Tamara Kalinić otvorila dušu i otkrila ono što je najviše muči: "Nigde ne pripadaš, svi kažu "nisi naša"

U svetu u kojem su granice postale fluidnije, a ljudi sve pokretniji, pitanje identiteta postaje složenije nego ikada ranije. Jedna od onih koji to najbolje osećaju na sopstvenoj koži je modna influenserka i preduzetnica Tamara Kalinić. U svojoj iskrenoj ispovesti, Tamara je progovorila o osećaju nepripadanja – o večitoj potrazi za mestom koje može da nazove svojim.

„Rođena sam u zemlji koja više ne postoji“, započinje Tamara. „Rođena sam u Jugoslaviji. Tačnije, u Sarajevu, glavnom gradu Bosne. Kada sam imala tri godine, moji roditelji su se preselili u Srbiju. Tu sam živela od svoje treće do sedamnaeste godine.“

Odrasla je u Srbiji, ali se obrazovala i sazrevala u Engleskoj, gde je završila fakultet, dobila prvi ozbiljan posao, otvorila svoj prvi bankovni račun i naučila kako izgleda život odraslih. Tamo je provela veći deo mladosti, ali uprkos godinama provedenim u Velikoj Britaniji, često je podsećana da – nije „odavde“.

„Kada se vratim u Srbiju, ljudi mi kažu: ‘Ti ne znaš kako je ovde.’ A kad sam u Engleskoj, pitaju me: ‘Odakle si ti?’ Jer, očigledno, nisam ni ‘od tamo’.“

Zvuči poznato? Osećaj da si između svetova – i da nijedan ne osećaš kao svoj u potpunosti – tema je s kojom se mnogi ljudi u dijaspori mogu poistovetiti. Za Tamaru, to je životna konstanta.

A onda je usledio novi preokret – život u Francuskoj. Preseljenje u Pariz donelo je novu seriju pitanja. „Odakle si se preselila?“ pitali bi je. „Iz Engleske“, odgovorila bi. „Aha, dakle Engleskinja?“ „Ne, ne – ja sam Srpkinja.“ Svaki odgovor kao da je donosio još više zabune.

Danas, Tamara živi u Italiji. Tu planira brak, budućnost, dom. Ali osećaj „ni tamo, ni ovde“ i dalje je prisutan. „Kad odem u Srbiju, kažu mi: ‘Ti više ne znaš kako je ovde.’ Kad sam u Engleskoj – tamo gde sam provela većinu života – opet nisam ‘njihova’.“

Njena priča je svedočanstvo jedne šire, univerzalne istine: identitet nije statičan. On se ne meri isključivo pasošem, mestom rođenja ili akcentom. On je zbir iskustava, jezika, ljubavi, gubitaka, selidbi i povrataka. On je nešto što nosimo sa sobom, u sebi – čak i kada ne znamo tačno kako da ga definišemo.

Šta kažu ostali?

„Ima li još neko ovaj problem?“ pita Tamara. A odgovor je: da, ima mnogo obih koji su se poistovetili sa Tamarom.

„Iz Slovenije sam, živim u Velikoj Britaniji skoro deceniju. Razumem o čemu pričaš.“

„Rođena sam u Jugoslaviji, živela u Crnoj Gori, pa se vratila u ‘Srbija i Crna Gora’ – tako se tada zvala država – pa se Crna Gora odvojila, pa se opet promenilo ime države, pa sam se preselila u Hrvatsku. Živim ovde poslednjih 25 godina i i dalje nemam osećaj da pripadam ovde, ali u isto vreme ne pripadam ni tamo, niti bilo gde. Komplikovano je, ali to je nešto što mi omogućava da putujem bez žaljenja.“

„Hrvatica rođena u Bosni, odrastala u Nemačkoj, vratila se u Hrvatsku gde sam završila fakultet, a sada radim u Austriji Gde god da idem, ljudi mi daju do znanja da ‘nisam odatle’, tako da da – razumem te potpuno.“

„Moj tata je došao iz Jugoslavije u Švedsku kada je imao 4 godine. Mama mi je Šveđanka i to slušam ceo život Kad bismo leti išli u Srbiju, tamo smo bili Šveđani, ali ovde u Švedskoj me uvek pitaju odakle sam i uvek sam morala da spelujem svoje prezime. Ne osećam se kao Srpkinja, jednostavno zato što sam ceo život provela ovde i ne govorim srpski. Tako da sam Šveđanka, ali kulturološki je to miks oba sveta Osećam se kao 75/25%.“

Psihološki uvidi: između dve (ili više) kulture

Osećaj nepripadanja, koji Tamara Kalinić iskreno opisuje, nije samo lična emocija – to je složen psihološki fenomen koji ima uporište u brojnim istraživanjima. Ljudi koji su se selili između zemalja, posebno u formativnim godinama, često se nalaze „između svetova“ – bez jasne odrednice ko su, odakle su i gde pripadaju. Psihologija ovaj fenomen sve češće proučava, jer postaje iskustvo sve većeg broja ljudi u globalizovanom svetu.

Deca treće kulture (Third Culture Kids – TCKs)

Ovaj termin skovali su sociolozi John i Ruth Useem da bi opisali decu koja odrastaju izvan zemlje porekla svojih roditelja. TCK deca razvijaju tzv. hibridni identitet – prepliću kulturne obrasce iz različitih sredina, ali se istovremeno mogu osećati kao da nigde ne pripadaju u potpunosti. Istraživanja pokazuju da TCK osobe imaju veću međukulturnu osetljivost, empatiju i emocionalnu inteligenciju – ali i češće doživljavaju osećaj gubitka, izolacije i konfuzije u vezi sa sopstvenim identitetom.

Multikulturalni identitet i identitetska tenzija

Studija objavljena u Journal of Cross-Cultural Psychology otkriva da ljudi koji su živeli u više zemalja često razvijaju tzv. multikulturalni identitet – osećaj pripadnosti više zajednica istovremeno. Međutim, ta bogata identitetska mreža može izazvati unutrašnje tenzije: u jednom društvu mogu biti „previše strani“, a u drugom „nedovoljno autentični“. Ta „rascepljenost“ može voditi do osećaja nepripadanja, pa čak i anksioznosti.

Kognitivna fleksibilnost – blagoslov i izazov

Istraživanje sa Harvard Univerziteta pokazalo je da osobe koje su živele u više kultura razvijaju kognitivnu fleksibilnost – sposobnost da razmišljaju iz više uglova i lako se adaptiraju. Ipak, to ne znači da im je lako: ova sposobnost često ide ruku pod ruku sa identitetskom nesigurnošću i potrebom za „izgradnjom doma“ iznutra, umesto spolja.

Nostalgija i nevidljiv gubitak

Psihološkinja Ruth Van Reken, koja decenijama proučava ovaj fenomen, piše o nevidljivom gubitku – tugovanju za mestima, jezikom, ljudima i delovima sebe koji su ostali negde između. Taj gubitak nije lako prepoznati, jer ga ne prate jasni događaji, ali nosi veliku emotivnu težinu.

U savremenom svetu, sve više ljudi deli Tamarinu priču – osećaj da nikada nisu „potpuno kod kuće“. Iako to može biti izvor zbunjenosti, istovremeno otvara prostor za dublje razumevanje sebe i drugih, za stvaranje ličnog pojma doma koji nije vezan za geografsku tačku, već za osećaj prihvaćenosti, sigurnosti i unutrašnjeg mira.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.