Svet aplaudira Melaniji zbog pisma Putinu: Potez nije originalan, i ove prve dame su gasile ratne tenzije

Svet je ostao iznenađen kada je objavljeno da je Melanija Tramp poslala lično pismo Vladimiru Putinu, apelujući da misli na decu, naročito na mališane otete u ratu u Ukrajini. Pismo je, kako pišu svetski mediji, lično predao njen muž Donald Tramp, a sadržaj se drži u tajnosti osim ključne poruke – da nijedna politička ambicija ne može biti važnija od života i sudbine dece.

Iako sadržaj pisma nije u potpunosti poznat, svetski mediji spekulišu da je Melanija posebno naglasila sudbinu dece koja su tokom rata oteta iz Ukrajine i premeštena u Rusiju. Navodno je apelovala da Vladimir Putin pokaže ljudskost i omogući njihov povratak porodicama.

Ovaj gest izazvao je veliku pažnju i odmah podsetio na trenutke iz prošlosti kada su prve dame, često u senci moćnih muževa, znale da svojim rečima ili potezima ublaže napetosti i pokažu lice humanosti u vremenu sukoba. Jer, istorija je već pokazala – ponekad upravo žensko srce ume da probije oklop ratne retorike.

Elenor Ruzvelt – glas savesti posle Drugog svetskog rata

Eleanora Ruzvelt, supruga američkog predsednika Frenklina Delana Ruzvelta, bila je prva dama koja je prevazišla protokol i postala moralni autoritet čitave epohe. Dok su ratne rane još bile sveže, Eleanora je neumorno pisala kolumne i držala govore o pravima žena, dece i izbeglica.

Njena uloga bila je toliko snažna da je, i posle muževljeve smrti, ostala simbol empatije i diplomatije. U Ujedinjenim nacijama, upravo ona je bila ključna figura u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. To je bio njen način da kaže – politika možda stvara ratove, ali ljudskost stvara budućnost.

Žaklina Kenedi – most između Amerike i Sovjeta

Tokom Hladnog rata, svet je bio na ivici nuklearne katastrofe. Dok su Džon Kenedi i Nikita Hruščov vodili napete pregovore, pojavila se Žaklina Kenedi – prva dama koja je svojim ponašanjem unosila dozu topline i smirenosti u odnose između dve sile.

Njeno pismo Hruščovu nakon atentata na njenog muža, u kojem je istakla ljudsku dimenziju tragedije i apelovala na mir, ostalo je zapamćeno kao trenutak kada je emocija probila zid hladne politike. Za mnoge je upravo ona bila simbol toga da i u najtežim trenucima empatija može da odigra ulogu diplomatije.

Raisa Gorbačov – žensko lice perestrojke

U vreme kada su supruge sovjetskih lidera uglavnom bile skrivene od javnosti, Raisa Gorbačova iznenadila je ceo svet. Bila je obrazovana, elokventna i samouverena, pojavljujući se uz Mihaila Gorbačova na svim važnim sastancima sa Zapadom.

Kada su padali zidovi Hladnog rata, njen osmeh i topli razgovori sa Nensi Regan ili Margaret Tačer predstavljali su simbol promene. Dok je njen muž govorio o perestrojki i glaznosti, Raisa je bila živi dokaz da Sovjetski Savez ima i ljudsko lice – ono koje ume da sluša, saoseća i gradi mostove.

Melanija kao naslednica tih gestova

Kada je Melanija Tramp poslala pismo Vladimiru Putinu, mnogi su se iznenadili. Ali ako pogledamo unazad, videćemo da ona zapravo nastavlja tradiciju žena koje su znale da u ratne priče unesu ljudski glas. Bilo da je reč o Eleanori Ruzvelt koja je verovala u univerzalna prava, Žaklini Kenedi koja je usred hladnoratovske drame pisala o miru, ili Raisi Gorbačovoj koja je kroz empatiju spajala Istok i Zapad – sve one pokazale su da i nežna reč može ostaviti dubok trag u istoriji.

Danas, dok svet opet gleda u pravcu Kremlja, jedno pismo nas podseća da u velikim odlukama ponekad odlučuju – mali, ljudski gestovi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.