Nakraj sela žuta kuća: Iz svih krajeva odlazili u Vladimirovac babi Anujki što je bajanom vodicom sejala smrt

Gusta magla često se spušta nad ravnicom u Vladimirovcu, ali ona stara, mračna senka iz devetnaestog veka kao da nikada nije ni napuštala ovo mesto. Dok vetar prolazi kroz pustare i lomi suve grane, stariji meštani i dalje sa strahopoštovanjem pominju ime koje je nekada sejalo strah od Pančeva pa sve do rumunske granice.

U jednoj sasvim običnoj seoskoj kući, iza zatvorenih škripavih vrata, stara žena je u zatišju mešala napitke čijih je samo nekoliko kapi bilo dovoljno da se nečiji život jednostavno ugasi, a stekla je reputaciju isceliteljke i travarke.

Gledali su je kao bezazlenu ženicu, komšinicu koja zna lek za svaku boljku, a ona je zapravo bila baba Anujka, jedna od najzloglasnijih trovačica u istoriji Srbije. Veruje se da je tokom svoje dugogodišnje prakse odgovorna za smrt najmanje 50, a po nekim procenama i do 150 ljudi.

Uveče kod bunara šaputale o muževima, a sutradan išle po "spas"

Sve je počelo bez mnogo priče. Seoske žene dolazile su kod nje po pomoć, tražeći spas od nasilnih muževa, lek za bolesne sinove koji nisu želeli u vojsku ili način da se nestrpljivi naslednici što pre dočepaju imanja bogatog oca koji "nikako da umre".

Ljudi su kod nje dolazili sa željom da se neko drugi razboli, poludi ili umre, a ona bi za svaku kategoriju imala rešenje.

Starica bi ih saslušala, a onda bi postavljala samo jedno pitanje.

"Koliko je težak taj problem?"

To nije bila briga za njihove muke, već čista matematika. Pitanje je, prema kasnijim svedočenjima, zapravo značilo kolika je telesna masa žrtve. Na osnovu toga, starica je računala količinu otrova i pravila napitak koji je u narodu bio poznat kao "bajana vodica" ili "ljubavni napitak".

• Pravo ime: Ana Drakšin (udata di Pištonja)
• Mesto delovanja: Vladimirovac, južni Banat
• Glavni "recept": arsen i otrovne biljke, prema istorijskim zapisima
• Cena usluge: od 2.000 do 10.000 tadašnjih dinara

Za njen posao bila je zaslužna i jedna vrlo lukava mreža. Imala je svoju agentkinju, izvesnu Ljubinu Milankov, koja se uveče muvala oko seoskog bunara. Dok su žene pričale o svojim mukama, Ljubina bi im u poverenju šapnula da u selu postoji starica koja "možda može da pomogne".

Glas se širio od usta do usta, ali zanimljivo je da iz samog Vladimirovca gotovo niko nije tražio njene usluge. Trgovala je sa strancima i meštanima okolnih sela, kako joj žrtve ne bi bile pred očima. Anujka je zarađivala dovoljno i mogla pristojno da živi od tog novca.

Dolazili joj gospoda i ministri, a ona im suvo zlato uzimala za jad

Iako su lakoverni seljaci verovali da baba Anujka poseduje natprirodne moći i da njihove neprijatelje mori magijom, iza svega je stajala hladna hemija.

Pored toga što je govorila čak pet jezika - rumunski, srpski, nemački, mađarski i romski - bila je izuzetno pismena i upućena za svoje vreme.

Mnogi ugledni ljudi, generali i ministri navodno su dolazili u Vladimirovac tražeći njene usluge. Nije im nudila spas, već je po paprenim cenama od 2.000 do 10.000 tadašnjih dinara prodavala sporu i neprimetnu smrt.

Žrtva bi, prema zapisima o njenim slučajevima, nakon sipanja napitka u hranu ili piće obično umirala u roku od nekoliko dana.

Kako se razmotalo vrzino kolo

Godinama je sve teklo bez traga. Međutim, pohlepa i učestala stradanja u selu Ilandža privukli su pažnju policije.

Kada je Gaja Prokin, bogati zemljoposednik, iznenada preminuo pod sumnjivim okolnostima, počelo je da se odmotava klupko.

Razotkrivene su meštanke koje su kupovale otrov kako bi se rešile muževa i rođaka, a trag je vodio direktno do žute kuće u Vladimirovcu.

Policijske straže upale su u njen dom jedne pljuskovite noći u aprilu 1928. godine. Baba Anujka je tada imala 89 godina.

Novinari iz tog vremena opisivali su je kao neviđeno žilavu i doteranu ženu, farbala je kosu, stavljala puder, pravila nove zube i sa velikim apetitom kasnije jela zatvorsku hranu, ubeđena da zbog duboke starosti ne može biti osuđena na smrtnu kaznu.

U zatvoru doterivala kosu i čekala proleće

Suđenje koje je počelo u junu 1929. godine privuklo je ogromnu pažnju. Ispred Okružnog suda u Pančevu tiskalo se na stotine radoznalih ljudi, a o "banatskoj veštici" izveštavali su ne samo beogradski listovi već i novine iz Beča, Rumunije, pa čak i sa dalekih Havaja.

Glavni dokaz bio je arsen pronađen tokom ekshumacije tela žrtava.

Iako se branila tvrdnjama da je nevina i da je sve izmislila njena Ljubina, sud joj nije poverovao.

Osuđena je na 15 godina teškog zatvora.

Povratak među žive

Sudbina se poigrala tako da je ova starica odslužila osam godina kazne, nakon čega je u 98. godini puštena na slobodu zbog duboke starosti.

Vratila se u svoj Vladimirovac, gde je u miru proživela poslednje dane.

Prema zvaničnim crkvenim knjigama, umrla je 1. septembra 1938. godine, u stotoj godini života.

Danas u Vladimirovcu više nema te žute kuće u kojoj su se mutili smrtonosni napici, na njenom mestu podignut je novi, moderni dom.

Grob joj se ne zna pouzdano, ali legendama o babi Anujki i dalje se plaše neoprezni prolaznici kada noću prolaze kroz mirne banatske ulice.

(Ona.rs / BBC)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.