Ko je bila Ljiljana Žikić? Mama šestoro dece, mis Jugoslavije i heroina koja se borila u srpskoj vojsci

Ljiljana Žikić Karađorđević bila je srpska heroina, inženjerka organizacionih nauka, pesnikinja, glumica i mis Jugoslavije. Rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu kao jedno od troje dece Živka Đogovića i Milice Žikić. Nakon razvoda roditelja, sa majkom i sestrom preselila se u selo Žabare kod Topole, gde je uzela majčino prezime Žikić i dodala prezime svoje rano preminule babe, Manojlović.

U mladosti je pohađala muzičku i baletsku školu, glumila u pozorištu "Joakim Vujić" u Kragujevcu, a kasnije je diplomirala na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, gde te stekla zvanje inženjera organizacionih nauka. Ljiljana je 1978. godine osvojila titulu Mis Srbije, a potom i Mis Jugoslavije, što ju je učinilo poznatom širom zemlje.

Pored manekenstva, bavila se glumom i odigrala nekoliko epizodnih uloga u filmovima i serijama kao što su "Nije nego", "Tigar", "Balkan ekspres" i "Grlom u jagode". Ljubav prema poeziji rezultirala je objavljivanjem njene prve zbirke pesama pod nazivom "Tebi".

Tokom NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, Ljiljana se dobrovoljno prijavila u Vojsku Jugoslavije i postala pripadnica 125. motorizovane brigade. Poginula je 1. aprila 1999. godine u selu Ljubenić kod Peći, u 42. godini života, upavši u zasedu albanskih snaga. Posmrtno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Ljiljana je ostavila šestoro dece, a njena ćerka Dina Galorini je u intervjuu za "Blic" podelila sećanja na majku, ističući njenu hrabrost i patriotizam. Dina je naglasila da, iako je bila mala kada je izgubila majku, danas sve više razume njene postupke i oseća ponos zbog njene žrtve.

"Iako sam bila mala, toga se odlično sećam. Ujak iz Australije i tetka iz Kanade rekli su mi da mama više nije živa, ali ja to tada nisam sasvim razumela. Sećam se da sam plakala, ali me je prošlo... Mislila sam da ću je videti ponovo za mesec dana," priseća se Dina.

Bolnu realnost spoznala je tek kada ih je ujak odveo na groblje.

"Kada smo moj brat Alberto i ja ugledali mamin spomenik, tada mi je bilo zaista teško. Od tog trenutka stalno sam čuvala njenu sliku uz sebe, a noću je držala ispod jastuka. Bilo mi je teško kroz osnovnu i srednju školu. Kasnije sam i ja postala majka, i svaki put kada moj sin kaže 'mama', setim se svoje majke. Što sam starija, to mi daje veću motivaciju. Sada završavam master studije, nekako idem njenim stopama. Borim se, ne želim da me ljudi žale."

Dina je jedina od Ljiljanine dece koja živi u Srbiji. Seća se da je njena majka pre odlaska na Kosovo poverila nju i njenog brata prijateljici, kojoj je čak ostavila novac za njihovo staranje.

"Ta žena je nestala s parama i do danas ne znam gde je. Otac nije želeo da prihvati mene i Alberta, bili smo mu višak. Poveo je sa sobom u Švedsku naša dva brata, a nas se odrekao. Nikada nismo bili u domu za nezbrinutu decu, jer kada je mama poginula, Centar za socijalni rad nas je privremeno zbrinuo. U tom trenutku pojavila se 'tetka' Ljilja, kao da ju je mama poslala. Ona je želela da usvoji dve devojčice, ali kada su joj u centru rekli našu priču i objasnili da smo brat i sestra, odlučila je da nas primi. Istog dana smo otišli s njom u Barajevo. Ta žena, Ljiljana, nas je zaista volela i vaspitala bolje nego što mnoge majke vaspitavaju svoju decu. Imala je i dvoje svoje dece, starijih od nas, ali moje detinjstvo uz nju pamtim kao prelepo. Srećna sam i ponosna što me je baš ona odgajila. Jedna mi je majka otišla, ali druga je došla. Kada smo bili mali, redovno nas je vodila kod mame na groblje... Kasnije, kad god bih imala neki veliki problem, odlazila bih sama. Tamo sam imala osećaj kao da sedim njoj u krilu."

Dina o majci saznaje i kroz njen dnevnik, koji je godinama kasnije došao u njene ruke.

"Kako sam odrastala, sve sam više otkrivala o njoj. Moj ujak je sačuvao mnogo njenih stvari i kada sam porasla, davao mi ih je malo po malo. Tek kada sam postala odrasla žena, shvatila sam koliko sam ponosna na nju. Osim što ličimo fizički, osećam da smo slične i psihički. Pisala je poeziju, ali i dnevnik, i danas se pronalazim u mnogo čemu kroz šta je ona prolazila. Tek sada u potpunosti razumem zašto je otišla na Kosovo. Bila je veliki patriota, obilazila je manastire i crkve, i u Srbiji i u Kanadi, davala donacije. U Torontu je ljudi i danas pamte, čak je jedan čovek tamo napisao knjigu o njoj.

U svom dnevniku predosetila je bombardovanje, što me je zaintrigiralo. Jednostavno je osećala potrebu da ode tamo. Možda bih i ja isto uradila... I ja imam dete koje najviše volim, ali kako godine prolaze, osećam da geni sve više utiču na mene. I ja razmišljam slično."

Ljiljanina pesma "Braniću Srbiju i kad budem mrtva", objavljena 26. aprila 1999. godine u listu "Svet", postala je njeno oproštajno pismo, simbolizujući njenu nepokolebljivu odanost otadžbini.

Braniću Srbiju i kad budem mrtva

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k’o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati

ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće

gde vazduha ima i gde nema, tamo

za sve ću biti i za šta se ne zna

i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni

tuđin i lopov da stalno plaši

jer Srbin ne može da se zove robom

Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.

Moje će ruke hleb svakom da nude,

al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,

zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati,

ni grob mi neće reći da me nema!

Ljiljana Žikić Karađorđević ostaje upamćena kao žena koja je svojim životom i delom ispisala stranice novije srpske istorije, ostavljajući neizbrisiv trag u sećanju svog naroda.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.