Obeležen Međunarodni dan žena i devojčica sa sela: Telegraf.rs dobio priznanje za profesionalno izveštavanje
Festival žena i devojčica sa sela, povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena i devojčica sa sela, održan je 14. oktobra u Čačku, u organizaciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Agencijom UN za rodnu ravnopravnost - UN Women, i uz podršku ambasade Norveške u Beogradu.
Međunarodni dan žena i devojčica sa sela obeležava se svakog 15. oktobra, a ovaj Festival je svojevrsno predstavljanje uspešnog rada sa ženama koje dolaze iz ruralnih krajeva. Taj rad se prvenstveno zasniva na njihovom osnaživanju i osvešćivanju, ali i pružanju edukacione i materijalne podrške za pokretanje sopstvenih biznisa.
Na Festivalu su, baš ovim povodom, dodeljena i priznanja medijima za kontinuirano, posvećeno i profesionalno izveštavanje o ženama i devojčicama iz ruralnih oblasti. Telegraf.rs i Ona.rs prepoznati su kao medij koji savesno izveštava o ovim temama, kroz reportaže i priče sa ženama, kao i ženskim udruženjima.
Svetlana Glumac, Chief Revenue Officer, primila ovu nagradu u ime redakcije Telegraf.rs i Ona.rs. Nagradu joj je uručila Poverenica Brankica Janković.
- Zadovoljstvo je biti na Festivalu žena i devojčica sa sela i na pravi način obeležiti veoma važan datum - Međunarodni dan žena i devojčica sa sela. Čast mi je da na ovaj dan u ime redakcije Telegraf.rs primim priznanje za kontinuirano, posvećeno i profesionalno izveštavanje o ženama i devojčicama iz ruralnih oblasti. Telegraf.rs godinama svojim čitaocima daje brze, tačne i kvalitetne informacije, a u svemu tome ne zaboravljamo koliko je važno izveštavanje o ženama. O tome govori i naš portal Ona.rs koji samim svojim nazivom upravo upućuje na ženske priče i na to da su život i rad svake žene vredni pune pažnje. Drago nam je da je to prepoznato, nastavićemo da radimo sa ovim fokusom. Hvala vam - izjavila je gospođa Glumac ovim povodom.
Uvodni govor i pozdravnu reč svim prisutnima uputile su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Mrs. Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške, Milana Rikanović, šefica kancelarije UN Women Serbia, kao i Vesna Baur, predsednica Udruženja ženskog preduzetništva "Nadežda Petrović". Panel je vodila Gorana Tanasković, direktorka Udruženja "Nadežda Petrović".
- Zahvaljujući partnerima iz medija smo uspeli da sliku o ženama sa sela delimično promenimo. Žena na selu je jedna snažna, odgovorna, pametna, sposobna, a pre svega vrlo odgovorna žena, koja mnogo toga može da uradi, čiji je potencijal mnogo veći nego što se sagledava u okviru javnih politika koje se vode. Mnogi donosioci odluka sa najviših nivoa su nam se pridruživali jer su želeli da čuju te priče i uzimali vrlo ozbiljno u obzir ono što im se govori, zato što su se i sami uverili da pričaju sa ženama koje i te kako imaju šta da kažu. A imaju i te kako šta da pokažu mladim ženama, mladim devojkama, devojčicama, dečacima, mladićima, muškarcima - govorila je Brankica Janković.
Poverenica je pozvala sve nas da sve ono što smo naučili učinimo dostupnim i drugim ženama, da ih ohrabrimo da i one uzmu svoje živote u svoje ruke.
Njena ekselencija Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške, izjavila je da su žene sa sela sveoma važan činilac, jer svojim radom doprinose napretku sela, a samim tim i društva. One su veoma važne, kako u očuvanju domaćinstva, tako i prilikom obavljanja poslova, bez obzira na to da li se oni odnose na privredu ili druge poslove u okviru seoskog domaćinstva.
One su važne i treba da budu vidljive. One su sposobne da zarađuju jednako kao muškarci i da svojim radom i zaradom doprinose prosperitetu svoje porodice, bio je jedan od zaključaka Njene ekselencije.
Milana Rikanović, šefica kancelarije UN Women Serbia, podsetila nas je da su žene sa sela sposobne da postanu liderke u svojim zajednicama i da imaju ogroman doprinos u očuvanju kulture i tradicije mesta.
- Njihov rad se često ne vidi, ne prepoznaje, ne vrednuje. One su često bez stalnih primanja, statistika pokazuje bez imovine na svoje ime, rade u otežavajućim uslovima, jer naša sela često nemaju razvijenu infrastrukturu, imaju otežan pristup brojnim uslugama i suočavaju se sa brojnim oblicima diskriminacije - još jednom nam je ukazala Milana.
Vesna Baur se u svom govoru dotakla pomoći koju je udruženje "Nadežda Petrović", čija je ona predsednica, ženama ukazalo pre svega u edukaciji, medijskoj i tehnološkoj pismenosti. Da su ta saznanja bila neophodna dokazuje i uspešnost njihovog rada putem digitalnih kanala, koje su koristile ne bi li unapredile već razvijene biznise i izašle na tržište u digitalnom svetu.
- Naše udruženje koje postoji već 14 godina se u svojim počecima više bavilo sopstvenim članicama, vidljivosti i osnaživanju naših članica, ali kroz vreme smo uspele da sebe dovoljno nadogradimo da možemo da pomognemo novim članicama, novim, tek formiranim udruženjima. Naravno, same to ne bismo mogle da uradimo da nemamo kroz vreme podršku, kao što smo i sada imali, sa našom Poverenicom, sa organizacijom UN Women, i u ovom momentu sa ambasodom Norveške u Beogradu - izjavila je Vesna Baur.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Radmila Petrović - šmeker devojka
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
sara
Ako niste pričali da devojčice sa sela imaju jednako pravo na nasleđivanje imovine kao i njihova braća onda niste ništa u radili.
Podelite komentar
BASA
Srećan praznik svim " Ženama i Devojčicama sa Sela " ! Zdrave i Srećne bile ! Živeli !
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Слика Олуја, италијанског мајстора ренесансе, Ђорђонеа, најбоље одсликава мушки и женски принцип живота. А женски принцип је непогрешиво убележен у коду жена са села. Оне су неуморне шваље свег живота. Да је Бог сматрао мушкарце врхунским бићима, дао би њима ту улогу рађања и одржавања континуитета људског рода. Онда би мушкарац родио и Сина Божијег. Али није. Зато сваки принцип има своје место и улогу. А ја као жена са села, живот сматрам врхунским добром. Нарочито што ми Срби верујемо како песник Бранко В Радичевић пева да се рађамо као винова лоза или шљиве па и храст поново на родној груди.
Podelite komentar