Marina otišla na robiju zbog ubistva muža nasilnika: Sina našla vezanog u domu za decu sa smetnjama u razvoju

Zamislite da sedite u mraku, gledate u zid i čekate da sve prođe. Tako je izgledao svaki dan mladića po imenu Nikita u domu za decu sa smetnjama u razvoju "Majak" u ruskom gradu Arzamasu.

Dečak je imao samo svoju crvenu igračku automobilčić, pritisnutu uz grudi, i jednu želju - da ga više nema. Nije jeo, nije spavao i polako je kopnio na dušeku koji je zaudarao na muku i zaborav.

Ono što se dešavalo iza te visoke ograde podsećalo je na najgori horor film. Deca su tamo oboljevala, nestajala u tišini, a oni koji nisu mogli da hodaju živeli su vezani, zaboravljeni od svih.

Nikiti su prekrili svet mrakom kada je njegova majka Marina otišla na robiju, nakon što je ubila muža nasilnika u samoodbrani. Svi su mislili da je dečak potpuno nem i da ne razume svet oko sebe, a on je samo tiho patio za svojom majkom i kućom.

Kada su stigle žene iz Moskve i domaća pita je zamirisala

Preokret se dogodio kada su u ustanovu kročili ljudi iz Moskve, stručnjaci iz projekta "Region nege". Kada su videli u kakvom se stanju nalaze nesrećna deca - vezanih ruku i nogu, uplašena i izgladnela - pokrenuta je velika istraga.

Sistem je morao da se menja iz korena.

Ubrzo su otvoreni prozori, izbačeni stari dušeci, stigli su novi kreveti i invalidska kolica. Kada je iz kuhinje, umesto proređene kaše, zamirisala prava domaća zapečenost, Nikita je mislio da su to pravi anđeli.

Prvi put posle dugo vremena neko ga je pomazio po glavi, nasmešio mu se i dao mu slatkiš. Tada je iznenada poželeo da živi.

Progovorio posle pet godina ćutanja čim je čuo majčin glas

Jednog dana na sto direktorke ustanove stiglo je pismo iz zatvora. Pismo je bilo kratko i formalno, majka koja je služila kaznu molila je da joj se omogući video-poziv sa sinom Nikitom.

Vaspitačica i socijalna radnica Tonja Govorkova preuzela je na sebe da organizuje taj razgovor. Ušla je kod Nikite, pogledala u one njegove oči i upitala ga: "Majka bi sa tobom da razgovara, tražila te je i mnogo joj nedostaješ. Hoćeš li?"

Nikita je prebirao svoju igračku i ćutao.

Kada se na ekranu pojavio lik žene sa maramom na glavi, dečak se trgao kao iz najtežeg sna. Trljao je oči, uzdisao i buljio u ekran.

Marina je sa druge strane kamere gutala suze i pričala mu o njihovoj mački, jagodama iz bašte i vožnji sankama kod bake.

- Je l' se sećaš kako smo išli kod nje zimi sankama?

Tada je došlo do nečega što niko nije očekivao.

Nikita je klimnuo glavom i izustio: "Da."

Izgovorio je i ime mačke i zamolio majku da ga vodi kući. Svi prisutni u prostoriji, i sa jedne i sa druge strane kamere, briznuli su u plač.

Ispostavilo se da Nikita zna i da čita i da piše, samo je od tuge i autizma potonuo u svoj svet.

Crna noć u kojoj je morala da bira između žive glave i slobode

Marinin život bio je teži nego što se da zamisliti. Udala se kasno za čoveka koji je u početku delovao dobar, ali je ubrzo pokazao svoje pravo lice.

Godinama je trpela batine, uvek pazeći da Nikita ne nastrada. Muž ju je tukao tako da ne ostaju tragovi, a dečaka je ignorisao.

Jedne letnje noći, posle 14 godina zlostavljanja, muž se ponovo napio i nasrnuo na nju. Udario joj je glavu o stari ormar i počeo da je davi na podu. Kada je uspeo malo da popusti stisak, Marina je dohvatila kuhinjski nož sa stola.

Nakon toga sama je pozvala policiju i hitnu pomoć.

Dok su je odvodili, pogledala je u baštu jagoda i shvatila da njen Nikita dugo neće imati ni majku, a ni domaće jagode.

Dobila je pet i po godina zatvora, iako je cela seoska zajednica svedočila u njenu korist.

U zatvoru se povukla u sebe, a izbegavala je čak i crkvu da ide.

- Tamo su devojke bile pametne, naučile su me da ne pričam svašta. Čak ni svešteniku. Ja sam se za ovih pet godina toliko napričala, toliko sam bila u društvu, da sada želim da budem samo sa sinom - ispričala je Marina

Nema više straha, jer počinje novi život

Kada je Marina prošle godine izašla na slobodu, socijalna radnica Tonja bila je uz nju. Pomogla joj je da obiđe lekare, izleči nervne tikove i pronađe novi stan u kome će živeti sa svojim Nikitom.

Novcem koji je dečak dobijao dok je bio u domu kupljen je dvosobni stan sa grejanjem i baštom.

Danas Nikita ima više od dvadeset godina i izrastao je u velikog momka. Možda još uvek ne priča mnogo i radi samo ono što mora, ali kada majka pusti pesmu iz njihove omiljene serije i okači novogodišnje ukrase, na njegovom licu vidi se mir.

- Kada sam odlazila, Nikita je bio ovoliki - pokazuje Marina rukom sebi do pojasa - a kad sam izašla, postao je ovoliki - drži Marina ruku iznad svoje glave.

- Više se s njim ne mogu igrati "pokaži zeku", niti ga nositi na rukama. Šta ima veze, bićemo kao odrasl, radićemo u bašti.

Tonja s radošću gleda kako se navikavaju na novi dom i objašnjava koliko je važna svakodnevna podrška.

- Svako jutro Marini sada počinje kafom i "kototerapijom" (terapijom mačkom) - kaže Tonja.

- Mazim mačku po 20 minuta - dodaje Marina - i sama se uz nju smirujem.

Zahvaljujući ljudima velikog srca kao što je Tonja, u ovom domu obezbeđeno je da se više od 50 dece ponovo poveže sa svojim porodicama.

Marina i Nikita konačno imaju svoj dom, svoju mačku i mir koji su godinama čekali.

(Ona.rs / Takie dela)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.