Ona je uskliknula “No pasaran!”: Španska revolucionarka koja je volela Staljina i kritikovala Tita

Njene jednostavne, ali moćne dve reči, izgovorene u predveče španskog građanskog rata  - "No pasaran!" - decenijama inspirišu ljude da o njima pišu pesme, priče, kolumne i knjige. One su bile i i ostale simbol borbe protiv fašizma i levičarske retorike, ali njihov tvorac - žena koja ih je prvi put izgovorila i stvorila istoriju, retko se pomine.

Ona je španska aktivistkinja Dolores Ibaruri Gomez, poznatija jednostavno kao "La Pasionarij"a, koja je na današnji dan (12. novembra) 1989. godine preminula u dubokoj starosti. Dolores je bila je španski politički vođa,  generalni sekretar Komunističke partije Španije (1944—1960), predsednik Komunističke partije (1960—1979) i član Kortesa 1936. i Španskog parlamentarnog kongresa 1977—1979.

Ova ujedno skromna i moćna žena rođena je u siromašnoj rudarskoj porodici u gradu Galarta u Baskiji. Bila je osmo od devetoro dece, i porasla je sa željom da postane učiteljica. Ali nije bilo novca za njeno školovanje, tako da je od najmlađih dana naučila šta je neimština i učestvovala u socijalnoj borbi.

Tokom 1916. godine udala se za rudara i političkog aktivistuHulijana Ruiza sa kojim je dobila šestoro dece. A kako ih život nije mazio, tako su četvoro dete izubili pre njegovog punoletstva i to pre svega zbog loših uslova života. Nedaće su se nizale, pa joj je tako muž uhapšen nakon što je učestvovao u generalnom štrajku 1917. godine, što je dodatno pogoršalo njihove uslove života. Za to vreme Dolores se nije prepuštala i proučavala je dela Karla Marksa, odlučno pristupila je Komunističkoj partiji i počela da piše članke u rudarskim novinama pod pseudonimom "La Pasionarija".

Veoma brzo je izabrana u Zemaljski komitet Baskijske komunističke partije tokom 1920. godine. Tokom dvadesetih je postala veoma poznata i poštovana, da bi 1930. bila izabrana za člana Centralnog komiteta Španske komunističke partije.

Zbog nove funkcije prešla je u Madrid 1931. gde je bila urednik levičarskog lista "Mundo obrero", gde se zdušno borila za ženska prava. Uskoro je izabrana i u Politički biro Centralnog komiteta, što joj je uglavnom donelo to da više puta bude hapšena i osuđivana, zbog svog političkog rada. Međutim njen dar, pisana reč i zapažena elokvencija doveli su je na mesto glasnogovornika Komunističke partije Španije, pa je tako poslata i da bude delegat u Komunističkoj Internacionali (Kominterni) u Moskvi 1933.

Takođe je bila izabrana u Španski poslanički kongres 1936. godine, a ona se sama zalagala i posebno angažovala na poboljšanju uslova stanovanja i rada, pre svega zdravstvene zaštite.

U predvečerje Španskog građanskog rata borila se za Republiku i za vreme bitke za Madrid, lansirala slogan "Neće proći!" (¡No pasarán!). Njen govor protiv fašizma odjeknuo je i imao neverovatan efekat - naročito među ženama.

Dolores je radila i u raznim komitetima za prikupljanje pomoći za republikance između ostalih i sa Palmirom Toljatijem. Međutim, Španski građanski rat se završio pobedom fašista i Madrid je 1939. godine okupiran. Revolucionarka je bila primorana da prebegne u Sovjetski Savez gde je nastavila svoju političku aktivnost.

Život ni tamo nije bio lak, pa se tako njen jedini sin Ruben pridružio Crvenoj armiji i nestao tokom borbi za Staljingrad 1942. godine.

Dve godine kasnije, u maju 1944. postala je generalni sekretar španske komunističke partije i tu poziciju je držala sve do 1960. kada je postala predsednik komunističke partije. Na ovoj poziciji je do zadnjeg daha. Tokom života postala je i počasni je doktor univerziteta u Moskvi, a odlikovana je Lenjinovom nagradom za mir (1964) kao i ordenom Lenjina (1965). Doživela je da odštampa autobiografiju „No pasaran“  1966. godine.

Voljenu Španiju ponovo je videla je 1975. godine posle smrti Fransiska Franka, a već na prvim demokratskim izborima izabrana je u Kortes (parlament) — juna 1977. Kao visoki intelektualac, bila je jedna od osnivača evrokomunizma, pošto je španska komunistička partija prva, od zapadnih partija iz svog programa izbrisala lenjinizam, čime je zapravo i napravljen ideološki raskid sa Sovjetima.

Pored vatrenih govora i učešća u ratu, ova revolucionarka ostaće upamćena i kao i verna Staljinova sledbenica. Kontraverza koja prati njen život je u tome što istoričari tvrde da je često menjala mišljenja i stavove, pa su joj tako na meti kritike bili Josip Broz Tito i jugoslovenski komunisti, ali se kasnije pokajala i izvinila.

- Ibaruri će ostati zapamćena u istoriografiji kao osoba izuzetno turbulentne biografije- objasnio je Dimitrije Matić, istraživač saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije za BBC na srpskom: -  Simbol njene ideološke evolucije su i njena dva mandata kao poslanice u španskom parlamentu (1936. i onda tek 1977), tokom kojih se zalagala za potpuno različite politike.

Dolores je umrla je u Madridu u 94 godini. Dodeljen joj je Orden jugoslovenske zvezde, a čuvena jugoslovenska književnica Nada Marinković objavila je 1980. godinu romansiranu biografiju ove heroine u romanu La pasionaria.

(Ona.rs / Vikipedija)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.