Dr Ana Gligić: Žena koja je uništila variolu veru, a SZO se bojala da li će je ikada ponovo aktivirati

Dr Ana Gligić, šefica laboratorije Instituta „Torlak“ i jedna od najistaknutijih virusološkinja 20. veka, preminula je danas, u svojoj 91. godini, u Beogradu. Zasigurno, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji medicine, a posebno u borbi protiv variole vere. Njeno ime je neraskidivo povezano sa velikim uspehom države u suzbijanju epidemije variole vere 1972. godine, kada je, uz veliku stručnost i hrabrost, uspela da izoluje virus i organizuje vakcinaciju koja je sprečila širenje jedne od najopasnijih bolesti.

Početak epidemije i prvi signali

U decembru 1972. godine, Jugoslaviju je pogodila ozbiljna epidemija velikih boginja. Virus je u zemlju uneo Ibrahim Hoti, koji se vratio sa hodočašća u Meki, a bolest se brzo širila, pogađajući Kosovo i Metohiju, ali i druge delove zemlje. Dr Ana Gligić, koja je u to vreme bila šefica Referentne nacionalne laboratorije u Institutu „Torlak“, bila je prva koja je prepoznala ozbiljnost situacije. Iako su postojale četiri lažne uzbune pre samog izbijanja epidemije, ovog puta je virus bio stvarna pretnja, i dr Gligić je bila spremna na akciju.

Izolacija virusa i ključni trenuci

Jedan od najvećih trenutaka u borbi protiv variole vere bio je kada je 15. marta 1972. godine dr Gligić uspela da izoluje virus variole vere u laboratoriji Instituta „Torlak“. Ovaj izuzetan naučni uspeh omogućio je ne samo bolje razumevanje same bolesti, već i razvoj efikasnih metoda za njeno suzbijanje. Dr Gligić i njen tim odmah su započeli istraživanje uzoraka i sproveli potrebne epidemiološke mere, a na temelju njihovih otkrića, brzo su preduzete odgovarajuće zdravstvene zaštite.

Masovna vakcinacija i borba za zdravlje nacije

Kao ključni deo strategije, dr Gligić je organizovala masovnu vakcinaciju koja je trajala samo osam do deset dana. Tokom ovog perioda, vakcinisano je više od 18 miliona ljudi. Takva brzina i opsežnost vakcinacije bila je presudna u zaustavljanju širenja virusa. Dr Gligić je istakla da je ovaj poduhvat bio rezultat savršenog organizovanja i velike odgovornosti, a vakcinacija je bila ključ za prevenciju i kontrolu bolesti.

Suočavanje sa posledicama i uspešno suzbijanje epidemije

S obzirom na prirodu bolesti, bilo je nužno brzo reagovati, prepoznati sve kontakte zaraženih i stavljati ih pod nadzor. Dr Gligić je kao lider tima bila odgovorna za sprovođenje tih mera, uključujući otvaranje karantina, u kojima je bilo smešteno oko 2.500 ljudi. Na kraju, virus je bio suzbijen, ali to nije bio kraj njenog angažmana. Dr Gligić je lično uništila i zakopala materijal sa virusom variole vere, prema strogim smernicama Svetske zdravstvene organizacije, čime je sprečila bilo kakvu mogućnost ponovnog izbijanja epidemije.

Svetsko priznanje

Za svoj rad u suzbijanju epidemije variole vere, dr Gligić i njen tim dobili su priznanje Svetske zdravstvene organizacije. Te je Jugoslavija postala uzor drugim zemljama u načinu kako se nositi sa takvim izazovima. Dr Gligić je sa ponosom isticala da je zemlja bila potpuno spremna za ovu vrstu krize, jer su postojale prethodne najave o mogućim virusnim epidemijama usled porasta međunarodnog saobraćaja.

