Težak krst majčinstva tokom rata: Beograđanka morala da bira da li dati mleko detetu ili borcima na frontu

Da li ste se ikada zapitali šta sve ljudsko telo i srce mogu da izdrže pre nego što puknu? Zamislite da nosite dete ispod srca, a dane provodite u vlažnom i hladnom logoru, brojeći oštre drvene letve na kojima ležite jer za drugo nemate mesta. Dok se oko vas ruši svet, vi skupljate poslednje atome snage da preživite sutrašnji dan. Upravo tako je izgledala sudbina jedne neverovatne Beograđanke čija priča ni posle toliko decenija nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Kad ti ruku pod ruku idu studije i tuga pregolema

Kada je 6. aprila 1941. godine otpočelo bombardovanje Beograda, Saša Božović, svršena lekarka sa diplomom iz 1937. godine, spakovala je svoje stvari i sa suprugom dr Borislavom Božovićem otišla u Podgoricom. Njen muž ubrzo odlazi u partizane kao jedan od glavnih organizatora ustanka, a italijanske vlasti ubrzo hapse trudnu Sašu i odvode je u logor u Kavaju, u Albaniji.

Tamo, u osmom mesecu trudnoće, provodi najteže mesece svog života. O tim danima kasnije je zapisala reči koje slamaju svako srce.

"Kavez mali. Ako sednem, udara glava gore pa se zgrčim ako legnem, kratak, pa se opet moram zgrčiti. To užasno zamara. Ne mogu da zaspim. Čas sednem, čas legnem. Noć smenjuje dan, a dan noć. Vreme prolazi ni u čemu. Zurim u prazno. Često je i glava prazna, bez misli, pokreta. Letve na kojima ležim počinju da se usecaju u telo. Ukucane su u razmaku, a ivice oštre. Premećem se. Okrećem. Otvaraju se ranice. Boli. Ne mogu mesto da nađem. Da mi je ona buvljiva samica u "Kući Rogošića". Bar bih šetala, stajala. Gledam Radulovićku. Spava. I deca spavaju. Razmišljam. Mršavi su, pa važu i ne naležu dobro na neravne letve. A ja? Osmi mesec trudnoće! Brojim letve. Brojim čvorove na letvama."

Pred sam porođaj prebačena je u bolnicu u Tirani, gde je 9. novembra 1941. godine na svet donela devojčicu. Dao joj je ime Dolores, po čuvenoj španskoj revolucionarki Dolores Ibaruri, poznatoj kao La Pasionarija. Krajem te iste godine, majka i dete razmenjene su za zarobljene italijanske oficire, nakon čega se Saša vraća na slobodnu teritoriju i počinje da organizira prve seoske partizanske bolnice.

Krvav put preko Neretve gde su se gubile glave, a duše ostajale na smrznutom snegu

Ratna zbilja donosila je nemilosrdne odluke. Kao hrabra lekarka i rukovodilac saniteta u Drugoj proleterskoj diviziji, Saša se često nalazila pred nemogućim izborom. Ponekad je imala tek nekoliko kapi mleka ili malo hrane, a morala je da odluči da li će ih dati sopstvenom detetu ili teškim ranjenicima koji danima nisu ništa stavili u usta.

Najveća tragedija zadesila ju je tokom Bitke na Neretvi. Mala Dolores, koju je narodni heroj Sava Kovačević od milja zvao "mala partizanka", nije uspela da izdrži strahote marša. Preminula je 7. marta 1943. godine, u svojoj godini i po dana, usled gladi, iscrpljenosti i velikog smrzavanja u selu Šćitu, blizu Prozora.

Samo nekoliko meseci kasnije, 28. septembra 1943. godine, Saša je preživela i tešku četničku zasedu na putu između Pljevalja i Prijepolja, kod sela Jabuka. U tom napadu život su izgubili narodni heroj Boško Buha i politički komesar Bogdan Radan, dok je ona teško ranjena u noge. Život joj je, spletom neverovatnih okolnosti, spasao lokalni paroh koji je prepoznao da se radi o potomku ugledne svešteničke porodice Magazinović.

Kako je najteža majčinska rana postala opomena za sva vremena

Uprkos svim nedaćama, gubicima i preživljenim traumama, Saša Božović je nastavila da leči i pomaže ljudima. Po oslobođenju je radila kao načelnik Antituberkuloznog instituta, a iz rata je izašla sa činom pukovnika. Sa suprugom, koji je postao akademik i ugledni lekar, zasnovala je veliku porodicu, a preminula je 19. januara 1996. godine u Beogradu.

Svoju najveću bol pretočila je u književno delo i napisala potresnu knjigu „Tebi, moja Dolores”, koja je 1980. godine proglašena za najčitaniju knjigu u bivšoj Jugoslaviji i štampana u tiražu od 70.000 primeraka. Na stranicama tog romana ostavila je poruku koja i danas opominje:

"Ovu knjigu nisam namenila istoričarima. Ova knjiga je namenjena samo onom običnom, poštenom, plemenitom i osećajnom čitaocu."

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.