Slatko je kao desert, a prija crevima i holesterolu: Ovo voće zaslužuje mesto na vašem jelovniku

Kada vam se jede nešto slatko, urme mogu da budu jednostavan izbor, dovoljno su ukusne da zadovolje želju za desertom, a uz prirodne šećere sadrže i vlakna, minerale i različite biljne spojeve. Upravo zbog toga često dobijaju etiketu "najzdravijeg voća na svetu", iako nijedna namirnica sama po sebi ne zaslužuje takvu titulu.

Njihova prednost je u tome što mogu da budu hranljivija zamena za mnoge industrijske slatkiše, ali i praktičan dodatak doručku ili užini. Ipak, važno je razlikovati ono što urme zaista pružaju od velikih obećanja o snižavanju holesterola, regulisanju šećera i mršavljenju.

Vlakna su njihov važan adut

Urme sadrže vlakna koja doprinose normalnom radu creva i redovnom pražnjenju, a deo njih služi i kao hrana korisnim crevnim bakterijama. Zbog toga mogu da budu koristan deo raznovrsne ishrane, naročito kada na jelovniku nema dovoljno drugih izvora vlakana.

U njima se nalaze i kalijum, važan za normalan rad mišića i nervnog sistema i održavanje normalnog krvnog pritiska, kao i magnezijum. Sadrže i biljne spojeve sa antioksidativnim svojstvima, među kojima su polifenoli i flavonoidi.

Pošto su bogate ugljenim hidratima, predstavljaju i praktičan izvor energije, dok vlakna mogu da doprinesu sitosti.

Prirodna slatkoća ne znači da šećer ne treba računati

Iako nemaju dodat šećer kada se prodaju bez dodataka, urme prirodno sadrže dosta šećera. Zato količina koju pojedete ima značaja, posebno ako pratite unos ugljenih hidrata.

Njihov glikemijski indeks razlikuje se u zavisnosti od sorte, a pojedina manja istraživanja pokazala su da konzumiranje urmi nije nužno pogoršalo kontrolu šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Međutim, takvi rezultati ne znače da urme snižavaju šećer niti da mogu da se jedu bez ograničenja.

Osobe sa dijabetesom treba da ih uklapaju u ukupan plan ishrane, vodeći računa o porciji i ostalim namirnicama koje jedu tokom dana.

Šta je sa holesterolom

Pojedina istraživanja ukazuju na moguće povoljne promene određenih masnoća u krvi kod ljudi koji redovno jedu urme, ali dokazi su ograničeni i nisu razlog da se ovom voću pripisuje uloga terapije.

Na nivo holesterola utiču celokupna ishrana, fizička aktivnost, telesna masa, genetika i drugi faktori. Urme mogu da pronađu mesto u uravnoteženom jelovniku, ali nekoliko plodova dnevno ne može da poništi ostale navike niti da zameni propisano lečenje.

Urme u trudnoći, bez obećanja o lakšem porođaju

Urme se tradicionalno jedu i tokom trudnoće, posebno u poslednjim nedeljama pred porođaj. Neka istraživanja bavila su se njihovom mogućom povezanošću sa povoljnijim tokom porođaja, ali rezultati još nisu dovoljni za pouzdano obećanje da će porođaj biti lakši ili kraći.

Trudnice koje imaju gestacijski dijabetes ili druge zdravstvene probleme treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što značajnije povećaju njihovu količinu u ishrani.

Kako da ih ubacite u svakodnevni jelovnik

Urme mogu da se jedu samostalno, dodaju ovsenoj kaši ili kombinuju sa orasima i bademima. Često su i osnova domaćih energetskih kuglica i kolača, jer njihova prirodna slatkoća može da smanji potrebu za dodavanjem šećera.

Ipak, desert sa urmama i dalje može da bude veoma kaloričan, posebno kada sadrži veće količine orašastih plodova i drugih dodataka. Isto važi i za same urme, hranljive su, ali energetski bogate, pa veća porcija lako povećava ukupan kalorijski unos.

Najviše smisla imaju kao ukusna namirnica koju jedete umereno, uz raznovrsnu ishranu. Njihova vrednost je u vlaknima, mineralima i praktičnosti, bez potrebe da im se pripisuju čudotvorna svojstva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.