One su bile pionirke: Kraljice boemije koje su se upuštale u neobavezne odnose, pile rakiju i slikale se gole

Bile su to burne '20-te, kada su prava ženskih prava bila u porastu, a grupa raznorodnih žena vladala londonskim Vest Endom. One su ostale poznate kao "kraljice boemije", čiji je moral kod bio - ostani verna sebi, bori se za svoja prava i slobodu da živiš onako kako želiš.

Među njima bile su i tadašnje "kraljica klubova" Kejt Mejrik, potom "Žena Tigar" koja je razbijala tabue Beti Mej, zatim "originalna Čelsi devojka" Viva King i revolucionarna umetnica Nina Hamnet. Grupa fatalnih žena koje su utrle put nezavisnim ženama budućnosti.

Prema pisanju "Mirrora", sada je objavljena knjiga njihovih neobjavljenih intervjua i memoara, koja približava njihov egzotičan i opojni svet sa početka prošlog veka, koji je takođe bio preplavljen tugom i očajem.

Umetnica Nina Hamnet 

Nina je oduvek bila buntovnica. Kada je njen otac odbio da joj plati školarinu za umetničku školu, ona se vratila iz Pariza i prihvatila najneženskiji posao organizovanja modela za čas crtanja života. Preselila se u londonsku kvart Ficroj kako bi bila blizu vodećih zvezda prestoničkog sveta umetnosti.

U međuvremenu je pozirala gola - a takođe je slikala gole muškarce, koji bi joj uzvratili uslugu. Malo je reći da tada nije bilo prihvatljivo da umetnica izlaže muške aktove i nijedna ugledna galerija ih ne bi prikazala. Tako je Nina radila u Friovoj Omega radionici na Trgu Ficroj, farbajući i ukrašavajući loš nameštaj nekoliko dana u nedelji kako bi sastavila kraj s krajem.

Centar ove boemske zajednice bila je kafana Ficroj. Svi su prepoznavali Ficroj kao čuveno utočište umetnika i pisaca, gde su svakodnevno bili viđani ljudi poput kraljica boemije Nine i njenog prijatelja, slikara Augustusa Džona, kako drže "abrove" i ispijaju duple rakije sa manekenkom Beti Mej.

Ali iako su oboje bili izrazito promiskuitetni,  Nina je postala žrtva vekovnog problema jednog pravila za muškarce, drugog za žene. Njegovo držanje se smatralo dopuštenim, njeno - malo više od prostitucije.

- Muškarci su mogli da krše društvene protokole, da imaju odnose van braka i da žive raskalašnim načinom života, ali žene nisu imale zakonska prava da se ponašaju nezavisno. Čak se i Ninin ljubavnik, Rodžer Fraj, požalio na njen promiskuitet: "Ti si najfascinantnije, najuzbudljivije, najzanimljivije, neuhvatljivo, hirovito, impulsivno, prelepo, ogorčeno stvorenje na svetu." - prenosi autor knjige Daren Kofild.

Model Beti Mej

Modeli umetnika bili su pop zvezde tog vremena. Sa mešavinom ekstremne privlačnosti i slobodnog načina života, jednostavno su zaokupljivali maštu ljudi.

A Beti Mej je bila jedna od najavangardnijih. Odrasla je u sirotinjskoj četvrti East Enda sa svojom mamom i spavala je na krpama pre nego što je poslata da živi sa ocem u bordelu.

- Bila je tako lepa i divlja, rokenrol figura svog vremena, koja je pobegla od kuće da bi išla po klubovima. Njen život inspirisao je roman Dejvida Garneta, "Dope Darling: Priča o kokainu" - prenosi autor: - Nijedna zabava nije bila potpuna bez Beti - bilo da se radi o plesu, kockanju ili tajnoj doping orgiji, ona i njena ovisnost o kokainu su bili tu.

Gazdarica kafane Ficroj, Seli Fajber, priseća se: "Beti je dobila nadimak "Žena Tigar", zbog njenog temperamenta divlje mačke. Bila je sićušna, ali je njen anđeoski izgled pobijao njenu nasilnu prirodu. Te zelene oči su mogle da sijaju divljom žestinom i jadom žrtvi njenog gneva. Oblačila se kao ciganka i oduševljavala se time da šokira ljude."

Jedan od njenih zanesenjaka bio je mladi diplomac sa Oksforda Raul Lavdej, za koga se Beti i udala. On je tragično umro u bizarnim okolnostima nakon što je bio upućen u okultizam. "Interesovanje za okultizam bio je još jedan sastojak začinjenog boemskog ficrovijskog gulaša", prenela je Fajber.

