Kako je Kristijan Dior pokušao da oslobodi svoju sestru od Gestapoa? Moćna priča o borbi za čast i slobodu

Hrabra i drugačija, rođena sa povlasticama, a potom išibana snažnim vetrom sudbine, Ginet Dior, poznatija kao Ketrin, bila je borac i član francuskog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata.

Žena koja je uz mađioničara mode svog brata, Kristijana Diora, mogla da bude na čelu vanvremenske kuće, a ako to poželi da uživa slobodu i čari Pariza, grada koji je u to vreme važio za prestonicu pesme, ljubavi i strasti, ipak je odabrala put borbe za istinu i čast - kreirajući ime za sebe, stvarajući sopstveni amanet.

Njen trag u vremenu ne počiva na rodbinskoj vezi, već sopstvenim postignućima.

Uključena u francusko-poljsku obaveštajnu jedinicu " F2"od novembra 1941. godine, uhapšena je u Parizu u julu 1944., od strane Gestapoa, zatim mučena i deportovana u ženski koncentracioni logor Ravensbrik.

Diorova je bila primorana da radi u vojnom zatvoru Torgau i na kraju u fabrici blizu Lajpciga.

Nakon puštanja na slobodu u aprilu 1945., odlikovana je sa nekoliko medalja časti za svoja dela u pokretu otpora, među kojima su najznačajnije Kraljeva medalja za hrabrost u cilju slobode i Legija časti.

Borba kroz i za život

Nakon bankrota porodičnog posla - Diorovih fabrika, tokom finansijskog kraha 1929., i smrti njene majke 1931. godine, porodica se nastanila 1932., u Provansi.

Ketrin je pomogala u opstanku uzgajanjem boranije i graška.

U novembru 1941. upoznala je osnivača pokreta i zaljubila se u njega, uprkos njegovom bračnom statusu i troje dece.

Koristila je Kristijanov stan u Parizu, kako bi organizovala podzemne sastanke Otpora. Hrabra Ketrin je bila zadužena za prenošenje tajnih izveštaja u London.

Dana 6. jula 1944, Diorova je uhapšena zajedno sa još 26 osoba iz grupe, a potom mučena od strane Gestapoa.

Kristijan je pokušao da traži njeno oslobađanje preko nacističkih kontakata koje je uspostavio u svom poslu i uz pomoć prijatelja, švedskog generalnog konzula Raula Nordlinga.

Nordling je 18. avgusta uspeo da ubedi naciste da Ketrin stave pod zaštitu švedske države, ali je ona već bila deportovana ka ženskom koncentracionom logoru Ravensbrik.

Kasnije je prebačena u vojni zatvor Torgau i raspoređena u ženski „Anton Kommando” da radi na proizvodnji eksploziva u napuštenom rudniku kalijuma.

Zatim je radila u Abberodeu, jednom od satelitskih logora koncentracionog logora Buchenvald, i u fabrici avijacije u Lajpcig-Markkleebergu, koju je na kraju zauzela američka vojska 19. aprila 1945.

Oslobođena je u blizini Drezdena tokom istog meseca i vraćena u Pariz 28. maja 1945.

Kada je stigla, bila je toliko malaksala da je njen brat Kristijan nije prepoznao, previše bolesna da bi pojela večeru koju je pripremio da proslavi njen povratak.

Godine 1952. svedočila je na suđenju protiv 14 ljudi odgovornih za kancelariju Gestapoa u Parizu.

Nakon medalja - cveće

Posle rata, Diorova je postala predstavnica rezanog cveća (mandataire en fleurs coupees).

Tokom 12 godina, trgovala je cvećem sa juga Francuske i francuskih kolonija.  Zatim se preselila u Kalijan, u Provansi, gde je kupila farmu ruža za proizvodnju mirisa, koju je nastavila da koristi do svoje smrti.

Miris Miss Dior, predstavljen 12. februara 1947. tokom prve modne revije kompanije, nazvan je po njoj.

U oktobru 1963. javno se ogradila od svoje nećakinje Fransoaz Dior, nakon njenog venčanja sa britanskim neonacističkim vođom Kolinom Džordanom.

Nastavila je da čuva nasleđe svog brata do njegove smrti. Ketrin Dior je umrla 17. juna 2008. u Kalijanu u 90. godini. Sahranjena je u blizini svog brata Kristijana.

(Ona.rs/Wikipedia)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.