Stanislava je "SVETICA IZ AUŠVICA": Na svet donela 3.000 beba tamo gde stanuje SMRT, dobila je JEZIVU NAREDBU

Stanislava Leščinska rođena je 1896. godine u Poljskoj. Pre nego što su je strašni talasi rata odveli u pakao koncentracionog logora, živela je mirnim životom katoličke žene - završila školu, udala se za Branislava Leščinskog, radnika u štampariji, i rodila četvoro dece. Sa porodicom se preselila u Varšavu, gde je započela školovanje za babicu i zaposlila se u gradskoj bolnici.

Ali idila nije dugo trajala. Početkom Drugog svetskog rata, kada su nacisti okupirali Poljsku, Stanislava i njena porodica su pomagali svojim jevrejskim komšijama - snabdevali ih hranom i lažnim dokumentima. Ubrzo su otkriveni. Stanislava i troje dece uhapšeni su 1943. godine, dok su muž i najstariji sin uspeli da pobegnu. Supruga više nikada nije videla - poginuo je u Varšavskom ustanku.

Porodilište u paklu: Stanislava postaje "Majka Aušvica"

Stanislava i njena ćerka, studentkinja medicine, deportovane su u Aušvic. Zbog medicinskog znanja, premeštene su u logorsko "porodilište", pod kontrolom zloglasnog doktora Jozefa Mengelea. Tamo su zatekle prostor bez osnovne opreme, bez posteljine, bez lekova - samo očaj i smrt.

Uprkos svemu, Stanislava nije dozvolila da joj se slomi duh. Organizovala je improvizovane krevete blizu peći da bi trudnicama bilo toplije, savetovala ih kako da prežive porođaj, a umesto pelena koristila je stare krpe i papire. Svaka beba koju je pomogla da se rodi, došla je na svet u njenim pažljivim i brižnim rukama, bez obzira na to što se oko njih odvijala svakodnevna tragedija.

Logoraši su je počeli zvati "Majka". Bila je simbol nade među ženama koje su čekale porođaj bez ikakve sigurnosti da će preživeti.

Naredba smrti i tiho odbijanje

Kada su nacisti uvideli da neke žene ipak rađaju žive bebe, Mengele je naredio Stanislavi da ubija novorođenčad. Ona je tu naredbu - odbila.

Ne samo da ih nije ubijala, već je počela da pomaže majkama da ih sakriju. Neke je čak uspela da tetovira kako bi, ako prežive, nakon rata mogle biti prepoznate i vraćene pravim porodicama.

Procena je da je pomogla pri porođaju oko 3.000 beba. Oko 2.500 njih nažalost nije preživelo logorske strahote. Oko 500 sa arijevskim izgledom oduzeto je majkama i dato na usvajanje nemačkim porodicama.

Heroina čije se ime danas pominje sa poštovanjem

Posle rata, Stanislava je puštena iz Aušvica i pronašla dvoje od svoje dece. O onome što je preživela retko je govorila, jer  je bilo previše bolno. Tek 1970. godine, na okupljanju preživelih u Varšavi, srela je žene i decu koje je porađala, i tada su neki delovi njene priče počeli da izlaze na videlo.

Pred smrt 1974. godine, objavila je kratki tekst "Izveštaj babice iz Aušvica", koji je poslužio kao osnova za dalja istraživanja i priznanja. Katolička crkva je 2010. pokrenula proces njene beatifikacije, odnosno proglašenja za sveticu, prenosi "Istorijski zabavnik".

Stanislava Leščinska danas je simbol tihe ženske hrabrosti, požrtvovanosti i dostojanstva. Žena koja je umesto mržnje izabrala život, čak i tamo gde ga je najmanje bilo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.