Uradila sam najopasniju moguću stvar da bih se razvela: "Mislila sam da mi je sve uništeno, ali pogrešila sam"

Leta 2020. godine, dok je korona virus besneo, a moj brak se u usporenom ritmu urušavao, donela sam odluku – postati neplodna.

Moj suprug sedeo je pored mene u čekaonici pre nego što su me odvezli na operaciju. Iznenađujuće dobro raspoložen, čak je napravio selfi nas dvoje – za uspomenu.

Osetila sam olakšanje. Bio je moja srednjoškolska ljubav i vatreni katolik, koji je insistirao da se pre braka preobratim u njegovu veru. Protivio se bilo kakvoj kontracepciji, ali ovog puta nije imao primedbe.

Mog prvog ginekologa, takođe katolika, preporučila mi je njegova majka. Kao i moj muž, odbacio je moju želju za kontracepcijom. Tokom prve godine braka tražila sam spiralu, naredne implant – svaki put me je odbijao. "Zdrava si i odlično ti ide prirodno planiranje porodice", govorio je.

Godinama sam beležila temperaturu, analizirala promene u svom telu i procenjivala kada je najrizičnije vreme za trudnoću. Sistem je funkcionisao – sve dok jednog dana nisam propustila menstruaciju.

Godine 2018, imala sam spontani pobačaj u kupatilu našeg doma.

"To je samo ciklus, zar ne?" upitao me je muž, gotovo molećivo. "Ako si pobacila, moramo skupiti ostatke i sahraniti bebu. Pozvaću sveštenika."

"Nemoj, nemoj..." plakala sam, sklupčana na podu, drhteći od bola.

Završilo se. I osećala sam olakšanje. Prvi put sam jasno pomislila: Ne želim da budem majka.

Ostavila sam katoličkog ginekologa i naručila kontracepciju onlajn. Ostavila sam crkvu. Moj muž je, posavetovavši se s našim sveštenikom, odlučio da ipak ostane sa mnom, ali me je od tada gledao sa tihim razočaranjem.

Kada je pandemija zaključala svet, radili smo u odvojenim sobama našeg malog doma. I tada sam prvi put pomislila: Ne želim da budem majka njegove dece.

Osećala sam se zarobljeno. Užasavala me je pomisao na trudnoću. Kontracepcija mi više nije delovala kao dovoljna zaštita. Svakog meseca drhtala sam dok sam čekala rezultate testa na trudnoću.

Pronašla sam novu ginekološkinju i zatražila trajnu sterilizaciju – uklanjanje jajovoda.

"Bilateralna salpingektomija," ponavljala sam pred ogledalom, vežbajući kako ću to izgovoriti, spremna da se borim za svoju odluku. Znala sam da će me mnogi odbiti – bila sam mlada, zdrava, bez dece.

"Naravno," rekla je doktorka, bez trunke osude. "Kada želite da zakažemo operaciju?"

Zanemela sam. Toliko sam se borila da dokažem da imam pravo na sopstveno telo, da mi se sada, pred tolikom lakoćom pristanka, suze same slivale niz lice.

Moj muž nije reagovao. "Izgleda da si već odlučila", rekao je ravnodušno.

Maja 2020. godine, ušli su u operacionu salu sa mnom, a izašli bez mojih jajovoda.

Nakon operacije, tresla sam se, iscrpljena i hladna. Moj muž me je nemo posmatrao iz ugla sobe. Nije bilo utehe.

Tri meseca kasnije, dok smo sedeli za stolom u trpezariji, rekao mi je: "Ceо život sam bio gej."

Razvod je bio neminovan. Kada su te reči pale među nas, spustila sam ruku na stomak, na tri sićušna ožiljka.

Tada se u meni skupilo nešto novo – kajanje.

Narednih godina proživela sam svaki aspekt te odluke. Plakala sam kada sam sledećem partneru priznala da ne mogu imati decu. Osmehnuo se i rekao da ga to ne zanima – želeo je mene, onakvu kakva jesam.

Ipak, kada bismo sedeli u restoranu, a pored nas majka sa bebom u naručju, osećala bih neizmerno olakšanje. Zamisli da si na njenom mestu. Ne bi bila slobodna.

Onda sam odlučila da tu slobodu iskoristim.

2022. godine prodala sam kuću, dala otkaz i krenula na Apalačijan trejl – 3.500 kilometara dug put kroz američku divljinu.

U jednom trenutku, dok sam koračala kroz planine, shvatila sam: Da je moje dete preživelo, sada bi imao tri godine.

Zamišljala sam ga kako trčkara ispred mene, tamnokos i lep, pre nego što bi nestao u magli. Pratila sam ga ka severu, 3.500 km.

I tada sam uvidela - Sterilizacija je bila moj čin samouništenja.

Posle puta, preselila sam se u Ešvil i srela Bena, planinara kog sam upoznala na trci. 10. maja 2024, četiri godine nakon operacije, izgovorila sam zavet – ne da budem nečija supruga, već da zajedno hodamo kroz život.

Sada, po prvi put, nisam igrala ulogu žene kakva se od mene očekivala. Bila sam samo ja. I u toj sigurnosti, pitala sam ga: "Želiš li da pokušamo?"

Želeo je.

Ispitivala sam klinike za vantelesnu oplodnju. Iz najskrivenijih delova srca izvukla sam imena naše buduće dece: Levi i Karolina, upareni s njegovim Tomasom i Elizabet.

Ovaj put, međutim, nisam bila zarobljena. Imala sam opcije. I bila sam slobodna.

(Ona.rs/HuffPost)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.