Uloga u savremenim pandemijama

Njena stručnost nije stala u 1972. godini. Dr Ana Gligić je tokom svoje karijere radila na otkrivanju i istraživanju drugih smrtonosnih virusa, kao što su virus Marburg i mišja groznica. Njena sposobnost da se bori protiv najopasnijih patogena, uz očuvanje sigurnosti svojih saradnika, postavila je visoke standarde u naučnom svetu. Dr Gligić je bila među pionirima u laboratorijama koje se bave istraživanjima smrtonosnih virusa, a njeno ime je postalo sinonim za sigurnost i stručnost u ovoj oblasti.

Vakcinacija i edukacija, savet za buduće generacije

Iako je penzionisana, dr Gligić je tokom pandemije COVID-19 ponovo aktivno delovala, naglašavajući važnost vakcinacije kao ključne mere u borbi protiv globalnih zdravstvenih prijetnji. Ona je često upozoravala na značaj edukacije javnosti o vakcinama, smatrajući da je nedostatak informacija i poverenja u nove vakcine bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg su neki ljudi odbijali da se vakcinišu. Njene reči o važnosti vakcinacije, kao i o naučnom napretku u oblasti vakcina, i danas ostaju relevantne i inspirativne.

Doktorka Gligić o polemikama oko porekla koronavirusa

Dr Ana Gligić se, u intervjuu za „Nedeljnik“, oštro protivila polemikama koje su se vodile o poreklu koronavirusa, posebno onima koje se odnose na mogućnost veštačkog nastanka virusa. „Zgražavam se takvih polemika i meni su, kao virologu, veoma daleke. Postoje različite mogućnosti, postoje takozvani ‘usamljeni vukovi’, ljudi zlih namera, koji žele da se dokopaju virusa i sa njima ucenjuju države i vlade. Virusi koji su ekstraopasni, kao što je koronavirus, opasni su, ne zbog smrtnosti, ni zbog težine kliničke slike, već zbog opterećenja zdravstvenih sistema“, rekla je dr Gligić.

Njene reči o ozbiljnosti takvih virusa, koji mogu preplaviti zdravstvene sisteme i izazvati globalne krize, i dalje imaju veliku težinu.

Sigurnost u uništavanju variole vere

Dr Gligić je otkrila i da je Svetska zdravstvena organizacija više puta tražila potvrdu o tome kako je uništila variolu i da li postoji mogućnost da je virus ponovo aktivira. Najmanje dvadeset puta je stigao dopis iz Svetske zdravstvene organizacije sa pitanjem kako je i gde uništila variolu.

„Oni uvek zaziru da li sam ja negde ostavila variolu i da li ću je aktivirati u nekom trenutku. Onda kada smo imali epidemiju variole vere, radili smo sve kako je naređivala Svetska zdravstvena organizacija. Ja sam čak i kod kuće donela zapise i dokumentaciju u slučaju da, ne daj bože, završim u zatvoru, jer se poreklo variole do danas ne zna“, ispričala je doktorka Gligić u intervjuu za "Nedeljnik".

Za nju je bila velika odgovornost da sprovede u praksu rigorozne smernice SZO, koje su podrazumevale potpuno uništavanje svih materijala koji su došli u kontakt sa virusom. Dr Gligić je potvrdila da je to urađeno na najbezbedniji mogući način, da bi bilo sprečeno bilo kakvo novo izbijanje epidemije.

Nasleđe dr Ane Gligić, trag koji ostaje

Kroz čitavu svoju karijeru, dr Ana Gligić je izgradila ne samo naučni, već i moralni temelj na kojem su se temeljile sve buduće borbe protiv zaraznih bolesti. Njen rad u borbi protiv variole vere postavio je standarde kako za nauku, tako i za zdravstvo. I danas, kada se prisećamo njenog dela, jasno je da je njeno nasleđe mnogo veće od naučnih otkrića - ona je bila inspiracija mnogim generacijama lekara, istraživača i svih onih koji se bore za zdravlje ljudi. Dr Ana Gligić će zauvek ostati simbol nade, stručnosti i posvećenosti u borbi za zdravlje čitavih nacija.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.