovala je po svetu i držala govore, nastupajući u više od 60 zemalja. U tom periodu napisala je i mnogo knjiga.  U jednoj od njih, "Skitnica za Gospoda", svako poglavlje govori kratku, drugačiju priču o njenim putovanjima po svetu i deljenju jevanđeljske poruke u Africi, Evropi, Americi, Aziji, Rusiji, Kubi i Kini. Knjiga je puna fotografije i njenih poruka oprosta, nade, ljubavi i spasenja kroz hrišćansku veru.

Svoju priču i priču svoje porodice ispričala je u bestseleru "The Hiding Place" ("Skrivalište", 1971), po kojoj je snimljen i čuveni film sa istim nazivom.

Kada je imala 85. godina, preselila se u Kaliforniju i već sledeće 1978. godine pretrpela je dva moždana udara, od kojih je prvi onemogućio da govori, a drugi ju je doveo do paralize. Umrla je na svoj 91. rođendan, 15. aprila 1983, nakon trećeg moždanog udara.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.