Zavetne sveće kneginje Milice: 527 godina su čekale da budu upaljene u Visokim Dečanima

Mnogo je izazova čekalo one koji su preživeli Kosovsku bitku 1389. godine, a oni koji će se uhvatiti u koštac sa najtežim biće kneginja Milica Hrebeljanović i njen još uvek maloletan sin Stefan Lazarević, naslednik oca, kneza Lazara.

Prvo što je Milica Hrebljanović nakon bitke uradila jeste potez vredan divljenja ne samo na ljudskom i hrišćanskom, nego i na diplomatskom nivou.

Kako objašnjava istoričarka Dijana Vasiljević za Ona.rs, kneginja je sa udovicama vitezova čiji su muževi i bliska rodbina poginuli u bici, prvo otišla na Kosovo polje i njihove posmrtne ostatke dopremila do manastira Ljubostinja, zadužbinu kneginje Milice, gde će ih u okolini i u porti manastira sahraniti.

- Udovice će se tom prilikom zamonašiti, kako ne bi pale u ruke turskoj vlasteli i bile odvedene u harem. Sama kneginja će kao monahinja poneti ime Jevgenija a uz nju će na svim njenim putovanjima verno pratiti monahinja Jefimija, udovica despota Uglješe Mrnjavčevica, koji je poginuo u bici na Marici 1371. godine. Monahinja Jefimija (Jelena Mrnjavčević) će tada, na poziv kneza Lazara doći da živi kod njih na dvoru i ostati uz kneginju Milicu do samog kraja života. Pamtimo je po čuvenom tekstu na pokrovu koji je izvezla zlatovezom za mošti kneza Lazara pod nazivom "Pohvala knezu Lazaru"  - uvodi u priču istoričarka.

Kako je već poznato, njih dve će narednih godina putovati u razne diplomatske misije, kako bi pomogle mladom despotu Stefanu u izgradnji nove države, koja je, iako je bila u vazalnom odnosu, imala ogromnu samostalnost.

Na jednom od takvih putovanja 1397. godine, na kojem će biti sa sinovima Stefanom i Vukom, obići će Kosovo, kako bi se uverile u kakvom se stanju nalaze gradovi i manastiri nakon Kosovske bitke. Tamo zatiču prilično sumornu sliku uništenih i opustošenih mesta, a posebno će im teško pasti stanje u manastiru Visoki Dečani, čije je monaštvo bilo desetkovano, a veličanstveni manastir, razrušen i opljačkan.

Kneginja Milica je kao jedna od naslednika loze Nemanjića, negovala poseban odnos prema zadužbinama svoje dinastije, tako da će prilikom ove posete, zajedno sa sinom Stefanom, bogato darovati Visoke Dečane, kako bi se oni što pre obnovili i povratili stari sjaj koji su imali.

- Od oružja poginulih na Kosovu polju, Milica daje da se izrade polijeleji za manastir, a tom prilikom će i naručiti da se izliju dve zavetne sveće visine po dva metra. Ovim činom ona je zavetovala bratstvo manastira da ih čuva i upali onda kada Kosovo ponovo bude oslobođeno. Zavetne sveće je namenila knezu Lazaru, vitezovima i svima koji su pali u boju na Kosovu - podseća Vasiljevićeva.

Vekovima je bratstvo manastira čuvalo ove sveće i čekalo kada će one biti upaljene. I dočekali su taj trenutak tek u XX veku, 527. godina kasnije.

- Na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1924. godine, u Visoke Dečane dolazi kralj Aleksandar sa kraljicom Marijom i oficirima i tom prilikom će dobiti tu čast da zajedno sa oficirima koji su se borili u Balkanskim ratovima i Velikom ratu, upale zavetne sveće kneginje Milice - pripoveda istoričarka.

U Spomenici koja se čuva u arhivi manastira a koju su potpisali kralj Aleksandar Karađorđević i oficiri stoji: „Oficiri Kraljeve Garde učesnici paljenja svijeća zavetovanih od Carice Milice, osvetniku Kosova, koje je zapalilo Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandar I Karađorđević 15/28 avgusta 1924 godine."

Sveće su upaljene za pokoj duša starih ratnika Kosovskog boja.

Danas zavetne sveće možete videti u trpezariji manastira Visoki Dečani, kako stoje u drvenom ramu, napravljenom specijalno za njih. Pored njih sa obe strane nalaze se fotografije kralja Aleksandra i kraljice Marije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.