Brankica Janković o položaju žena sa sela: "90 odsto njih nema vlasništvo nad zemljom"

Žene na selu imaju mnogo manje šanse da zarađuju i da finansijski doprinose porodici. Čak i onda kada zarađuju, u pitanju je znatno manji iznos. Osim što imaju niža ili nikakva primanja za poslove sa dugim radnim vremenom, u lošim uslovima rada i sa ograničenom socijalnom zaštitom, one trpe i diskriminaciju. Žene na selu su često doživljavane kao niskokvalifikovane, niskoproduktivne - karakteriše ih reč "domaćica", u negativnom kontekstu.

Ovim problemom, njihovim životima i njihovim osvešćivanjem bavi se Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je na završnoj konferenciji održanoj na Međunarodni dan žena sa sela, sumirala rezultate trogodišnjeg projekta "Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima". Projekat je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo u saradnji sa Agencijom UN za rodnu ravnopravnost UN Women, uz podršku ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu u okviru inicijative "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".

Ona se u razgovoru za Ona.rs, sa posebnim rečima hvale za rad redakcije Telegraf.rs po ovom pitanju, osvrnula na sliku žena iz ruralnih područja i na sve ono što je urađeno da se njihova situacija na svakom nivou popravi kako bi se prezentovale kao izuzetno vredne članice društva i samim tim zavredele zasluženo poštovanje koje im je često uskraćeno.

- Ove tri godine smo, nadamo se i vidimo prema rezultatima našeg rada, uspeli da unapredimo položaj nekoliko desetina žena, negde njih oko 300, kada ukupno sagledamo. Radile smo na tome da im pružimo direktnu pomoć za nabavku neophodnih sredstava za započinjanje njihovih malih biznisa. Gledano sa globalnog aspekta, to jeste malo, ali gledano za njihove živote i njihove porodice, njihovu decu, muževe, to su velike stvari - počinje Brankica Janković.

Dobile su staklenike, kopačice, košnice, muzilice... A u okviru tog projekta formirano je čak 30 udruženja žena sa sela.

- Uslov je bio da rade na selu, da malo više promovišemo i malo više poštujemo rad žena sa sela koje rade od jutra do sutra, a kada ih pitate šta rade, gde rade, one kažu da ne rade nigde, da su domaćice, kao da je biti domaćica malo. To je jedan izuzetno odgovoran i ozbiljan posao, one doprinose svojim zajednicama - jasna je Poverenica.

Nakon tri godine rada, ove žene su digitalno opismenjene, imaju digitalnu prodaju, a na početku nijedna od njih nije znala ništa o računarima. Mnoge nisu imale ni pasoš, ali se sada mogu pohvaliti posetama mnogim evropskim zemljama, gde su shvatile da nisu odbačene, da nisu različite, da za njih svuda ima mesta, da su deo Evrope i sveta i da mogu mnogo da doprinesu. Saznale su i spoznale šta to treba da implementiraju u svom radu.

- Nikada ne treba da zaboravimo da smo daleko od željenog stanja. O tome govori da 90 odsto žena nema vlasništvo nad zemljom. Malo manji procenat, ali i dalje izuzetno visok nema penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. I dalje se odriču imovine. I dalje imamo duboko umrežene patrijahalne obrasce, ali one koji su loši, koji prave prepreku i muškarcima i ženama i dalje su te predrasude i stege jake. Ne možete da ostvarite puni potencijal - ni žena ni muškaraca na selu - zaključuje Brankica Janković.

U predstavljanju priča žena treba uključiti i lepu i lošu stranu. Sagledati nedostatke i dosadašnji položaj, a kroz primere svima pokazati kako i koliko može da bude bolje.

- Ove žene su zaista napravile velike iskorake. I svoje lične i velike iskorake za zajednice u kojima žive. To je velika stvar za čitavo naše društvo. Meni prijateljica kaže: "Hajde ti osnaži jednu ženu u selu, pa će ona još jednu, one još dve, pa eto ga celo selo".

Ceo intervju poslušajte u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.