Studnet Viva King

Viva King je bila Ninina štićenica. Delili su isti odvažni duh i postalie su prijateljice.

I Viva je bila student umetnosti, a za one boemske žene koje nisu htele da gladuju sa svojom umetnošću, druga i prilično manje rizična uloga bila je uloga hostese u salonu - mesto društvenog prostora gde su umetnici i intelektualci mogli da se sretnu.

Kada je Viva otvorila svoj salon, žene su upravo dobile pravo glasa, ali društvene slobode za koje su izborile sufražetkinje još nisu bile usklađene sa jednakošću u umetnosti. Ni izbegavanje braka nije rešio problem, jer se od neudatih žena očekivalo da se posvete roditeljima i postanu „stare tetke“.

Čak su i okoreli hedonisti poput Vive imali noćne more o starenju i usamljenosti.

Jednom je napisala: „Odjednom bih sela u krevetu pomislivši: „Imam 31 godinu. Onda će biti 32. Zatim 33. Nisam udata, a kakve šanse imam sada? Kakva je moja budućnost? Ležala bih budna, uplašena svoje situacije."

Njen strah je ublažen kada je upoznala "potvrđenog neženja" Vilija Kinga za kog se i udala.

- Imali su nekonvencionalan brak. Voleli su da se nadmeću jedno sa drugim oko mladića u njenom salonu i oboje bi sa njima opštili. Jedan prijatelj je primetio da Viva nije bila „toliko žena koliko kraljica zarobljena u ženskom telu“ i a reči "da ste prijatelj gospođe King“ postalo je šifra za - homoseksualca - prenosi autor Daren Kofild.

Kraljica noćnog kluba Kejt Mejrik

Sa dolaskom filmske industrije, Soho je počeo da raste i pojavili su se prvi noćni klubovi gde su muškarci i žene mogli da se druže uz modernu muziku i plesove. Kraljica noćnih klubova tada je postala Kejt Mejrik, koja je bila vlasnica "43" u ulici Džerard. Ona je bila kapetan svog broda i nikakve gluposti nije dozvoljavala da se dešavaju u njenom klubu.

Njena izreka je bila: „Zabava je zabava, ali vulgarnost je vulgarnost“ i izbacila bi svakoga ko bi prešao granicu. Međutim, kokain je uvek mogao lako da se nabavi u njenom klubu, zbog čega je policija često upadala u njega.

Kejt, koja je odslužila pet zatvorskih kazni, jednom je rekla: "Nije bilo ni najmanjeg znaka panike kada bi bila racija. Devojke su se ugledale na muškarce, i ostale bi savršeno hladne tada. Postoje samo dve vrste ljudi kada je racija u londonskom noćnom klubu u toku - veoma mudri i veoma glupi."

Kejt je sebe prvo videla kao poslovnu ženu, a zatim kao majku osmoro dece o kojima je morala da brine.

Selin je pričala: "Postala je poznata kao kraljica noćnih klubova. Takođe je vodila klub "Kit Kat" i "Silver Slipper", koji je decenijama pre diskoteka imao osvetljeni stakleni plesni podijum."

Salon Elinor Belingam

Nakon rata, sa bombardovanjem Londona i rušenjem Ficrovija, boemska kultura grada preselila se u Čelsi, koji je tada bio jeftin i van utabanih staza.Ali Elinor Belingam Smit je sve to promenila kada je otvorila svoj salon. Više od deset godina gradila je svoj atelje i svaki put kada bi prodala sliku kupila bi nešto novo da ga ukrasi. Njen salon postao utočište za one poput Lusijana Frojda i Frensisa Bekona.

Jednom prilikom njen muž je izabran da naslika kraljevu ćerku, princezu Elizabetu.

- Elinor je se spremala da u svom boemskom prebivalištu primi kraljevsku porodicu i morala je da odluči koji će jedan od njena dva toaleta da označi kao 'kraljevski'. Kupila je servis za čaj koji ne bi bio uvredljiv za kraljevski senzibilitet i zaposlila je čitavu "šaradu", - piše Daren.

I Elinorin sin Džon Mojnihan se priseća tog dana.

- Dolazak članova kraljevske porodice trebalo je da bude sasvim normalan, poput dolaska mlekara po račun ili Jehovinog svedoka u prolazu. Prvog jutra stigla je kraljica, mašući desnom rukom nikome posebno, jer nije bilo nikoga da ih pozdravi. Moj otac je stajao s poštovanjem na vrhu stepenica ostavljajući Elinor da dočeka svitu uključujući i Njeno Kraljevsko Visočanstvo princezu Elizabetu. Tako tipično za nju, u maniru Kraljice boemije - ispričao je njen sin.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.