Ko je bila Rozalin Karter: Prva dama, koja se borila za mentalno zdravlje i do smrti ostala humanitarista

Rozalin Karter, bivša prva dama SAD-a i humanitarka koja se zalagala za zaštitu mentalnog zdravlja, davala je stalne političke savete svom mužu, bivšem predsedniku Džimiju Karteru. Preminula je u nedelju u svom domu u Džordžiji.

Doživela je velikih 96 godina, a za sobom je ostavila mnoga ostvarenja koja će još dugo podsećati na njene učinke za mentalno zdravlje i humanitarna dela.

- Rozalin je bila moj ravnopravan partner u svemu što sam ikada postigao. Davala mi je mudra uputstva i ohrabrenja kada mi je bilo potrebno. Sve dok je Rozalin bila na svetu, uvek sam znao da me neko voli i podržava - rekao je bivši predsednik Karter.

Rozalin Karter je bila nadaleko cenjena zbog svoje političke oštroumnosti, a naročito su je hvalili za njene izoštrene izborne instinkte, prizemljenost i rad u ime Bele kuće, uključujući i službu izaslanika za Latinsku Ameriku.

Odrastanje i želja da pokojnom ocu ispuni san 

Rozalin je rođena 18. avgusta 1927. godine u Džordžiji, kao najstarija od četvoro dece. Njen otac, Vilburn Edgar Smit, bio je automehaničar, vozač autobusa i poljoprivrednik, dok je majka Francis Altija bila učiteljica, krojačica i radnica u pošti. Dakle, imala je od koga da nauči da je marljivost veoma bitan faktor u svakom segmentu života.

Odrastala je u porodici koja se borila za finansijski opstanak, ali kako je jednom govorila, samo je ona od dece bila svesna toga, jer ni drugi u njihovom okruženju nisu imali mnogo para, pa se tako nisu nešto posebno isticali po finansijskim problemima. Kao jedina devojčica njenih godina u komšiluku, Rozalin je vreme provodila igrajući se sa dečacima, gde je otkrila užitak u skiciranju građevina i aviona, te se nadala karijeri arhitekte.

Navela je da joj se detinjstvo završilo u 13. godini, kada joj je otac preminuo od leukemije. Tada je počela da deli poslove sa majkom, kako bi nadoknadili i finansijsku prazninu, a ujedno je i odgajala braću i sestru. Celog života je bila zahvalna majci, govoreći da svoju nezavisnost pripisuje njoj i da ju je ona naučila da može da postigne sve što poželi.

Mladić u uniformi bio je čovek sa kojim je kasnije stvarala istoriju

U školi je bila prava vrednica, naročito kako bi ispunila san pokojnog oca - da završi studije. Uspešno je upisala fakultet, koji je završila 1946. godine. Samo godinu dana pre diplomiranja, pažnju joj je privukao mladić u uniformi, po imenu Džimi Karter.

Kada su se zajedno vozili kući, Džimi ju je poljubio i to je, kako je ona opisala, prvi put da je dozvolila da je neko poljubi na prvom sastanku. Njihova ljubav je cvetala i jačala neverovatnom brzinom, kada je već u februaru 1946. godine pristala da se uda za Džimija, kom se smešila visoka državna pozicija. Zakazali su tajno venčanje u julu, a mlada Rozalin je priznala mami da želi da prekine dalje školovanje i uda se za Džimija, kako piše "Wikipedia.org".

Već sledeće godine nakon venčanja, dočekali su prvo od četvoro dece.

Prva dama i borac za mentalno zdravlje

Nakon što je pomogla svom mužu da osvoji mesto guvernera Džordžije 1970. godine, Rozalin je odlučila da usmeri svoju pažnju uglavnom na oblast mentalnog zdravlja, kada je bila prva dama te države.

Imenovana je u Guvernerovu komisiju za unapređenje usluga za mentalno i emocionalno hendikepirane osobe. Mnoge preporuke Komisije su odobrene i postale zakon. U avgustu 1971. Rozalin je učestvovala u obilasku ustanova za mentalno zdravlje širom Džordžije. Ona je opisala svoje napore u ime dece sa mentalnim poteškoćama kao svoje najponosnije dostignuće kao prva dama Džordžije.

Takođe je služila kao volonter u regionalnoj bolnici Džordžije i četiri godine je bila počasni predsedavajući Specijalne olimpijade Džordžije.

Njen rad na rešavanju društvenih pitanja učinio ju je "praktično poštovanom u profesionalnim zdravstvenim krugovima". Njene aktivnosti su uključivale zabavljanje čak 750 ljudi nedeljno na večeri u Guvernerovoj vili. Karter je jednom tvrdio da je podržao amandman o jednakim pravima dok se njegova žena protivila toj meri, a prva dama se privatno suočila sa njim nakon što je čula vesti o tužbi. Karter se ispravio tako što je kasnije objavio novinarima: "Mislio sam da znam šta Rozalin misli, ali sam pogrešio".

Ubrzo, 1977. godine, Džimi Karter je proglašen za predsednika SAD-a, te je ruku pod ruku prošetao paradom u njegovu čast, sa svojom dragom Rozalin.

Karterovi su zadobili divljenje za svoje humanitarne projekte nakon što su napustili Belu kuću. Oni su bili usko povezani sa Habitatom za čovečanstvo, koje je dobrotvorna organizacija smatrala neumornim zagovornicima, aktivnim prikupljanjem sredstava i nekim od najboljih praktičnih građevinskih volontera u Americi.

Od ove dame se uz dirljive reči oprostio i njen sin Čip.

- Osim što je bila majka puna ljubavi i izvanredna prva dama, moja majka je sama po sebi bila veliki humanitarac. Njen život u službi i saosećanju bio je primer za sve Amerikance. Ona će mnogo nedostajati, ne samo našoj porodici već i mnogim ljudima koji danas imaju bolju zaštitu mentalnog zdravlja i pristup resursima za negu - govorio je, prenosi "TheGuardian.com".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.